Granice u toksičnom odnosu i nevidljivi oblici nasilja

Mi kad kažemo seksualno nasilje, prvo što prepoznajemo su ekstremni oblici poput silovanja ili pokušaja istog, ali tu postoje slučajevi nasilja koji se ne prepoznaju, poput osvetničke pornografije ili slanja eksplicitnog, neprimerenog sadržaja bez želje.

“Seksualno nasilje postoji u raznim sferama. Postoji u javnim prevozima, na radnim mestima u školama…”, izjavila je volonterka SOS Ženskog centra Andrea Košanin.

„Nevidljivi“ oblici nasilja i ekspanzija seksualnog uznemiravanja u onlajn prostoru bile su neke od tema na predavanju SOS Ženskog centra, koje su održale koordinatorka Ivana Perić i volonterka Andrea Košanin 24. marta na univerzitetu Educons u sklopu projekta “Nije šala”.

 Istakle su kao primer pojavu telegram grupa kojima su desetine hiljada članova slali sadržaje nagih devojaka. Dešavalo se da devojke kasnije od prijatelja čuju –”Hej, video sam tvoju sliku tamo, idi proveri”.

„To su isto oblici seksualnog uznemiravanja, naročito kada je taj sadržaj eksplicitan i sadrži seksualnu konotaciju. I te kako jeste seksualno uznemiravanje.“, rekla je Andrea.

Volonterke SOS Ženskog centra su pričale i o tome koliko je teško žrtvi da uspostavi granicu između nasilnika i potpuno okonča odnos.

„Vrlo je teško, to je ono što ne očekujemo u odnosu – da će neko koga volimo nas ugrožavati.“, napomenula je Ivana Perić.

Prema podacima Sigurne kuće, žena može i do sedam puta da se vrati nasilniku pre nego što odluči da okonča odnos.

„Zašto se vraća – najčešće zato što veruje da još ima nade da se stvari poprave, zato što kada izađe iz odnosa učini joj se da pre toga nije bilo tako strašno, zato što u obzir ulaze i deca i nedostatak novca, želja da obnovi odnos ili vera da možda ima još nešto što ona nije uradila.“, istakla je koordinatorka Ivana.

Često žrtve psihološki spašavaju počinioce i onda se osećaju dužnim i odgovornim.

„Često ćemo čuti – bez mene ne bi mogao, pa njega niko ne razume, pa nije tako strašno, on to samo tako kada popije, u drugim situacijama je okej, pa deca će misliti da sam im oduzela oca…“, rekla je Ivana, istakavši da njihovi primeri i zaključci dolaze iz praktičnog i višegodišnjeg rada u savetovalištu koje pruža SOS Ženski centar ženama koje su pretrpele bilo koji vid seksualnog nasilja.

„Kada neko izlazi iz odnosa nasilja, više puta prolazi kroz fazu vraćanja, relapsa, ode, vrati se, pa onda opet izađe, dok konačno ne dođe do prekida odnosa. To se može razumeti kroz jednu teoriju promene od momenta dok mi osvestimo šta nam se dešava, pripremimo se da iz toga izađemo, konkretne akcije i relapsa. Tako svaki psihološki proces teče pa i nasilje“, objašnjava Ivana Perić.

Ovaj tekst je nastao kao deo aktivnosti projekta »Nije šala – seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar ” koji realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.