Od 1. jula počinje program “Pod krošnjama na Štrandu”

U organizaciji Biblioteke grada Novog Sada, Heror Media Ponta i Centra za razvoj manjinskih i lokalnih medija, uz pokroviteljstvo Uprave za kulturu grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice 1. jula počinje već tradicionalna letnja manifestacija “Pod krošnjama na Štrandu”. Kako i sami organizatori navode, reč je o godišnjem događaju, koji promoviše medije na jezicima manjina. O ovogodišnjem programu manifestacije govorili smo sa Natašom Heror iz Heror Media Ponta.

Kako je koncipiran ovogodišnji program “Pod krošnjama na Štrandu”?

N.H.: “Ovogodišnji program manifestacije “Pod krošnjama na Štrandu” je obogaćen u odnosu na prethodne godine. Pored jezičkih radionica za decu uzrasta 5-12 godina, uvodimo i kurs slovenačkog jezika za mlade, uzrasta 13-19 godina. Ugostićemo ove godine i udruženje građana Otvoreni krug sa njihovim radionicama “Telo kao instrument”. Program traje od 1. do 27. jula u Biblioteci na Štrandu.”

Prethodnih godina su organizovani i nedeljni kursevi pojedinih jezika. Da li nedeljni kursevi jezika – mađarskog, slovačkog, rusinskog, rumunskog ostaju i ove godine? Kako su ove radionice osmišljene a kakva su iskustva od prošlih godina?

N.H.: “Na programu su radionice znakovnog, mađarskog, slovačkog i slovenačkog jezika. Radionice se održavaju svakog radnog dana od 19 do 20 časova. Deca tokom pet dana nauče preko sto reči i subotom im organizujemo kviz koji jako vole. Godinama sarađujemo sa Mašom i Ivicom i oni su garant za odličnu atmosferu. Za svaki jezik imamo pomoć osobe kojoj je taj jezik maternji, kako bi se osigurao tačan izgovor i prenela kulturološka priča svake zajednice. Subotnji kviz se održava u prirodi, na lokalitetu Rim, iznad Beočin sela u srcu šume, kada vreme dozvoli. To je takođe jedan od važnih momenata našeg programa, jer promovišemo aktivan boravak u prirodi. Jako je važno da se u našem društvu razvije ta navika. Mislim da bi ovo društvo ozdravilo kada bi ljudi redovno aktivno boravili u prirodi i razvili fizičku i mentalnu formu. To priroda daje ako se sa njom redovno družimo.”

Možemo reći da je ove godine u program uključen i mesečni kurs slovenačkog jezika. To predstavlja jednu od novina. Da li je i jedina?

N.H.: “Mesec dana jezika jeste novina i nastala je iz razloga što je dosta dece, koja su godinama svakodnevno dolazila na naš program, preraslo uzrast kojima su namenjene dečije radionice. Njih pre svega očekujemo ove godine. Raspon uzrasta je veliki, jer želimo da omogućimo i srednjoškolcima koji vole da uče, mogućnost da se uključe u naš program. Ovo je pilot program i predvideli smo ga za maksimalno 15 polaznika. Radionice “Telo kao intrument” su takođe novina i imaćemo ih svake nedelje po jednom u periodu od 17:30-18:45, odnosno subotom nakon kviza. Majstori zanata Ana Vrbaški i Marko Dinjaški su jedini praktičari tehnike telesnih perkusija u regionu, poznatiji kao Alice in WonderBand. Usavršavali su se u inostranstvu, nastupali i vodili radionice u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Mađarskoj, Italiji i Turskoj. Kroz pokret, pesmu, smeh i rad u grupi na zdrav i zabavan način proširujemo svoje mogućnosti: koncentraciju, koordinaciju pokreta, pamćenje, sposobnosti da izvršavamo više zadataka u isto vreme. Razvija se svest o telu kao instrumentu.”

Kako će izgledati mesečni kurs slovenačkog jezika i kako je program isplaniran? Da li će biti dodeljivani i sertifikati?

N.H.: “Dizajnirali smo ovaj kurs spram raspoloživog vremena i ambijenta u kom se izvodi. Predvideli smo dvadeset jednosatnih časova slovenačkog jezika (radnim danom od 19 do 20 časova) na kom će se učiti osnove slovenačkog jezika. Učitelj je Nenad Trufunov i dobili smo ga na preporuku Odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta Slovenaca, koji će i izdati sertifikat na kraju kursa nakon urađenog testa. Iskustva učenja na otvorenom su fantastična i verujemo da će mladima susret sa novim jezikom u ambijentu najlepše Dunavske biblioteke biti dovoljna motivacija da nam se pridruže.”

Prethodnih godina su deca bila u centru pažnje. Da li je pripremljen program i za odrasle?

N.H.: “Za sada se držimo dece, i mislimo da to dobro radimo, sa namerom da razvijemo program za mlade. To je, valjda, najteže. Lepota rada na ovoj manifestaciji je što se promene, dorade i podešavanja nekako organski dešavaju. Dosta toga je doživelo modulacije i, naravno, osluškujemo kakav je prijem onoga što inoviramo. Prošle godine smo uveli znakovni jezik i deca su reagovala fantastično. Obzirom da roditelji dolaze u pratnji dece, ništa i niko ih ne sprečava da nešto i nauče, ukoliko to žele. Videćemo kako će proći jednomesečni kurs jezika.”

Kako ste se pripremili za kurs slovenačkog jezika, odnosno da li ste sa nekom organizacijom oblikovali saradnju u kontekstu kursa?

N.H.: “Odbor za obrazovanje Nacionalnog saveta Slovenaca i društvo Slovenaca “Kredarica” iz Novog Sada su nam partneri na ovom poduhvatu. Pre dve godine smo prvi put uveli slovenački jezik i od tada je promena na nivou Grada Novog Sada da je u školi “Prva vojvođanska brigada” fakultativno uvedena mogućnost učenja slovenačkog jezika.”  

Imate li u planu da uključite u program i jezike nekih drugih nacionalnijlh manjina, koje u Srbiji žive? Npr. češki, ruski, romski, grčki, bugarski…

N.H.: “Za sada smo orjentisani na jezike manjinskih zajednica koje se mogu učiti u školama u Novom Sadu i okolini. Ideja ove manifestacije je da se deci manjinski jezici učine poznatim, da ih čuju i prime bez ikakvog moranja. Kada dođu u situaciju da im se u školi ponudi neki od manjinskih jezika kao opcija, da se lakše opredele da ga uče. Ne isključujem mogućnost da u narednim godinama uvedemo i neki drugi jezik, onoga trenutka kada je barem u pripremi da se taj jezik može fakultativno pohađati u nekoj od osnovnih škola u Novom Sadu ili okolini.”

Koliko je teško naći predavače za pojedine jezike?

N.H.: “Nije bilo teško. Dobro smo povezani sa medijima na jezicima manjina i sa manjinskim zajednicama kroz njihove razne organizovane strukture i uvek smo imali otvorenost i podršku ovome što radimo. Svi razumeju da je ovaj program dragocen. On je jednostavan i takav će uvek ostati. Zna se šta i kako radimo i potrefili smo da smo u radu sa decom na ovom polju jedinstveni.”

Smatrate li da je dosadašnji koncept programa “Pod krošnjama na Štrandu” zadovoljavajući ili biste menjali neke stvari?

N.H.: “Koncept je dobar i promene će se sigurno dešavati, jer smo do sada u sedam sezona uvek ponešto menjali. Ono što se pokaže da je stabilno dobro i prihvaćeno – ne menjamo. Važno nam je da imamo izuzetnu saradnju sa Bibliotekom grada Novog Sada-ogranak na Štrandu. Prošle godine je Biblioteka dobila novi objekat i sada zaista imamo izuzetne uslove za rad. Ne bih da zvučim pretenciozno, ali mislimo da je manifestacija “Pod krošnjama na Štrandu” barem malo doprinela da se realizuje izgradnja novog objekta Biblioteke. Jako je važno da se deca okupljaju oko Ustanova kulture i da se na taj način grade kao ličnosti. Puno aktera je uključeno u realizaciju ovog programa i za sada je sve dobro funkcionisalo. Planovi za proširenje programskih aktivnosti naravno postoje. Verujem da ćemo u godini kada je Novi Sad evropska prestonica kulture imati već razvijene nove aktivnosti.”