Pop art umetnik Endi Vorhol i njegov identitet kao nalik Džekilu i Hajdu

Endi Vorhol važi za jednog od najpoznatijih Rusina – kod Rusina, tvrdi istraživač kulturnog razvitka Miroslav Keveždi. On dodaje da je život Vorhola možda čak i „nalik Džekilu i Hajdu“ zbog njegove raskalašanosti u javnom životu i pokornosti u privatnom životu. Ovaj američki umetnik rusinske nacionalnosti rođen je u Pitsburgu. Pomalo ekscentrik, smatra se tipičnim predstavnikom pop arta. Bio je slikar, filmski reditelj, pisac i zvezda. Družio se sa Mik Džegerom, Luom Ridom, Džonom Kejlom, Muhamedom Alijem, Elvisom Prislijem, Merilin Monro i raznim drugim zvezdama.

Prostor zbirke stranih umetnosti Muzeja grada Novog Sada popunila je publika koja je došla da vidi radove popularnog pop art umetnika Endija Vorhola. Tome je doprinela i programska platforma „Tvrđava mira“  u organizaciji „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, u kojoj je vizelni umetnik i istoričar umetnosti Uroš Đurić posetiocima pričao detalje iz života začetnika pop art pokreta.

Vorholova izložba upotpunila je kulturni prostor u Novom Sadu od 5. – 25. juna, gde je u Zbirki stranih umetnosti Muzeja grada Novog Sada bilo izloženo 48 originalnih dela slavnog umetnika, rađenih u različitim grafičkim tehnikama i u tehnici akvarela, koja je inače u privatnom vlasništvu.  Na izložbi su bile postavljene čuvene serigrafije Marilyn Monroe (Marilyn), „Campbellˊs soup“, te skice i delo „Brzi klizač” (Speed Skater) koje je bilo simbol takmičenja u brzom klizanju na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. godine. Izložbu „Andy Warhol” Muzej grada Novog Sada realizovao je u saradnji sa Visconti Fine Art galerijom iz Ljubljane i Srednjoevropskim kulturnim centrom iz Novog Sada.

Pitali smo Novosađane da li znaju ko Endi Vorhol:

  • Vanja (25): Znam ko je Endi Vorhol. On je režiser.  Nisam siguran, mislim da je iz Amerike, ali nikada nisam istraživao malo više o njemu.
  • Vladimir (48): Znam ko je zato što sam Rusin. Čak sam i posetio njegov muzej u Medzilaborcima u Slovačkoj.
  • Rada (24): Ne znam ko je on. Ali nikada ne bih pretpostavila da je on Rusin, po imenu ne, bukvalno nemam predstavu.
  • Boris (39): Endi Vorhol je američki umetnik. Znam da je rusinske nacionalnosti, jer slučajno sam i ja Rusin.

Endi Vorhol je samo Rusinima – Rusin

Pop art Endija Vorhola / Foto: Aleksandra Bučko

Međutim umetnik i lider u pop art umetnosti i grkokatolik, Rusin Vorhol bila su razdvojena lica ovog umetnika, objašnjava Miroslav Keveždi, istraživač kulturnog razvitka iz Zavoda za kulturu Vojvodine. 

„Endi Vorhol važi za jednog od najpoznatijih Rusina – kod Rusina. Malo ko van rusinske zajednice zna da je Endi Vorhol Rusin i ono što je karakteristično za Vorhola je da je on imao, možemo slobodno reći dva lica. Jedno je bilo privatno i ono je bilo rusinsko i on ga je brižljivo čuvao od javnosti. Drugo lice je bilo ono koje svi dobro poznajemo. To je Vorhol iz Fabrike, iz kultnih mesta u Njujorku, na koja su izlazili mnogi poznati, ali tu za etnički predznak nije bilo mesta“, objašnjava Keveždi pojavu i identitet Vorhola.  

Malo ko van rusinske zajednice zna da je Endi Vorhol Rusin i ono što je karakteristično za Vorhola je da je on imao, možemo slobodno reći dva lica.

Miroslav Keveždi

Keveždi dodaje kako se u njegovim delima može pronaći  mnogo toga što potiče od rusinske zajednice ili rusinske kulture. Kao primer Keveždi navodi karakteristične „obraze“ ili ikone, koje postoje u starim rusinskim kućama u Vojvodini, ali isto tako i u Slovačkoj, odakle su Vorholovi roditelji emigrirali za Ameriku. A neke od prvih intervencija koje je Vorhol radio su bile upravo intervencije na tim ikonama, gde je on dodavao zlatnu boju na njih „i tako ih činio malo više vorholskim nego što su pripadali grkokatoličkoj kulturi“ .

„Inače, u tom privatnom životu, koji nije bio toliko javnosti dostupan, Vorhol je bio Rusin grkokatolik, išao je redovno u crkvu, bio je religiozan, a postoje i fotografije sa papom Ivanom Pavlom Drugim – čija je majka takođe bila Rusinka,- pa se možda može pretpostaviti i da su pričali na rusinskom“.

