Onlajn nasilje nad decom: Bezbednost ispred privatnosti

Onlajn nasilje nad decom, koje je kod nas sve češće, treba shvatiti vrlo ozbiljno tvrde sagovornici Multiradija. Pitanje za sve, ali da budete iskreni u odgovoru. Da li ste prilikom otvaranja naloga na društvenim mrežama pročitali baš sva pravila? Da li znate da deca mlađa od 13 godina ne mogu da imaju nalog na društvenim mrežama? Koliko zaista razmišljamo o tome sa kim četujemo, šta gledamo i da li naše objave na društvenim mrežama nekog ugrožavaju? Da li smo svesni koliko je onlajn nasilje nad decom rasprostranjeno? Emina Beković, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu koristi svaku priliku da ponovi značaj edukacije roditelja o tome šta je sve onlajn nasilje nad decom, koje su potencijalne opasnosti i kako se ono sprečava. “Od malena se postavljaju neka pravila – upoznati dete sa opasnostima, pričati o tome sa decom, i stvarno – roditelj treba da bude roditelj ” kaže Emina Beković.  

Branislava Kolarov: U poslednjih nekoliko meseci je sve popularnija društvena mreža TikTok. Zbog čega je problematična ova društvena mreža?

Emina Beković: Mislim da su sve mreže problematične. Na TikToku sad dece ima najviše. Prvo su bili na Fejsbuku, onda su roditelji došli na fejsbuk. Onda su deca pobegla na Instagram, onda su roditelji došli na Instagram – deca uvek beže od roditelja. Deca na TikToku prave snimke od nekoliko sekundi, a ono što je zastrašujuće jeste ako je taj profil otvoren i javan. Svako može da preuzme te snimke, da ih fotošopira, u zavisnosti od toga kako se deca snimaju oni mogu da se postave na neki sajt ili stranicu i to može da se podvede i pod pornografski material.

Kada se deci dozvoljava da imaju društvene mreže treba da im se objasne pravila ponašanja i mere zaštite. To možemo mi kao edukatori, ali pre svega bi trebali roditelji.

Roditelji mogu da se edukuju, mogu da odu na našu digitalnu biblioteku na kojoj imamo dosta saveta i da tu se informišu šta se sve dešava, na koji način mogu da se zaštite, postoji i pomenuti Parental control, u svakom slučaju treba da s vremena na vreme iskontrolišu svoju decu. Razmišljanje da je dete fizički prisutno u sobi pored i da je to jednakost sa bezbednim – to nije tačno. Kupiti uređaj, predati detetu i misliti da ste završili sve i da se on tamo samo zabavlja – to je jako velika zabluda.

Branislava Kolarov: Čini se da su sa TikTokom internet izazovi ponovo postali velika stvar. Da li ste imali slučajeve gde je to prešlo neku granicu?

Emina Beković: Nismo imali slučajeve da je to neko prijavio, ali znamo da sva deca znaju i gledaju te čelindže. Pogotovo one opasne po život – nestanak na 48 sati od kuće, “igru davljenja”, bila je i igrica „Plavi kit“, mada nismo imali tih slučajeva kod nas. Igrica je bila aktuelna u Rusiji, napravljena je da te vodi korak po korak i poslednji zadatak koji treba da obaviš jeste samoubistvo. Postoje i čelindži da se proguta kašika cimeta ili koncentrat detrženta za veš. Mi uvek apelujemo da to ne pokušavaju. Bio je slučaj prošle godine gde su dva dečaka u Beogradu imala izazov da naprave selfi na vagonu od voza. Pravili su selfi na vagonu koji je bio parkiran, nije se kretao, međutim kako je dečak koji je pravio selfi podigao telefon, nije ni dotakao gore žicu, napravio se kratki spoj i na licu mesta je bio mrtav. U Nišu je devojčica koja je pravila selfi sa terase pala sa šestog sprata – to su strašne stvari.

Oni u tim godinama, pogotovo kada su u pubertetu, žele da privuku pažnju ili da budu nekako priznati i uđu u neku grupu i uvek se prave hrabri – ali to stvarno nije način da privuku pažnju, da ih neko primeti ili da budu interesantni i najbolji u društvu.

Branislava Kolarov: Kada je u pitanju onlajn nasilje nad decom, koliko anonimnost doprinosi tome?

Emina Beković:Nasilje putem interneta se naziva „cyberbullying“. Imali smo dosta prijava što se tiče „cyberbullyinga“ i tu je ključna anonimnost koju internet pruža. To znači da ja kada bih vređala nekoga licem u lice, videla bih reakciju te osobe, ona bi se možda snuždila, počela da plače – to bi izazvalo neku vrstu empatije, sažaljenja, i možda bih rekla sebi preterala si, sad ćemo da stanemo. Međutim, kada se to radi preko interneta, to traje 24 sata. Vršnjaci koji vrše nasilje kriju se iza lažnih profila, oni ne vide reakciju osobe koju vređaju i to ide u nedogled. Nekada, i kada sam ja bila mlađa, nešto se desi u školi, imam neki problem, ali odem posle kući i to nekako anuliram, u porodici, s roditeljima i to toliko ne utiče na mene. Kada je u pitanju „cyberbullying“, dete je 24 sata non-stop izloženo nasilju i mislim da su tu posledice na to dete mnogo teže, jače i duže traju.

Branislava Kolarov: Pored anonimnosti, faktor je i psihologija grupe gde se mladi grupišu i pod okriljem igre ili zabave obruše na žrtvu. Kako to utiče na dete?

Emina Beković: Ti slučajevi jesu kada oni naprave neku Viber grupu gde izopšte tu jednu osobu i negativno se izražavaju o njoj. Onda osobu koju su izopštili iz grupe ubace samo da on vidi šta sve pišu o njemu, pa ga opet izbace i tako traje to maltretiranje. Ili pravljenje hejterskih stranica – „svi mi koji ne volimo Anu Perić“, „svi mi koji mrzimo nastavnika tog i tog“ i onda se tu pišu negativne kritike, fotošopiraju slike, crtaju se svakakve gluposti na fotografijama, objavljuju i tako dalje, to su neki načini na koji oni vrše nasilje. Znamo da je u svetu ne tako mali broj tinejdžera pokušalo da izvrši ili izvršilo samoubistvo jer nisu mogli da istrpe negativne komentare, pogotovo kada su u pitanju hejterske stranice ili Viber grupe. Imali smo slučaj dečaka koji godinu dana nije hteo da kaže svojim roditeljima da trpi nasilje svojih vršnjaka, oni su ga snimali u svlačionici, maltretirali ga, a on je pokušavao da se dodvori tim nasilnicima, da ga prihvate u svoju grupu, mislio je da je on kriv.

Raznih slučajeva ima, mi to ne treba to da posmatramo sa naše distance, nego da se spustimo na nivo dečaka ili devojčice koji su šesti ili sedmi razred, koji su u pubertetu i to je jako strašno i užasno za njih.

Neko bi rekao „pa šta ima veze, snimili su me kako se presvlačim“ – možda je nama sad to „baš nas briga“, ali njima u tim godinama je strašno i oni imaju osećaj stida i sramote.

Celu epizodu možete da skinete ovde:

VIŠE O PROJEKTU:

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •