Panični napadi – šta su i kako dolazi do blokade panikom?

Početak jula je već tradicionalno u Novom Sadu rezervisan, između ostalog, i za polaganje prijemnih ispita na pojedinim fakultetima Novosadskog univerziteta. Na Filozofskom fakultetu su prijemni ispiti počeli juče, održani su i danas a završavaju se sutra, kada će ih polagati kandidati na odsecima žurnalistike, istorije, nemačkog jezika i književnosti, ruskog jezika i književnosti, kao i budući studenti programa socijalni rad. Slična situacija je na Fakultetu tehničkih nauka, kao i na Prirodno-matematičkom fakultetu, Poljoprivrednom, Tehnološkom, Pravnom. Panični napadi i blokade panikom često su sastavni deo prijemnih ispita.

Svakako da je izbor studijskog programa važan momenat u životu čoveka, koji svakako ne prolazi bez stresnih momenata. Najčešće se to ispoljava u vidu treme pred sam prijemni ispit, odnosno nervoze, koja u jednoj meri može biti potvrdom odgovornog pristupa pripremi i upisu na fakultet. Naravno, ukoliko nas ne parališe do te mere, da nam nanese više štete nego koristi. Stoga je važno na neki način pokušati izboriti se sa viškom nepotrebne treme i straha.

Panični napadi kao tema tribine u Eđšegu

Upravo na ovu temu je u Kulturnoj stanici „Eđšeg“ održana praktična tribina, na kojoj je bilo reči o panici i o tome, kako da se panikom ne blokiramo. Reč je o tome, da su Centar Praktika i psihološki sajt Praktika.rs u Eđšegu organizovali ovu tribinu, na kojoj je govorila klinička psihološkinja i psihoterapeutkinja Danijela Stojanović.

Predavanje o panici u Eđšegu / Foto: Miroslav Gašpar

Ona je prisutnom govorila o tome šta su panične reakcije, da li nas panika zaista napada, šta možemo da uradimo kako ne bismo strepeli od toga, da nam se takvo neprijatno osećanje ne ponovi, kako to da neki ljudi ne reaguju panikom, odakle izvire panična reakcija i kako nad njom uspostaviti kontrolu.

U ovom kontekstu se u javnosti valjda najčešće srećemo sa medijskim konstatacijama „ljudi su panično bežali ka vratima“, „zavladala je panika“ i sličnim.

„To je jedna vrsta paničnog ponašanja. Ali, kada govorimo o paničnom poremećaju i paničnom napadu, to je druga vrsta panike. Radi se zapravo o strahu, koji je ponekad veoma intenzivan, ali za koji mi ne možemo da vidimo nikakav razlog, niti uzrok. Strah kao osećanje je zapravo koristan, jer nam omogućava da se, recimo, sklonimo ako se nađemo u opasnosti. Kod panike osećamo sve simptome kao kod straha, ali nam ne preti nikakva realna opasnost“ – objašnjava Danijela Stojanović.

Uglavnom u tome i nastaje problem – čovek ne zna šta se sa njim dešava, jer i sam uviđa da nema spoljih uzroka zbog kojih bi trebalo da oseća strah. Tada najčešće dolazimo do zaključka da se nešto strašno dešava sa nama samima, odnosno iznutra. „U takvim situacijama čovek najčešće razmišlja da se nešto strašno dešava – ili ću umreti, ili ću poludeti“ – govori psihološkinja.

Panični napadi i panika – vrsta anskioznog poremećaja

Panična reakcija svakako spada među najteža ljudska iskustva u psihološkom smislu upravo zato, što ne znamo šta nas je snašlo i osećamo se veoma bespomoćnim. Naizgled je to velika muka, ali kao i neki drugi psihološki problemi, ima svoju svrhu. Posebnu pažnju treba posvetiti i uzrocima paničnih napada i reakcija.

Danijela Stojanović: “Do paničnog napada dolazi kada neko osećanje, kojeg nismo svesni, dugo potiskujemo a ono zbog nekih okidača krene da se intenzivira i probija se do nivoa svesnosti” / Foto: pixabay.com

„Sklona sam teoriji, po kojoj do paničnog napada dolazi kada neko osećanje, kojeg nismo svesni, dugo potiskujemo a ono zbog nekih okidača krene da se intenzivira i probija se do nivoa svesnosti. Mi to tada presečemo napadom panike, jer i dalje nismo spremni za to osećanje, koje smo dugo potiskivali“ – navodi Danijela Stojanović.

Panika je jedna vrsta anksioznog poremećaja a sama ankszioznost je neka vrsta slobodno lebdećeg straha. Na osnovu ovoga neko može imati opsesivne misli, neko može imati fobiju i slično. Interesantno je zapitati se i koliko često do paničnih napada dolazi i da li se oni ciklično ponavljaju.

„Obično najpre bude samo jedan napad, koji čoveka iznenadi i ne zna šta mu se dešava. Onda povremeno mogu da se pojave napadi, koji mogu da prerastu u učestalije i intenzivnije. U takvim slučajevima govorimo o paničnom poremećaju, jer postaje hronično“ – naglašava Danijela Stojanović.

Pozitivna i negativna osećanja? Ne, svako osećanje je korisno

Na tribini je bilo reči i o tome da ne postoje pozitivna i negativna osećanja, zato što svako osećanje ima svoju svrhu. Naprimer, osećanje ljutnje nam može eventualno pomoći da promenimo ili poboljšamo svoj odnos sa drugom osobom. Izraziti ljutnju na adekvatan način je dobro, ali treba obratiti pažnju na to, da ljutnja bude usmerena na postupak a nikako ne na ličnost.

Ukoliko osobu napadnemo, ona će instinktivno da se brani, što rezultira svađom a time ne da nismo rešili situaciju i odnos, nego smo ih značajno pogoršali.

Ne postoje pozitivna i negativna osećanja, zato što svako osećanje ima svoju svrhu. / Foto: pixabay.com

Tremu psihološkinja takođe navodi, kao pozitivno osećanje, ukoliko nas ne blokira i parališe.

Trema može biti dobra i adekvatna. Naprimer, kada imamo strah pred javnim nastupom, trema nam zapravo služi da se mi pripremimo, jer nije dobro ni kada smo suviše relaksirani. Tako je trema dobra i pred ispite, jer nas priprema za događaj, koji je nama važan. Napominjem, dobra je do te mere, dok nas ne blokira. Tada nam je potrebna pomoć“ – zaključuje Danijela Stojanović.

Zbog toga je izuzetno važno da pokušamo da ostanemo smireni. Negativni primer može biti i kada sami na internetu istražujemo simptome pojedinih bolesti. U takvim situacijama od nekih praktično bezazlenih simptoma, čitajući članke možemo umisliti da smo u smrtnoj opasnosti.

Zato, ukoliko nam je potrebna, profesionalna pomoć pri prevazilaženju psihloških problema nam može olakšati svakodnevni život i funkcionisanje.