Novčanici od tetrapaka Nine Stefanije Blažević – za ekološki modni i lični stav [AUDIO]

Da li biste nosili sa sobom i svakodnevno koristili novčanik od tetrapaka? Stavljali u njega svoj novac, kartice, sve ono što jedan običan novčanik uglavnom sadrži? Iako je teško zamisliti da nešto tako obično kao što je tetrapak može da posluži za ovu namenu, ovakvi novčanici zaista postoje. Funkcionalni su, prilično trajni, ekološki i unikatni – a upravo takve pravi Novosađanka Nina Stefanija Blažević u svojoj radionici “Nezaborav”.

Apciklažom (eng. upcycling) starih kartonskih pakovanja mleka, jogurta ili sokova, odnosno njihovom prenamenom, uz malo mašte i kreativnosti nastaju ovi jedinstveni modni predmeti.

Prvi tetrapak novčanik nastao je 2013. godine, kada je Nina počela da istražuje kreativne načine da sama nešto napravi. Oduševljena ovom idejom, uparila je tetrapak sa svojom velikom ljubavi – stripovima.

„Kod nas tada nije bilo toliko puno robe sa likovima superheroja, a ja sam imala mnogo duplikata stripova, pa se tako javila ideja da strip iskoristim za novčanik kakav želim. To je bio prvi put da sam „obukla” novčanik u Kapetana Ameriku, a posle toga su i prijatelji hteli da imaju slične novčanike. Polako sam počela da pravim sve više novčanika i da eksperimentišem sa njima”, započinje svoju priču Nina Blažević.

„Bio je to dobar način da iskoristim sve te Marvelove stripove, a da bude nešto zanimljivo što niko do sad nije video. Sa druge strane, neki ljudi su donosili svoje stare stripove koji su uglavnom oštećeni i nisu kolekcionarski bitni, a meni njihovo korišćenje dopunjuje proces apciklaže, jer ih iskoristim, ne bacam ih.”

Apcikliranje je tokom prethodnih godina u jednom trenutku postalo popularno kod nas i to sa raznim predmetima i u različitim tehnikama. U kontaktu sa drugim kreativcima koji su se time bavili, Nina je polako stvorila krug ljudi koji su podržavali i cenili njen rad. U početku je to za nju bio samo hobi, takozvana radna terapija, a tek odnedavno je preraslo u posao. Otvorivši svoju radionicu, Nina je prošle godine uplovila u preduzetničke vode i priznaje da početak nije nimalo lak.

Apciklaža kao prenamena: Apciklaža je prenamena stvari i proizvoda u neku drugu svrhu. Odnosi se pre svega na korišćenje starih predmeta koji su izgubili svoju prvobitnu funkciju, koji su pokvareni ili oštećeni, a njihova prenamena može biti kako umetničkom obradom, tako i svakodnevna – na primer, kada staru, pokidanu majicu koristimo za brisanje prašine ili poda. Pojednostavljeno, svakoponovno korišćenje sa promenom funkcije predmeta je apciklaža, i svako od nas je nekada, možda nesvesno, apciklirao neki predmet.

„Radionica je definitivno bila izlazak iz zone komfora jer je kod nas, kao i svuda u svetu, preduzetništvo jedan rizičan poduhvat. Ali prošle godine se stekla situacija da sam ostala slobodna posle nekih drugih poslova i bilo je pitanje: šta dalje? U to isto vreme su počeli da se vraćaju ljudi koji su prethodno imali moje novčanike i tražili su nove. Tako sam napravila jedan novčanik, pa drugi…i vratio mi se taj osećaj u prstima koji je bio jako dobar. Nešto što su ruke uradile hiljadu puta, radile su ponovo, prirodno, bila je to mišićna memorija. To me je obradovalo i ohrabrilo, jer je to bio trenutak da se odlučim za to što sam oduvek želela.”

Novčanici koji nastaju u „Nezaboravu” prave se od čistog tetrapaka koji se iseče i iskroji u određen model, pa posle toga sledi „oblačenje” u stripove. Na kraju se novčanik zaštiti selotejpom ili zaštitnom folijom i, ako je potrebno, doda se kopča, traka ili gumica. Ovakvi novčanici imaju životni vek do tri godine.

„Potrebno je oko tri sata da izradim jedan novčanik, ali to glavnom zavisi od modela. Postoje ljudi koji se odluče za novčanike koji su već gotovi, ali veliki broj njih voli kada mogu da traže nešto personalizovano, što znači njima, ili osobi kojoj će da poklone novčanik. Mada, i novčanici sa stripovima su unikatni, jer nikada ne može dva puta da se napravi potpuno isti”, objašnjava naša sagovornica.

S obzirom na to da joj je tetrapak osnovno sredstvo za rad, da bi ga imala u potrebnim količinama, od samog početka se angažovala cela porodica.

„Mama je prva razradila mrežu sakupljanja tetrapaka i to od prijatelja i komšinica, a nedavno sam i ja na društvene mreže okačila snimak za drugare sa kratkim uputstvom kako da ga operu, sačuvaju i u kom stanju mogu da ga iskoristim. Taj video se jako raširio i u poslednja dva meseca se javio veliki broj ljudi sa željom da skupljaju i dostave mi iskorišćene tetrapak ambalaže. Za njih to predstavlja jedan od načina da izađu na kraj sa kućnim otpadom, a generalno su to ljudi koji uglavnom imaju razvijenu ekološku svest.”

Nezaboravni, stari predmeti: Radionica “Nezaborav” nosi ime po jednoj od omiljenih Nininih pesama, „Unforgettable” od Nat King Cole-a. Simbolika naziva usko je povezana sa onim što ona radi – obične, iskorišćene predmete pretvara u nezaboravne dajući im novu funkciju.  

Pored novčanika, Nina od apcikliranog tetrapaka pravi fascikle, futrole za kartice, telefone, dispenzere za higijenske kesice za pse, ali se okrenula i drugim kreativnim izražajima. Tako od nedavno crta galaksije u koje smešta papirne  životinje – papirrezi, kako ih je sama nazvala (eng. papercuts).

„To su bukvalno papirni isečci koje ja radim tankim skalpelom, a nekada ih slažem i u kompleksnije slike u vidu kolaža. Volim da slikam, crtam, pišem, remodelujem nameštaj, uživam u svemu što mi omogućava da se kreativno izrazim”, ističe Nina.

Svesna je da ima privilegiju da radi ono što je ispunjava i da od toga živi. Kako sama ističe, taj osećaj je fantastičan.

„To je najlepši osećaj, jer bez obzira na sve izazove koji se pojavljuju na putu, ovo za mene sada jeste pravi posao i ne bih ga menjala ni za šta. To je osećaj lične satisfakcije kada nešto praviš svojim rukama, imaš gotov proizvod, a ljudima se dopada i daju ti nove ideje.”

Od kako su apciklirani tetrapak novčanici pronašli svoj put do tržišta, Nina učestvuje na brojnim sajmovima i marketima. Tamo ne samo da predstavlja svoje proizvode, nego se i trudi da što većem broju ljudi objasni šta je apciklaža i zbog čega je korisna. Kako sama ističe, puno njih je već ekološki orijentisano, pa se oduševe njenim novčanicima.

„U početku mi se činilo da su moji kupci uglavnom mlade žene sa stavom, one koje imaju svest šta i kako hoće, one koje žele nešto unikatno i svoje. Bilo mi je drago da vidim da smo mi sada takva generacija žena. Ipak, u poslednje vreme su se pojavile različite starosne grupe, pa čak i muškarci sve češće kupuju moje novčanike”.

Budući da je ono što Nina Blažević radi usko povezano sa ekološkim pokretom i brigom o prirodi, njen savet za sve „ekološke početnike” jeste da svaki put dobro razmisle da li nešto treba da se baci ili možda može ponovo da se upotrebi.

„Za početak, možemo da koristimo stare stvari, da ih čuvamo i popravljamo, a svako ko može da priušti, treba da se okrene dugotrajno kvalitetnijm izborima, sa što manje plastične ambalaže. To je ono što je moja svrha, propaganda i životno delo, a to je i filozofija „Nezaborava” – za kraj ističe Nina Stefanija Blažević.