Keveždi dodaje da je život Vorhola možda čak i „nalik Džekilu i Hajdu“, prema romanu Roberta Luisa Stivensona nazivom „Čudesan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“ iz 1885. godine o naučniku blage naravi i lepih manira koji pronalazi napitak koji ga pretvara u okrutnog, ubilački nastrojenog manijaka.

„Njegov javni, raskalašni život je bio provokativan, čak bi rekli možda i sablažnjiv zato što na izložbama, kakva je i u Novom Sadu, možemo videti homoseksualce, transvestite. Dakle, ljude koji dolaze sa margine društva, a oni su bili prisutni u Vorholovoj fabrici na Brodveju. Sa druge strane, Vorhol kada je bio u privatnom životu izgleda da je nalikovao Rusinima onako kako ih mi poznajemo. Kao pobožnim ljudima, uz toplu atmosferu u kući, ne preterano patrijarhalnu, čak i kreativnu, jer postoje audio snimci kako njegova majka peva rusinske pesme, a to su snimci koje je ona slala svojim rođacima u mestu Mikova u Slovačkoj, odakle su oni poreklom“, objašnjava Keveždi i kaže kako se može osetiti i da postoji velika udaljenost između ta dva sveta.

Trejler dokumentarnog filma “Absolut Warhola” Izvor: YouTube

Keveždi za udaljenost ta dva Vorholova lica kaže da je ponekad toliko provokativna, da postane predmet novih umetničkih dela. Ovu tvrdnju potkrepljuje primerom dokumentarnog filma „Absolut Warhola“, poljskog reditelja Stanislava Muča u kome se reditelj raspituje ko je bio Endi Vorhol i kakav je on bio u Mikovu i Medzilaborcima, gde je i Muzej Endija Vorhola. Tada režiser Muča, nastavlja Keveždi, ustvari provocira tim pitanjima, znajući ustvari kakav je Vorhol bio. Međutim lokalni Rusini odbijaju sve ono što ne odgovara njihovoj kulturi. Ujedno prave jednu zanimljivu kulturu sećanja i prepoznaje se koji je njihov kulturni kod na osnovu tog filtera koji kreiraju u smislu odbijanja bilo kakve povezanosti Vorhola sa homoseksualizmom, nekim drugim seksualnim orijentacijama, odnosno, sa načinom života koji Rusinima nije blizak.

Keveždi dalje postavlja pitanje da li je moguće Vorhola postaviti za jednu vrstu etničke ikone, pogotovo zato što se tako teško uočavaju tragovi rusinskog etnosa u njegovom radu.

„Vorhol je globalni, univerzalni fenomen onoliko, koliko je univerzalna istorija umetnosti i u tom smislu ga je jako, jako teško i nezahvalno svoditi na tu dimenziju“, zaokružuje Keveždi pitanje etnosa kod Vorhola. On, međutim, dodaje da upravo to, što to lice nije toliko istraženo, postoji mogućnost i da postoje interesantni momenti koje bi bilo potrebno posebno istraživati, no ne iz ugla istorije već sociologije umetnosti.

Rusini – malobrojni narod rasut po celom svetu

Iako je u umetnosti Endija Vorhola nacionalni predznak nebitan, interesantno je da se posle završetka koledža seli u Njujork, kako bi se pronašao u karijeri komercijalnog umetnika. On je na kraju napravio i Vorholov centar umetnosti „Fabrika“  – studio za umetničku produkciju, gde su „umetnitnički radnici“ stvarali umetnost – kreirali grafike, cipele, filmove, knjige.

Umetnost Endija Vorhola / Foto: Aleksandra Bučko

Kada je Njujork u pitanju, u Bruklinu postoji restoran „Baba’s Perogi“  koji drži Rusinka, rodom takođe iz Slovačke, Helena Fambjankova. Bakine piroge (što je rusinsko narodno jelo) na tradicionalan i moderan način doživele su hit kako u Bruklinu, tako i na internetu, pogotovo kada je u intervju za emisiju „The Chew“ (ABC medijska kuća) orginalni recept, na rusinskom jeziku ispričala Helenina baka, Helena Hlinka. Inače, i novinar te emisije Majk Sajmon, na početku intervjua kaže kako ima „rusinske krvi“, jer je njegov deda takođe Rusin.

Rusini se sastoje od nekoliko manjih grupa. Na Karpatima su Bojki, na zapadnim Karpatima Lemki, u Beskidima u Poljskoj Huculi, u istočnoj Slovačkoj Rusini, a tu su i vojvođanski Rusini, koji u ovoj pokrajini žive skoro 270 godina, a ima ih oko 14 hiljada. Pripadaju istočnim Slovenima, govore rusinski jezik i koriste ćirilično pismo. Jezik Rusina u Srbiji se danas smatra najmlađim književnim slovenskim jezikom, a službeno je kodifikovan 1923.godine. 

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •