Nikola Pešić obišao biciklom Srbiju za 37 dana

Nikola Pešić iz Zrenjanina obišao je sam Srbiju biciklom za 37 dana i prešao ukupno 2043 kilometara. Pitali smo ga za utiske tokom putovanja, koja je mesta posetio i kako se snašao izvan zone komfora.

Kada i kako si došao na ideju da biciklom obiđeš Srbiju?

“To je bilo negde početkom ove godiine, došao sam na ideju da uradim nešto od svog života za svojih dvadeset pet godina. Sve je nekako došlo spontano i eto sad imam šta da pričam svojim unucima (smeh).”

Koliko si se dugo pripremao za put, i da li si imao podršku prijatelja?

“Od početka godine i trajalo je, recimo, šest meseci. Svakako sam mislio da će se to desiti jednog dana. A što se podrške tiče, prijatelji me u početku nisu ozbiljno shvatili, jer sam ja želju da obiđem Srbiju više kroz smeh i šalu spominjao a tek kad sam rekao da to želim da uradim biciklom. Ali što sam više to spominjao i duže se pripremao, ljudi su videli da se ja ipak ne šalim i da ću to stvarno učiniti. Na kraju sam imao njihovu punu podršku.”

Nikola Pešić kao turističku destinaciju preporučuje Krupajsko Vrelo. / Foto: iz arhive N.P.

Koja su to mesta gde nikad do sad nisi bio, i kakvi su ti utisci?

“Uglavnom do sad po Srbiji nisam putovao, i želja mi je da posetim Uvac, reku i kanjon, ali kako sam dalje istraživao biciklističku rutu sve me je vuklo ka Dunavu, a od kanjona sam odustao jer nisam navikao da vozim po toliko brdovitim krajevima.”

Da li si zadovoljan putevima, namenjenim biciklistima i kakvi su uslovi?

“Uslovi nisu baš najbolji ali postoje deonice gde je raj za vožnju biciklom. Mada nisam se vodio toliko biciklističkim stazama, jer ih nema u toj meri kod nas, vozio sam se lokalnim putevima, i međunarodnim najviše.”

Koje destinacije možeš da nam preporučiš da posetimo?

“Preporučio bih da ljudi posete Krupajsko vrelo, zatim od gradova Niš, Vršac, Palićko jezero kao turistička mesta, Novi Sad kao veliki grad a od sela i ruralnih delova zemlje, sela oko Soko Banje. Najbolje sam dočekan u okolini Valjevu, gde su me meštani gledali kao velikog prijatelja. Tamo sam seo da se odmorim a ljudi su mi prilazili da se upoznaju i da pitaju odakle sam i da li mi je potrebna pomoć.”

Nikola Pešić: “Nisam imao strah od divljih životinja, više od ljudi.” / Foto: iz arhive N.P.

Kako si se snašao u prirodi, gde si spavao i kako si se hranio?

“Volim kampovanje, sa prijateljima, u okolini Zrenjanina, tako da sam se navikao na uslove u prirodi. Bilo je raznih situacija, kada je padala jaka kiša i kada je grad padao, ležao sam u brdovitim i šumovitim krajevima gde nije baš bilo udobno za spavanje. Nisam imao strah od divljih životinja, više od ljudi. A hranio sam se po nekim lokalnim prodavnicama, nisam imao budžet da se hranim u restoranima. Mada bila je situacija kada sam obeležio hiljaditi kilometar, tada sam u Krupajskom vrelu ušao u restoran i počastio se. Hranio sam i onim što se nalazilo oko mene, u prirodi, u voćnjacima, jabukama, šljivama i bobicama.”

Ova avantura je bila humanitarnog karaktera?

“Planirao sam da bude tako, međutim bilo je prepreka, nisam uspeo da nađem sponzore a takođe da bih izveo tako nešto moram biti deo neke nevladine organizacije neprofitnog tipa.”

Da li veruješ da će ti sad biti lakše, jer si već izveo taj poduhvat, ako kreneš ponovo?

“Ne verujem jer postoje ljudi koji su već proputovali svet i opet nisu mogli da pronađu nekog ko će ih sponzorisati. Sponzori gledaju na taj poduhvat kao na lični avanturizam i ne vide interes u tome.”

Nikola Pešić: “Mislim da je ovo jedan od najlepših načina da se putuje po Srbiji ali čini mi se da nije za svakog.” / iz arhive N.P.

Da li planiraš ponovo da kreneš negde?

“Naravno, 12. avgusta planiram sa još dva drugara da krenemo na Crno more ali otom potom, moja oprema je malo popustila tokom dve hiljade kilometara puta, slede neke popravke. Ali što se mene tiče, imam volju, što je najvažnije.”

Da li preporučuješ ljudima da krenu u putovanje po Srbiji i Vojvodini, na ovaj način?

“Mislim da je ovo jedan od najlepših načina da se putuje po Srbiji ali čini mi se da nije za svakog, imam prijatelje za koje znam da ne bi mogli do kraja da izdrže. Došla je i meni misao da ja mogu do kraja ali nikad nisam pomislio: Što je ovov meni trebalo? Nastavio sam dalje. Nije bitna kondicija ili snagau mišićima, važna je snaga u glavi.”

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •