Popis stanovništva 2022. – dileme i nedoumice
U toku je Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u našoj zemlji, koji će trajati do 31. oktobra.
To je, po sadržaju i obimu, najmasovnije i najkompleksnije statističko istraživanje koje se sprovodi u skoro svim zemljama sveta, na svakih deset godina. Ovo je 28. po redu Popis u našoj državi, a na teren je izašlo oko 15 hiljada popisivača.
Ukoliko ste učenik ili student i živite kao podstanar u Novom Sadu, Beogradu, ili nekom drugom većem gradu van svog rodnog mesta, sigurno se pitate da li treba da učestvujete u Popisu, koju adresu treba da kažete, da li ćete biti popisani dva puta, kakva pitanja će vam popisivač postavljati. Zato dr Petar Vasić, demograf i vanredni profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu, za MultiRadio razrešava sve nedoumice i dileme oko Popisa stanovništva.
“Postoje dva principa popisivanja – de facto i de jure. U ovim slučajevima primenjujemo princip popisivanja de jure, odnosno, da se lica prikazuju u mestu u kojem je njihovo stalno boravište. Dakle, ukoliko pričamo o studentima koji su u Novom Sadu zbog školovanja njihovo stalno boravište je u porodičnom domu, recimo u Kikindi, Pančevu, Sremskoj Mitrovici…i oni će biti popisani na dva mesta – tu gde ih je popisivač zatekao kao privremeno prisutne u Novom Sadu, a podatak o njima će dati i članovi njihove porodice u njihovom rodnom mestu gde će takođe biti snimljeno stanje. Ipak, u sravnjivanju podataka oni neće figurirati na oba mesta nego će biti pridruženi onim podacima gde je njihovo stalno mesto boravka.“
dr Petar Vasić
Naš sagovornik zato poziva sve mlade da se odazovu Popisu tu gde ih popisivač i zatekne i napominje da se ista ova situacija odnosi i na lica koja su u inostranstvu, ali im je stalni boravak u našoj zemlji.
Popisom se obezbeđuju potpuni i kvalitetni statistički podaci o stanovništvu, njegovoj starosnoj i polnoj strukturi, obrazovnoj i bračnoj strukturi, o ekonomskoj aktivnosti, o strukturi domaćinstava i porodica i o stambenom fondu. Prikupljeni podaci od izuzetnog su značaja za ocenu trenutnog stanja, kao i za buduće planiranje i donošenje različitih strategija, kako na nacionalnom tako i lokalnom nivou, zbog čega je važno, i zakonom obavezno učestvovanje u Popisu.
Pa ipak, ovoga puta se među ljudima javio strah i sumnja u Popis i načine prikupljanja podataka, pa se tako društvenim mrežama šire dezinformacije koje se tiču pitanja koja popisivači postavljaju – kao što je pitanje o visini primanja, seksualnoj orijentaciji i slično.
„Prosto nema osnova da se javljaju takve sumnje, ovo je dvadeset i neki moderan popis u ovoj državi u poslednjih nešto manje od dve stotine godina, deveti popis nakon Drugog svetskog rata. Imali smo popis i 1948., 1953., 1961., 1971., 1981.,1991., 2002., 2011., i takva pitanja nisu iskakala kao problematična do sada. Ne znam otkud to nepoverenje pustiti popisivača u svoju kuću ili ne, prosto popisi su sprovođeni na ovakav način i ranije. S druge strane, ukoliko baš postoji neka barijera moguće je popisivaču dati odgovor na pitanja i ispred kućnih vrata, u hodniku zgrade, ali oni su službena lica koja dolaze u ime ove države, nose službene legitimacije i uvek je moguće da vi zahtevate na uvid tu legitimaciju i oni će vam je pokazati. Ne postoji nijedan razlog zašto se ne bismo odazvali popisu.“, zaključuje dr Petar Vasić.
Važno je da svi učestvujemo u Popisu stanovništva, a upitnike i sav metodološki materijal možete videti OVDE.
