Novosadska nedelja ponosa se završava sutra na Trgu republike

Eventualno, za one koji ne znaju, aktuelna sedmica protiče u znaku Prve novosadske nedelje ponosa a vrhunac nedelje će obeležiti i prvi Prajd u našem gradu. Moto, koji prati Nedelju ponosa a i sam Novosadski prajd je „Izađimo zajedno”.

Novosadsku paradu ponosa organizuje grupa “Izađi” uz podršku Grada Novog Sada i organizacije Omladinska prestonica Evrope – OPENS. Grupa “Izađi” je grupa  za podršku mladim gej muškarcima. Formirana je marta 2010. u Novom Sadu a cilj njene aktivnosti je podrška i pomoć u ličnom i socijalnom razvoju i osnaživanju mladih gej osoba.

Tim povodom je Nedelja otvorena u ponedeljak u Skupštini grada. Najavljeno je da se šetnja neće održati a sam događaj će obezbeđivati policija. Cilj parade je upoznavanje javnosti sa problemima na koje nailaze pripadnici LGBT zajednica, ali i to da je sveukupno nasilje zasnovano na mržnji i nepoznavanju različitosti.

Foto: pixabay.com

Nedelju ponosa prate brojna dešavanja od ponedeljka do petka, koja se organizuje na brojnim lokacijama u Novom Sadu. Na primer, u utorak je u Kulturnom centru LAB održana panel diskusija Čini mi se menja(m) se Vol.2. Govorilo se o tome da pripadnici LGBT zajednice žele da pričaju o svojim iskustvima tzv. autovanja, odnosno javnog izjašnjavanja neke osobe da je gej. Održana je takođe i projekcija filma “Voli me” Ade Sokolović.

U prostorijama grupe “Izađi” je realizovan performans “Hajde da se ne lažemo, vas dve ste u nekoj vrsti veze?”. Kako su organizatori naveli, u njemu je prikazana diskriminacija istopolnog para u gimnaziji. U priču su umešani vršnjaci i vršnjakinje, ali i zaposlenici i zaposlenice gimnazije a priča je nastala na osnovu niza istinitih događaja.

Juče se u društvenom centru “Izađi” održao i program pod nazivom „Roditelji kuvaju za vas“ a u okviru njega su roditelji LGBT dece delili svoja iskustva sa ostalim prisutnim. U prostorijama organizacije OPENS će se danas održati predavanje na temu „Zašto homoseksualnost i transseksualnost (ni)su bolest?“.

Foto: Unsplash

Govorilo se o istoriji ovih fenomena u kontekstu njihove klasifikacije kao mentalnih poremećaja i o njihovom statusu danas. Predavanje je održala psihološkinja Vedrana Mirković, koja je pažnju posvetila i naučnim dokazima i promenama u sociokulutorloškim uslovima, koji su doveli do današnjih naučnih stavova o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu.

LGBT u svetu

Holandija je istopolne brakove priznala 2001. godine. Zatim su to uradile i Belgija, Španija, Kanada, Južna Afrika, Norveška, Švedska, Portugal, Argentina, Danska i druge. Poslednja u nizu je za sada Austrija, gde se istopolni brakovi priznaju od 1. januara ove godine.

Koliko smo u Srbiji kao društvo otvoreni prema pripadnicima LGBT zajednica?

Setimo se6 da je prva parada ponosa u Beogradu trebalo da se održi 30. juna 2001. godine, ali okupljene osobe je napala grupa huligana i pristalica desničarskih organizacija.

Druga parada ponosa trebalo je da se održi 20. septembra 2009. godine. Podržale su je ambasade Holandije, Švedske, Norveške, Velike Britanije i Nemačke, Misije UN i OEBS u Srbiji, kao i brojne ustanove i javne ličnosti. Ipak, dan pre njenog održavanje je otkazana.

Prva održana parada ponosa se desila oktobra 2010. godine u Beogradu pod sloganom „Možemo zajedno“, ali su je obeležili nemiri i incidenti. Tom prilikom je povređeno više od sto policajaca i 25 građana, a brojne osobe su uhapšene.

Foto: pixabay.com

Stavovi su različiti

Definitivno sam protiv toga i mislim da nismo društvo koje bi otvoreno pričalo o tome i koje bi to prihvatilo. Iskreno, drago mi je zbog toga, ipak mi živimo u Srbiji gdje se uvek znao red, gde je porodica nešto važno a neko kao pripadnik LGBT populacije automatski nije sposoban da osnuje pravu porodicu. Kako ni jedna religija, tako ni jedan prirodni zakon ne podržava takvo nešto, ali u redu, ako već postoje osobe koje privlači isti pol, koje ne žele da se izbore sa tim, mislim da ne treba da se hvale tim i da paradiraju ulicama. Nisam od onih koji bi ih tukao na ulici, ali mislim da nema potrebe za promovisanjem,“ smatra student Trivo.

„Znala sam da će se organizovati, ali ne tačno kada. Što se mene tiče, malo mi je napadno i mislim da nema potrebe za tim. Što se tiče podržavanja pripadnika LGBT zajednice – podržavam ih. Svako ima pravo i izbor da bude ono što želi. Smatram da u ovoj zemlji ima većih problema, koji treba da se reše a Prajd je gotovo kao prst u oko. Mislim da bi i u Novom Sadu mogli da se nađu ljudi, koji će se truditi da Prajd zaustave ili izazovu haos. To mi je malo ograničavajuće – s jedne strane su slobodni a sa druge ih okružuje jaka policijska pratnja. Slobodni smo a u stvari nismo. Čak mislim da je biti gej postalo pomodarstvo. Naravno, ima ljudi koji jesu tako opredeljeni, ali kao da je postalo in naglašavati da si gej. Oni koji zaista jesu pripadnici LGBT zajednica, imaju moju podršku a mislim da njima nije ni potreban ovakav vid prezentovanja. Svi smo slobodni, svako ima pravo na izbor,“ govori inžinjerka zaštite životne sredine Jovana.    

Novosadska Nedelja ponosa će finale imati u petak, kada će biti održan skup Prvog novosadskog prajda na Trgu republike od 12 do 14 časova.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •