Nije šala: Hajde svi zajedno da se štitimo

Posle osam meseci rada na ovom projektu, zaista možemo reći – seksualno uznemiravanje nije šala!

„Htele smo ovim projektom da informišemo mlade o fenomenu seksualnog uznemiravanja, o posledicama ovog nasilja, kako pravovremeno reagovati, zašto društvo i dalje ne reaguje adekvatno na njega, kako mladi mogu da se zaštite i generalno smo želele da podignemo svest o ovom fenomenu i da uključimo što veći broj mladih da participira u borbi protiv seksualnog uznemiravanja nad ženama i devojkama.“

Ovako psihološkinja Maša Poznanović, koja je prethodnih sedam meseci bila programska koordinatorka projekta „Nije šala – seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar“ u SOS Ženskom centru, objašnjava šta je bio krajnji cilj ovog projekta i da li su u tome zajedničkim snagama uspeli SOS Ženski centar i MultiRadio.

Nakon četiri snimljena podkasta na teme koje obuhvataju različite aspekte seksualnog uznemiravanja, poslednji, peti podkast MultiRadija, zaokružuje ceo ovaj projekat i osvrće se na sve aktivnosti koje su realizovane tokom prethodnih osam meseci.

Podizanje svesti kroz edukativne sadržaje

Tokom osam meseci rada na projektu “Nije šala – seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar”, SOS Ženski centar održao je tri radionice – “Trauma nije šala”, “Seksualno nasilje u onlajn prostoru je ozbiljna stvar” i “Kako biti podrška”. Takođe, održano je osam predavanja na sedam različitih fakulteta u Novom Sadu i Beogradu, kao i u Kulturnom centru Novog Sada, kojima je prisustvovalo gotovo tri stotine studenata. Postavljana su brojna pitanja, pokrenule se nove teme, a svi su otišli sa nekim novim znanjem i informacijama o ovoj važnoj temi.

„Sve ovo jeste znak da o ovoj temi treba da se priča, pogotovo u javnoj sferi. Mislim da je ovo jedan start u kojem smo mi tek otvorile ovu temu i približili posledice i značaj razumevanja seksualnog uznemiravanja nad ženama i devojama. Ovo je sjajan momenat u kojem smo shvatile koliko mladih je informisano s jedne strane, a s druge strane koliko je mladih imalo predrasuda šta je seksualno nasilje i kako ono izgleda. Kroz radionice i predavanja približile smo ovaj fenomen i njegove posledice velikom broju mladih, preko dve stotine mladih je prisustvovalo našim aktivnostima u toku ovih osam meseci i mislim da smo uspele da približimo zašto je važno razumeti žrtvu seksualnog uznemiravanja, ali takođe i načine na koje joj možemo pružiti podršku.“

Predavanjima SOS Ženskog centra prisustvovali su i muškarci, studenti, od kojih su neki po prvi put imali priliku da poslušaju predavanja na ovakve teme. Važno je da i oni budu uključeni u razgovore o seksualnom nasilju, jer im to može značiti u menjanju percepcije odnosa prema devojkama i ženama.

„Odnos čini dvoje, i kao što su žene, podjednako senzibilisani treba da budu i muškarci. Meni je lično bilo jako drago što smo okupili ogroman broj muškaraca na ovim predavanjima, što su se muškarci češće angažovali i postavljali pitanja na kraju predavanja, jer se videlo da žele da razumeju da li oni imaju predrasude, kako to izgleda, da li nešto pogrešno razmišljaju, a davali su nam i primere iz svog života. Takođe, imali smo slučajeve gde su nam devojke kako javno, tako i posle predavanja, prilazile i priznale da su žrtve seksualnog uznemiravanja i potražile su pomoć u našem centru. To je ono što smo i htele da uradimo, da kažemo mladima – tu smo za vas, naučite kako da se zaštitite, hajde svi zajedno da se štitimo, da napravimo jedno društvo puno solidarnosti koje poštuje ljudska prava, gde ćemo imati nultu toleranciju na nasilje svake vrste, pa i na seksualno nasilje.”

Maša Poznanović

Maša se u podkastu osvrnula na srpski #MeToo pokret, koji je krenuo sa Marijom Lukić, Danijelom Štajnfeld i Milenom Radulović, te je naglasila kako i dalje živimo u kulturi ćutanja, kako smo uplašeni da pričamo o ovoj temi, jer imamo dosta predrasuda o fenomenu seksualnog uznemiravanja i generalno seksu.

„To je posebno vidljivo kod mladih koji se boje da pričaju o svojoj seksualnosti i o tome što su doživeli, jer te granice koje su se često kroz naša predavanja i radionice pominjale, mladi ne prepoznaju. Sad treba da uradimo jedan vrlo zahtevan i teško opipljiv posao da naučimo mlade kako da prepoznaju šta je seksualno uznemiravanje, zato što su situacije toliko različite, a faktora je toliko mnogo. Kroz ankete koje smo sprovele na našim predavanjima videle smo da većina mladih i dalje doživljava silovanje kao jedini i osnovni oblik seksualnog uznemiravanja, odnosno nasilja.”

Podrška različitih centara ključna

Ova činjenica je poražavajuća, jer postoji ceo spektar seksualnog nasilja i uznemiravanja koje se kod nas ne shvata dovoljno ozbiljno, a trebalo bi. Upravo zbog toga je značajno da postoji centri kao što je SOS Ženski centar, i slične ustanove za pomoć osobama koje prolaze kroz različite oblike nasilja, a posebno seksualnog.

„Ja volim da verujem da ovakvi centri treba da budu van sistema, prvenstveno zato što mislim da je klima kod nas takva da građani, konkretno žene, ne veruju institucijama. Institucije uporno poručuju ženama – ne verujemo vam, i onda će one nazad isto to reći njima. Neformalni karakter nevladinih organizacija je nešto što žene inicijalno i privuče da se jave za pomoć, mi imamo mnogo poziva gde žena nama samo priča svoje iskustvo i ne traži ništa, po prvi put priča svoje iskustvo nasilja i prvi put doživi da je neko sasluša.“

Maša Poznanović naglašava da mi kao društvo treba da prestanemo da popularizujemo nasilje nad ženama i devojkama, jer to nije normalno, nije prihvatljivo, to je nasilje i ono nije šala. Isto tako treba da naučimo da otvoreno pričamo o emocijama.

„Kada pričamo sa ženama koje su doživele nasilje mi shvatimo da one uopšte ne znaju ko su. Da ne ne znaju šta rade, da neke stvari koje su im ranije bile normalne, danas su im enormno teške i stresne – tako radi trauma. To je jedna normalna reakcija na nenormalne okolnosti i tebi je potrebno određeno vreme da ti integrišeš sve što ti se desilo, a da opet ostaneš ceo. Često devojke i žene koje su izašle iz partnerskog nasilja pričaju koliko su se promenile u tom odnosu, posle izvesnog vremena one su jače, snažnije, bolje verzije sebe, ali taj proces koliko je njima trebalo da dođu do toga da shvate da je to što im se desilo nasilje, i da krivica koju osećaju jeste na čoveku koji je to činio, a ne na njima – to je najteže premostiti. Zato mi radimo sve te prevencije, i to smo pokušale da uradimo i sa ovim radionicama, predavanjima i javnom tribinom.“

Slušaj i ne osuđuj

Pored stručnih centara za pomoć, važno je da i mi kao pojedinci budemo podrška osobama iz našeg okruženja koje su preživele seksualno uznemiravanje i nasilje. Šta je najbolje što možemo da uradimo?

„Za početak slušaj. Ne osuđuj. Ako neko krene da ti priča nešto, znači da ti veruje. To je jako velika stvar. Ceni i poštuj to. Pusti osobu da ti ispriča šta god ima da ti ispriča. Ne osuđuj, zato što ne znaš, zato što nisi bio u toj poziciji, ili ako jesi, a izašao si, podeli šta znaš. Daj prostor, odmakni se, saslušaj. Toliko je jednostavno.“

Maša Poznanović

Naša sagovornica ističe kako je najveća vrednost ovog projekta to što su devojke iz SOS Ženskog centra izašle u javnost, predstavile mladima ono što rade i dale do znanja svima da imaju kome da se obrate za bilo kakav vid podrške i pomoći.

Nije šala! Ukoliko prolaziš kroz bilo kakav vid nasilja, ukoliko ti je potrebna podrška ili pomoć, možeš da se javiš SOS Ženskom centru svakog radnog dana od 17 do 21 čas, na besplatnu SOS liniju 021/422-740 ili na broj 069/19 36 899, kao i na sledeće mejl adrese: soskonsultacije@gmail.com i soszenskicentar@gmail.com.

Ovaj, kao i naše prethodne podkaste možete pogledati na youtube kanalu MultiRadija i poslušati na MixCloud-u, podcast.rs, Spotify, Deezer, SounderFM.

Projekat »Nije šala – seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar« realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.