Postoji li partnerski odnos baš po mojoj meri?

Praktično se na dnevnom nivou srećemo sa sintagmom partnerski odnosi. Oni zaista zauzimaju dobar deo našeg života, a neophodno je njihovo održavanje, radi zdravog odnosa.

U teoriji emocionalnog vezivanja se navode četiri tipa partnerskih odnosa.

  • Prvi je izbegavajući tip emocionalne vezanosti, a ljude koji su izbegavajući tipovi karakteriše to da imaju pozitivnu sliku o sebi, ali negativnu sliku o drugim ljudima. Oni smatraju da nikome ne mogu da veruju i da u životu mogu da se oslone samo na sebe. Karakterišu ga i površni odnosi u kojima nema istinske emocionalne povezanosti ili potpuno odustajanje od ulaska u vezu.
  • Zatim je tu preokupirani tip emocionalne vezanosti, a osobe koje su preokupirane vezom u kojoj se nalaze karakteriše negativna slika o sebi i pozitivna slika o drugima. Kod njih je prisutan jedan duboko usađen osećaj inferiornosti. Ovakva osoba uverena je da je partnera dobila „na prevaru“ samo zato što je uspela od njega da sakrije sopstvenu bezvrednost.
Foto: pixabay.com
  • Imamo i bojažljiv tip emocionalne vezanosti, a osobe koje su sklone bojažljivom tipu vezivanja imaju negativnu sliku o sebi i negativnu sliku o drugim ljudima. One se plaše vezivanja i u velikoj meri ga izbegavaju. Za razliku od preokupiranog stila vezivanja, bojažljive osobe ne samo da o sebi misle loše nego loše mišljenje imaju i drugim ljudima, očekuju od drugih samo loše. One su uverene da od ljubavi mogu samo da dobiju bol i patnju i da upuštanjem u ljubavni odnos rizikuju da budu povređene.
  • Na kraju je tu i sigurni tip emocionalne vezanosti, koji je svojevrsna kontrateza navedenim tipovima emocionalnog vezivanja. Osobe koje se sigurno emocionalno vezuju imaju pozitivnu sliku o sebi i pozitivnu sliku o drugima. U skladu sa tim, one imaju izgrađen osećaj sopstvene vrednosti i prijatnost zbog ostvarivanja bliskosti u partnerskim odnosima, kao i sposobnost da uživaju u ličnoj autonomiji i zadovoljavajućim odnosima sa drugima.

Kakav partner želim da budem a kakvog partnera želim za sebe?

Ukoliko imate nejasnoća o vezi u kojoj se nalazite, ukoliko imate ili nemate partnera ili partnerku, nalazite se u dugoj vezi ili na samom njenom početku, zaljubljeni ste, prevareni ili zbunjeni odnosom u kom se nalazite, možda je za vas dobra prilika radionica „Partnerski odnosi“ u Psihološkom savetovalištu NSHC u Novom Sadu.

„Ovde sa bavimo time, kako mi doživljavamo i kako vidimo partnerski odnos. Takođe se bavimo time kakvog partnera ja želim za sebe i kakav partner hoću da budem. U tom kontekstu se bavimo time kakvu vezu želimo da ostvarimo i održavamo. To realizujemo kroz različite aktivnosti, a cilj je da učesnici obrade svoje nedoumice, brige i očekivanja u trenutnim odnosima, prošlim i eventualno budućim“, navodi Dragoslava Savić Grujić, psihodramska savetnica, koja vodi ovu radionicu.

U ovom smislu je potrebno vrlo pažljivo pristupati temi, jer su partnerski odnosi oblast, koja duboko zadire u našu intimu i nije jednostavno o ovoj temi govoriti pred nepoznatim ljudima.

Foto: pixabay.com

„Generalno su partnerski odnosi nešto intimno i nešto što se dešava između dvoje ljudi. Međutim, ko je spreman da radi na tim temama, spreman je i da se otvori. Lakše je otvoriti se u grupi, koja zadovoljava osnovne principe poverljivosti – da njihov identitet neće biti otkriven, da se neće pričati po čaršijama ko je bio na radionici i šta je izneo pri tome. To je vrlo važna stvar, jer će se tako zainteresovani lakše otvoriti i moći će da rade na toj osetljivoj temi“, dodaje naša sagovornica.

Radionica o partnerskim odnosima

Tokom rada na radionci o partnerskim odnosima učesnici imaju priliku da osveste sopstveni doživljaj partnerskog odnosa, sagledaju svoju ulogu u partnerskom odnosu kao i da bolje upoznaju sebe i dođu u kontakt sa sopstvenim emocijama. Radionica je iskustvenog tipa i namenjena mladim ljudima koji žele da istraže predstave o partnerskom odnosu i svoju ulogu u njemu.

Konkretno na ovu radionicu dolaze mladi ljudi, uglavnom od 18 do 30 godina, odnosno ljudi, koji završavaju srednju školu i fakultet. Ne mogu da generalizujem da se nešto provlači redovno. Svako prosto traži partnera sa kojim će da bude srećan. To je proces, koji iziskuje naše iskustvo, prvo da spoznamo šta je nama potrebno u odnosu, zatim da vidimo da li taj neko to ima i da li se uklapamo kao partneri. Najvažnije je da budemo dve jedinke koje će zajedno da rastu“, naglašava Dragoslava Savić Grujić.

U ovom smislu je teško predstaviti obrazac idealnog partnerskog odnosa, jer se vraćamo na tezu da smo svi na kraju samo individue. Konstatuje to i naša sagovornica i dodaje da kako god da se par dogovori i da to odgovara i jednoj i drugoj strani, njima će to biti idealan odnos.

Partnerski odnosi takođe nisu otporni na vreme, odnosno samo njihovo poimanje, a i struktrua unutar njih se tokom vremena menjala. Nešto, što je u prošlosti bilo u redu i validno, danas više nije.

Foto: pixabay.com

„Svaka nova generacija unosi nešto svoje. Danas su generacije takve da rade mnogo više na sebi, nego što je slučaj bio u prošlosti. Tada se toliko nije nije razmišljalo o tome kakav je kome potreban partner, bilo je drugačije vreme, a pravljeni su drugačiji odnosi. Danas ljudi, pogotovo mladi više vode računa o sebi i svojim potrebama. Dakle, traže partnera baš za sebe, ne za društvo i ne za nekog ko bi nešto želeo. Nekako se ta potraga danas produžila, što pomera i odrastanje, stupanje u brak i slično“, dodaje psihodramska savetnica Dragoslava Savić Grujić.

Na ovu radionicu dolaze parovi, koji su uvereni da se određeni problemi dešavaju samo njima i nikome više. Reč je o univerzalnosti problema, jer ljudi nisu dovoljno svesni ili dovoljno međusobno ne razgovaraju o problemu, koji imaju. Zato imaju utisak da se taj problem, koji se gomila i raste dešava samo njima. Kada ga na savetovanju podele sa drugim ljudima, dobijaju normalizaciju sa druge strane i shvate da to što se dešava je u redu i da nemaju samo oni taj problem.nije tako strašno.

„Nije da na radionicama potenciramo samo pozitivnu stranu. Ako polaznici imaju nagomilane emocije tuge ili besa, to prosto izađe. Onda radimo i na tome, jer mislim da emocije ne treba sputavati i na njima treba raditi. Međutim, na jednodnevnim radionicama, kao što je ova dublji rad sa emocijama nije moguć. Zato u ovom slučaju radimo na tome da ličnost ojača i podsećamo je da svako ima svoju unutrašnju snagu“, zaključuje Dragoslava Savić Grujić.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

You may also like...