Poslednja prepreka u pronalasku stana: STANODAVCI

Iznajmiti stan u Novom Sadu nije ni malo lako. U potrazi za stanom susrećete se sa dva problema – prvi problem su visoke cene najma a drugi su tipovi stanodavaca. Vama koji prolazite kroz tu „agoniju“ ovo će biti poznato. Onima koji to još nisu osetili, približiće sa čime ćete se jednog dana sresti.

Bogata naslednica

Obično mlada devojka, iz bogate porodice ili srećno udata za uglednog biznismena koji u posedu ima par stanova. Prelistavajući oglase sigurno ćete na njen broj naleti par puta, jer gospodina baš i ne zanima da se okupira time – može i bez toga.

Smatra da je sve u životu lako ostvariti, da velike stvari mogu pasti sa neba, lagano, kao pero u vaše naručje (a nije svesna da je veća verovatnoća da pojedinca udari grom nego da dobije nešto tek lako).

U razgovoru sa njom možete dobiti informaciju o visini kirije i eventualno kvadraturi stana. Visina računa i ostalih troškova nisu joj poznati i baš je briga što vam je trebala čaša vode i kocka šećera, kada vam je saopštila da je ta „komforna garsonjera“ od dvanaest metara kvadratnih vredna 220 evra mesečno bez troškova. Vodi se sloganom „Ako nećeš ti ima ko ‘oće“.

Komšija

Visoki funkcioner neke propale firme iz doba bivše države, koji je sebe uspeo obezbediti sa nekoliko stanova u različitim delovima grada, pa ga upravo zato ceo grad zove komšijom.

Za razliku od prethodnog tipa stanodavca, dotični gospodin tačno zna cenu računa, mesečni protok vode po glavi stanovnika, kao i potrošnju struje u svakom mesecu ako se ona ume koristiti.

Obučen u odelo sačekaće vas na ulazu u zgradu i sprovesti kroz stan tako primamljivo da vam dođe da se odmah uselite. Ne, nije bitno što je cena tog dvosobnog stana 350 evra – „…zaboga, pogledajte kakav pogled sa terase imate!“

Domaćin

Najčešće osoba koja se doselila iz centralnih i zapadnih krajeva naše lepe Zemlje. Na ulasku te dočeka sa toplim osmehom, nekakvim „poluzagrljajem“ i sprovede te kroz stan koji odiše braon bojom i mirisom drveta.

Obavezno je sa njim tu i njegova žena koja vas milo gleda sa smeškom na licu i trudi se da vas nagovori da probate slatko od dunje koje je jesenas pravila.

Nakon što se lepo najedete i napijete, jer ste im se svideli i sklopili dogovor pa su Vas zadržali na ručku, srećno odlazite po svoje stvari kako bi se preselili u prizemlje njihove porodične kuće gde smete imati psa u dvorištu.

Ex Playboy

Čovek u šezdesetim godinama, burne mladosti i širokog iskustva što se tiče odnosa sa ljudima.

Još uvek misli da ima šanse pa se pokušava prikloniti ciljnoj grupi a to obično bivaju studentkinje.

Devojke…A šta ono studirate?

Takva primamljiva ponuda na internetu obično skriva nasmešen sedi brk, svaki put kada vidi nepoznat broj na displeju svog mobilnog telefona. Može se ispoljiti u dva tipa, jednog koji je fin i dobar prema vama sve dok ne vidi da tu nema nikakve šanse i zato vas najuri iz garsonjere koju ste za dvesta evra jedva pronašli, ili onaj napadni koji misli da svaka žena i dalje pada na pod kada vidi brkove i oseti miris zelenog „Bruta“ i Pino Silvestre.

Hipohondrična baba

Prešla sedamdeset godina ali se još uvek „dobro drži“. Nije imala nikakve veće intervencije od uklanjanja žulja koji joj se pojavio na malom prstu od nošenja štikli u mladosti. Kada dođete da vam pokaže stan neće Vam pružiti ruku, može se desiti da nosi masku (da li znate šta se dešava u Kini!?!), a stan će mirisati na Lenor omekšivač plave boje, asepsol i sredstva za čišćenje sanitarija.

Pušenje je striktno zabranjeno i ne veruje vam kada joj kažete da ne pušite, ne dozvoljava kućne ljubimce, nered i posete drugih ljudi.

Ponaša se kao da u stanu još uvek živi i ako za taj stan morate odvojiti 270 evra, ima ključ, bane tako ne najavljena, čisto da vidi da li je sve sređeno, a ako nije, nakon kratkog predavanja o potencijalnim bolestima koje mogu izazvati prljavi tanjiri u sudoperi, dobijate raskid ugovora i 15 dana da se iselite.

Inkognito

Vlasnik/ca stana koji uopšte ne živi u Srbiji. Nemaš pojma čime se bavi, zaboravio si i kako izgleda jer si ga video samo jednom kada je došao da ti preda ključeve pošto ti je sve slike detaljno poslao na mejl.

Bez ikakve prevare, stan je onakav kakvim ga je opisao.

Kada ga pozovete u slučaju nekog kvara, majstor se na vratima pojavi nedugo zatim, a on na vašu poruku da je sve u redu čak i ne odgovori. Kiriju mu uplaćujete na bankovni račun, račune ne proverava i imate osećaj kao da ste satan kupili i otplaćujete kredit. Ne traži od vas ništa niti vas ograničava, tako da imate svu slobodu sveta.

Taksista

Gromoglasno uzvikne kada vas na vratima ugleda kako dolazite da pokupite ključeve jer je stan veliki i jeftin. Kada priča, stvori se osećaj da stakla vibriraju jer se on ne dere, on samo tako priča.

Vidiš ga samo kad treba da platiš kiriju, traži ti sliku svake uplatnice računa i obavezno ima brata koji radi u policiji pa proverava da li je slučajno dolazila komunalna.

To zapravo nije njegov stan već stan njegovog „buraza“ koji se on velikodušno ponudio da izdaje. U dilu je sa komšinicom iz Ukrajne koja živi pored vas i prijavljuje svaki zvuk stolice koju ste povukli slučajno po laminatu. Nisu dozvoljeni kućni ljubimci – „Psu je mesto napolju“ i ima običaj da kaže „nisam ja tako rek’o“ i ako je na početku važilo ono „sve može“. Preporuka – zaobići.

Stari bračni par

Zajedno su u svemu pa i u ovome. Izdaju stan koji je davno kupljen za ćerku koja živi u Kanadi. Nisu ga prodali jer imaju nadu da će se vratiti i da će ovde biti bolje, “pa da joj ostane nešto”.

Prema stanarima se ponašaju blagonaklono, pristojno i shvataju sve muke mladog čoveka u ovoj državi.

Žive u mestu u blizini grada ali to im ne smeta da dođu na kafu kada ih pozovete. Obično izdaju stan na duži vremenski period, najčešće porodici sa mlaom decom, ali i studentima koji im se svide kao kulturne i mlade osobe.