Negovanje horskog pevanja u mladom ženskom kamernom horu Lauda [AUDIO]

Ženski kamerni hor Lauda iz Novog Sada je nastao u februaru ove godine, a iza sebe već ima solistički koncert, kada je nastupio na Svetski dan muzike, kao i nastupe na dva humanitarna koncerta koja su održana uz podršku Omladine JAZAS. Hor je nastao sa željom da podstakne razvoj ženskih ansambala, kao i da pruži mogućnost devojkama koje nikada nisu pevale u horu, a imale su želju za tim.

Razvoj hora Lauda pomognut je kroz program „Lokomotiva“, a rezultat ove saradnje je, između ostalog, i radionica horskog pevanja koja je održana u Kulturnoj stanici Eđšeg.

Naime, ova radionica je nastala uz podršku projekta Lokomotiva – lokalna omladinska inicijativa, koji sprovode udruženja HMM…, BalkanIDEA Novi Sad i Centar za edukativno-kreativni razvoj omladine CEKRO, uz podršku programa OPENS 2019. Sam program se sufinansira sredstvima Grada Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu i Ministarstva kulture i informisanja. Realizaciju radionice su pomogli su i Kulturna stanica Eđšeg, kao i Kolping društvo Srbije.

Tokom radionice u Eđšegu je bilo vrlo dinamično i raspevano / Foto: Facebook.com/Lokomotiva mladih Novog Sada

Samu radionicu vodila je diplomirana muzička umetnica, a ujedno i muzička pedagoškinja, pijanistkinja i dirigentkinja hora Lauda iz Novog Sada Ivana Antić.

„Hor postoji sedam meseci, a bio nam je potreban neko, ko može da nam pomogne i da nas malo pogura. Tako smo se prijavili na konkurs Lokomotive za omladinske projekte, na kojem smo projekat i dobili. U okviru tog projekta je naša dužnost bila da organizujemo radionicu pevanja i da na taj način pokušamo malo popularizovati ovu umetnost, samu Lokomotivu i hor Lauda“, navodi Ivana Antić.

Ideja o pokretanju ženskog kamernog hora je potekla upravo od ove mlade muzičke umetnice, jer je znala da je Novi Sad grad u kojem ima dosta horova, a horsko pevanje, koje je na visokom nivou, se u njemu neguje i u srednjim školama.

„Primetila sam ipak, da u Novom Sadu nema toliko ženskih horova, odnosno ima samo dva ženska hora, a mi smo treći. Inače imam dosta iskustva sa radom u ženskim horovima, te je to bio povod za osnivanje hora Lauda. U tome nam je pomogla Lokomotiva, kao i Kolping društvo, gde realizujemo probe“, objašnjava Ivana Antić.

Naša sagovornica konstatuje da je sam početak bio težak, a pre radionice u Eđšegu je hor Lauda imao desetak članica. Ohrabrujuće je to, što su im se na radionicu prijavile nove devojke, a veruju da će im se neke od njih i priključiti.

Ohrabrujuće je to, što su im se na radionicu prijavile nove devojke, a veruju da će im se neke od njih i priključiti. / Foto: Miroslav Gašpar

„Na samom početku smo imali otvorenu audiciju, međutim dosta je odziv bio slab, pre svega zbog toga što smo novi i treba malo vremena da ljudi za nas čuju. Međutim, kako smo na konkursu dobili projekat, organizujemo ovu radionicu, napravili smo našu stranicu i malo je marketing počeo da raste“, zadovoljno naglašava Ivana.

U horu Lauda daju šansu svakome da nauči da peva, što znači da njihove članice nisu isključivo učenice srednjih muzičkih škola ili studentkinje Akademije umetnosti.

„Kao muzičar smatram da svako može da peva i da svira, ukoliko ima volje. Školovani muzičar je tu da pomogne tu volju ispravno usmeriti i ispoljiti se. Ne odustajem, a interesantna je anegdota, kada su došle devojke, koje nisu mogle da pogode niti jedan ton, ali su imale veliku želju za pevanjem. Velikim radom je jedna od tih devojaka došla od toga da ne može pogoditi ton, do toga da je na nastupu bila solista“, kaže rukovodeća hora Lauda Ivana Antić.  

Pozicija horskog pevanja u našem kulturnom okviru

Tokom razgovora smo se dotakli i samog horskog pevanja i toga u kakvom je ono položaju u našoj zemlji.

Horsko pevanje u Srbiji je na visokom nivou. Istorijski gledano smo mi još u 19. veku počeli sa horskom muzikom. Zbog pojedinih razloga jesmo preskočili renesansu, barok i klasicizam, ali smo došli do romantizma, što znači da se horska muzika neguje još od pomenutog 19. veka. Slično važi i za Novi Sad, gde sa učenicima rade dobri profesori te je ovde konkurencija još veća“, objašnjava Ivana.

Međutim, problem stvara celokupna kulturna scena i kulturno-društevni prostor u kojem svi živimo i delujemo. U ovom kontestu se to pre svega odnosi na muziku vrlo niskog kvaliteta, a koja je veoma popularna, pogotovo među mladima. Zbog toga horovi moraju uložiti veliki napor i tako pokušati sebe plasirati na javnu scenu.

Hor Lauda na jednom od nastupa / Foto: Facebook.com/Ženski kamerni hor LAUDA

Mediji mogu biti od pomoći pri prezentovanju horskog pevanja i visoke kulture uopšte. Osim toga, neophodno je uključiti i institucije i kulturne organizacije. U Novom Sadu je nekoliko kulturnih stanica, koje pomažu mladim umetnicma da se iskažu. Naravno, u svemu tome su izuzetno važni i sami umetnici, koji su profesionalci i entuzijasti da što više šire svoje znanje“, naglašava Ivana Antić.

U prilog ovoj konstatciji ide i to što se mediji uglavnom horskom muzikom i horovima bave samo kada pojedini horovi na takmičenjima osvoje vredne nagrade. To bi bilo potrebno nekako promeniti, ali je situacija na medijskoj sceni nepovoljna.

Osim navedenog, pojedina pevačka društva i horovi su počeli da kombinuju tradicionalno pevanje sa danas popularnom muzikom i na taj način postigli dobre rezultate. Rukovodeća ženskog hora Lauda Novi Sad Ivana Antić takođe naglašava da je to ispravan način razmišljanja, jer se tako može dopreti i do novih članova, ali i do publike.  

Nakon završetka radionice, zainteresovane devojke će biti obaveštene o audiciji za primanje novih članica u ženski kamerni hor Lauda i koncertu koji će biti održan 30. oktobra. Takođe, saznale su na kom su pevačkom stupnju i šta je potrebno da savladaju ukoliko žele da se uključe u hor.