Beređi Dušan – “Na svetskom nivou nestalo je 40% šuma” – Međunarodni dan šuma

Međunarodni dan šuma obeležava se 21. marta još od 1971. godine i podseća nas na bitnost šuma za opstanak čovečanstva i opstanak ove planete. Povodom ovog dana o ugroženosti ali i zaštiti šuma govorio je Dušan Beređi, aktivista pokreta Odbranimo šume Fruške gore.

Međunarodni dan šuma/izvor: pexels.com

Mislim da svaki dan koji ukazuje na ugroženost šumskih ali i drugih ekosistema jeste značajan. Spominjanosti ugroženosti podiže svest o značaju zaštite, i kao nekome ko voli prirodu, i ko je ekološki aktivista, prilika da se ukaže na problem i govori o rešenju je dragocen.

Tačni podatci ne postoje. WWF govori da je na svetskom nivou nestalo 40 posto šuma. Zbog požara u Australiji, ali i na području Amazona 2019. godine, taj procenat je značajno uvećan. Ljudski faktor, u sadašnjem stepenu stanja životne sredine, jeste ključan za nestanak šuma, kao i ostalih ekosistema, ali i za očuvanje istih. Na žalost doveli smo prirodu u takvu situaciju, da jedino odgovornim ponašanjem ali i planiranom obnovom situaija može da se promeni. 

Na pitanje kako očuvati šume, danas na Međunarodni dan šuma, Dušan Beređi kaže da rešenje nije jednostavno ali da itekako postoji.
“Promena načina gazdovanja šumama, gde neće prvenstveno ekonomski faktori diktirati planove, nego i ekološki i socijalni, ali i otvaranje šumarske struke za saradnju i dijalog sa ostalim sektorima društva. Promena načina gazdovanja Nacionalnim parkovima, gde dominantan treba da bude ekološki aspekt, a tek onda ostali. Kao jedan od polaznih rešenja jeste posvećenost državnih institucija pošumljavanju/očuvanju šuma. Samo radikalnim potezima se nešto može i promeniti.”

Međunarodni dan šuma/izvor: pexels.com

Vojvodina je jedna od najmanje pošumljenih oblasti u Evropi, sa svega 6 posto pošumljenosti (cilj je 14 posto koji je teško dostižan). Međutim i u samoj Vojvodini, pojedine opštine (Temerin, Stara pazova) su ispod 1 posto pošljenosti.

“Vojvodina šume su u članku za Dnevnik, izjavile da godišnje povećavaju površinu za 100-150ha (RTS, 28.2.2021). Za ostvarivanje cilja od 14 posto, trebaće im preko 1000 godina.  Međutim problem nije samo u povećanju površina pod stablima jer šuma nisu samo stabla, nego celokupni ekosistem koji tu nastaje ili postoji. Veliki deo šume u Vojvodini su plantaže klonske topole gde se gazduje po principima povećanja prinosa, upotrebljavaju hemijska sredstva, uklanja srednji i donji sprat biljaka, čime se smanjuje ekološka raznovrsnost šuma.Ovo je posebno značajno u svetlu klimatskih promena koje sve više pogađaju oblast naše zemlje, a šume su jedan od ključnih faktora za ublažavanje ovog uticaja. ” – kaže Dušan.

Kao i u bilo kojoj drugoj situaciji i po pitanju zaštite šuma susrećemo se sa problemom nadležnosti institucija. Ko je prema tvom mišljenju odgovoran za rešenje problema nekontrolisane seče šuma?

“Nekontrolisana seča šuma može da se reši samo kroz saradnju svih institucija države. Neophodno je usaglašavanje Zakona o šumama, sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Potrebno je povećanje broja šumarsko-lovnih inspektora, kao i dosledno sprovođenje zakona. Sudije treba da kažnjavaju nelegalne seče – npr za poslednjih 5 godina, u Opštem sudu u Novom Sadu, samo 3 slučaja od 49 krivičnih prijava je završeno sa osuđujućom presudom. Svi faktori društva moraju pod hitno da pristupe rešavanju problema uništenja prirode u našoj zemlji.”

Na Međunarodni dan šuma, ali i na svaki drugi dan, treba upozoriti na ugroženost ovih sistema i potruditi se da svest ljudi podignemo na viši nivo. Šume su pluća naše planete na njoj ne bi bilo života ni za nas, ali ni za brojne ekosisteme koji ih naseljavaju, ako ostanemo bez njih. Zaustavimo seču šuma!

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •