Potpuno drugi univerzum: Najlon pijaca

Nije bitno da li volite gužvu ili ne, ili pak preferirate oblačiti se po buticima –  odlazak na buvljak ili pijacu, u slučaju Novog Sada na Najlon pijacu donosi sasvim nova iskustva. Ukoliko ste spremni i spretni, tamo možete pronaći stariji model kvalitetanog snimača zvuka „Zoom 2” za 500 dinara, potpuno obnoviti garderobu za 50 do 100 dinara po komadu, ali i pronaći mnoge druge interensantne stvari  – od kristalnih vaza, preko velikih ramova za slike do knjige o „Rembrandtu” ili gramofonske ploče nemačkih božićnih pesama usred avgusta

Neki štandovi su uredni, drugi su razbacani, neki su prašnjavi, drugi uglancani. Prožimaju se mirisi banana po ceni od 70 dinara po kilogramu, sveže pečenih čvaraka i Ariel tečnog praška od 4,5 litre za 500 dinara. Svakako je lako pronaći i bicikl od 1000 dinara pa naviše, ali i ribicu, papagaja, čak i štence.

Možete doći u 6 ujutru kao veliki entuzijasti, a možete i oko 11 časova, ali tada možda neće pronaći ono što vas interesuje ili ćete pak, dobiti po nosu, jer ste dugo spavali i „zakasnili” na pijacu. Zavisi kakav je dan i kako su raspoloženi ljudi.

Iz tog razloga donosimo vam priče troje ljubitelja Najlon pijace. Svako od njih odlazak „na Najlon” doživljava na drugačiji način, vole ga iz različitih uglova, ali nalaze korisne i interesantne stvari – pronalaze jeftino „blago”, snabdevaju svoje biznise, prave izložbe ili se – igraju.

Na Najlon pijaci moguće je pronaći sve od igle do lokomotive, od bluetooth zvučnika do gramofonskih ploča.

Najbolje s Najlona” 

Jovan Gvero je odlazak na Najlon pijacu pretvorio ne samo u traganje i zabavu, već i svojevrsnu „umetnost”. Naime, on posle svakog odlaska na Najlon na svojim društvenim mrežama podeli Najbolje s najlona gde, kako kaže, pokušava da sa prijateljima i pratiocima podeli svoje viđenje pijaca. Iz toga se pre godinu dana ostvarila izložba „Najlonski začini” na kojoj je izložio fotografije i predmete sa Najlona, kao što su metalne kutije, u kojim se čuvaju začini, mlinovi, avani, predmete i fotografije koje same po sebi čine esenciju, začin.

Nekad su stvari i objekti zanimljivi, nekad njihova postavka, nekad ljudi, izlagači, okolnosti ceo kontekst. To sam želeo da zabeležim i podelim s onima koji me prate na Fejsbuku. Još od osamdesetih posećujem pijacu, ali ne samo ovu našu, već bilo koju pijacu polovne robe, gde god se zateknem. Gledam sve. Zavisi šta vi želite u tom momentu, a moguće je pronaći od životnog partnera do sitnice koju bacite na izlasku, jer vam više nije toliko privlačna”, objašnjava Gvero koji preporučuje odlazak na Najlon pijacu petkom i to „što ranije, oko 6 časova”. Iako, kako dodaje, to zapravo zavisi i od vremenskih uslova, ili onoga šta tražite.

A kada je u pitanju obraćanje pažnje na potencijalne predmete za kupovinu, Gvero savetuje da se obrati pažnja na sve.

„Neke stvari su sitne i nisu lako uočljive, nešto je opet zatrpano drugom robom. Ima i mnogo robe koja je na prvi pogled oštećena, a ima vrednost, i pitanje je da li je vi ili neko drugi može osposobiti. Nekad je i cena presudna, a za određenu robu i upotrebna vrednost, odnosno, da li je to sad upotrebljivo ili ima vrednost u najavi”.

Može se pronaći mnogo toga vrednog i zanimljivog – od antikviteta do interesantnih sitnica

Prednosti Najlon pijace za Gvera jesu:

  1. Zabava.
  2. Pronaći ono što mislite da vam treba.
  3. Iznenađenje! Pronašli ste nešto što niste mislili da vam treba.

Tapiserija Brus Lija je najdraži predmet koji sam pronašao na Najlon pijaci. Kupio sam i ploču, muzika iz fima „Anđeo uništenja” s čuvenom pesmom koju peva Šaban Bajramović. Ploča je retka i bila je gužva, hteo sam da je dobijem jeftino, kasnije sam video da je to samo omot, a da je unutra dragi vinil. Svakako, najčudnije što sam ulovio je kolekcija ploča Miše Kovača bez brkova”, kaže Jovan Gvero i kaže kako se zapravo na Najlon pijaci obraduje raznim stvarima.

„Nekad je to postavka, knjige, ploče, komad garderobe – bez obzira što ga neću nositi ja ili iko, ali ako je posebne vrednosti…”

Najlonom kroz biznis

Ivana Ilić kaže kako je počela da obilazi Najlon pijace pre sedam godina, posetila je mnoge buvljake po svetu ali joj je najdraži „naš Najlon“.

Izbor je fantastičan, a cene su izuzetno niske – bar kod tih prodavca kod kojih ja kupujem. Najviše kupujem odeću, modne aksesoare, kućnu dekoraciju i antikvitete. Za mene je Najlon najbolji, najekonomičniji i najekološki šoping centar. Volim taj izazov, neizvesnost i sam čin kopanja za blagom“, kaže Ilić i dodaje kako se tamo može pronaći skoro sve, te kad joj nešto treba prvo ode da proveri da li to može pronaći na Najlon pijaci.

Uglavnom tamo nađem sve što mi treba, ili sve što zamislim. Ali zaista. Prošli put sam tražila dekorativne predmete za stan na moru, te su mi trebale stvari u određenim bojama u morskom/nautičkom stilu, i sve sam uspela da pronađem na Najlonu. Vaze, figurice i boce od bojenog stakla. Sve je bilo po 100 dinara! Kad sam tražila u drugim radnjama, svaki predmet koji sam uhvatila je bio skuplji od 1.000 dinara. Dekorisala sam ceo stan za taj iznos i još učinila dobro za planetu. Zato uvek prvo odem na Najlon, a onda, ako baš ništa ne nađem, kupim novo u radnji, ali to je zaista retkost.“

Osim što na Najlon pijaci pronalazi sve što joj je potrebno, Ivana tamo takođe pronalazi i kvalitetnu i vintage odeću koju potom promoviše i prodaje u inostranstvu putem online prodavnice na internet stranici Etsy, a od skora i na Instagram profilu @nanovo na kom uz svaki izložen komad koji prodaje u svojoj online prodavnici, prikaže i outfit inspiraciju kako ga devojke mogu nositi.

Prema Ivani Ilić, kvalitetna roba se vrlo lako može pronaći u gomilama razbacanih stvari, samo treba imati strpljenja

„Shvatila sam da imam talenat za prepoznavanje kvalitetne odeće, a uz to pratim modne trendove, te uvek znam šta je u datom trenutku “in” i za čime devojke tragaju. Oduvek sam otvoreno govorila da kupujem polovnu odeću i dobijala mnogo komplimenata na stajling, pogotovo kad su bili u pitanju vintage komadi,” kaže Ivana i dodaje:

“Dugo mi nije bilo jasno zašto onda i druge devojke ne kupuju polovnu odeću, dok na kraju nisam shvatila da ne zna svako da izabere iz gomile komad koji je očuvan i relevantan i danas, nema vremena za obilazak buvljaka ili radnji polovne odeće, ili jednostavno strahuje da će izgledati smešno ili neće znati kako da uklopi polovne komade u svoje svakodnevne outfite.”

Za popularnost online prodavnica polovne odeće Ivana Ilić komentariše kako su sve popularnije „jer takav vid ekološke online kupovine ljudima štedi novac i vreme, omogućava jednostavan pristup unikatnim komadima koje je neko za njih selektovao, te oni ne moraju da se preturaju po gomilama ili neurednim rafovima u radnjama polovne odeće ili na buvljaku. Porudžbine im stižu na kućnu adresu, čiste i oprane, spremne za nošenje”.

Ivana takođe detaljno objašnjava najbolje dane za odlazak na Najlon pijacu, a kada je vreme u pitanju skreće pažnju da je ova pijaca velika sa puno stvari i uvek može nešto da se pronađe, te je jedino važno znati da prodavci dolaze u šest, a pakuju se u 13 časova.

„Ako vas interesuje kupovina garderobe i tehničke robe, najbolje je doći u petak, jer tad dolaze prevashodno prodavci polovne garderobe, alata, mobilnih telefona i računara. Subotom se osim garderobe prodaju polovni bicikli, elektronika, nameštaj, kućne potrebštine/dekoracija, antikviteti koji se retko mogu pronaći tamo petkom, što bi se reklo – sve (polovno) od igle do lokomotive. Nedeljom se uglavnom prodaje nova mešana roba, a prodavaca sa polovnom garderobom skoro da ni nema, ali oni koji dođu, prodaju po sniženim cenama ono što nisu uspeli da prodaju dva dana pre, pa nije loše ponekad i nedeljom svratiti.”

Ivana daje i jasne i korisne savete, kada je u pitanju kupovina na Najlon pijaci:

  • Treba da znate šta koliko vredi (bar za vas) i da se slobodno cenkate.
  • Najbolji odnos cene i kvaliteta naćićete kod prodavaca koji stoje u prva četiri reda od ulaza (kod auto placa) u otkrivenom delu, jer su to prodavci koji kombijem donose robu iz zapadnih zemalja, nemaju uređene tezge, te na vama je da iskopate ono što vam se sviđa ili šta vam treba.
  • Na trotoarima i zadnjem delu pijace (od Temerisnke ulice) se prodaju razne sitnice koje podsećaju kao da su izbačene iz naših kuća, i retko kad se nađe nešto vredno.
  • Ako znate da se teško snalazite po punim radnjama, verovatno će i gomile nabacanih stvari za vas biti “malo previše”. Zato, počnite od natkrivenog dela gde su većinom prodavci sa već selektovanom markiranom robom, novijom, često sa etiketama iz raznih “fast fashion” radnji. Oni su nalik “buticima”, te su takve i cene.
  • Cene garderobe sa odsečenim etiketama se kreću od 300-500 dinara, a najskuplje tezge prodaju robu od 500 dinara pa na više.
  • Dobro je znati šta otprilike tražite, jer kad se nađete pred gomilom stvari, morate imati neke osnovne kriterijume.
  • Pitajte odmah za cenu da ne gubite vreme ako je nešto izvan vašeg budžeta.
  • Dajte sebi dosta vremena za obilazak bez žurbe i stresa.
  • Gledajte na odlazak na Najlon kao na lov na blago,odnosno, kao na zabavni izlet i ne uslovljavajte sebe da nešto morate naći ili kupiti taj dan.
  • Morate biti strpljivi i spremni na traganje i prebiranje robe, a ponekad i na cenkanje.

„Za mene je to ipak igra”

Kada je u pitanju odlazak na Najlon pijacu radi zabave i užitka, sledi priča Nenada Ilića. On, kako kaže, već odavno nije mlad, te iza njega stoji 30 godina „najlonskog” iskustva, a kaže da je „socijalizacija” ključna reč, kada je u pitanju razlog sakupljenog iskustva.

„Pazarim – sve. Ili ništa. Ili, ipak, nešto između ta dva… Tamo je moguće pronaći sve: što treba, a i što ne treba. Ponekad, ono što treba – ne radi… Nema pravila. Međutim, to je za mene samo igra. Ne odlazim veoma rano na Najlon – nisam od onih što žele da budu prvi, što nose bater-lampe u pola šest ujutru“, objašnjava Ilić i dodaje kako su za njega najbolji dani za posetu Najlona subota, a ako tada nema vremena „ni petak nije za bacanje“.

Kada su u pitanju cene Ilić objašnjava kako je to ipak „pijaca“ te je važno da su cene podložne promeni. „Kad su prodavci “tvrdi” na cenjkanje – obično ih izbegavam“ , dodaje Ilić.

Kada su u pitanju saveti koje bi Nenad Ilić uputio zainteresovanim za Najlon – on kaže kako je važno obratiti pažnju na to da li stvar koju kupujete ima upotrebnu vrednost, te priznaje da povremeno i impulsivno kupi nešto što stavi u fioku, a nikom ne treba, te da to „obuzdava” pravilom koje često zaobilazi – „ako kupim nešto novo na Najlonu, nešto staro mora da izleti iz kuće”.

Najlon pijaca: od umetnina i antikviteta do alata i tehnike, ali i interesantnih razgovora i razmene mišljenja

Najbolja kupovina koju je napravio na Najlon pijaci je stereo mikrofon za veoma malo para, mada kaže da ima još kandidata za to mesto.


Pročitajte i članak Vinil gramofonska ploča je najzdraviji pristup muzici

„Stereo mikrofon je dobio i ime –“Mikica”. Mislim da nisu znali šta prodaju, a ja nisam bio siguran da radi. Mnogo više me je koštalo da napravim kablove za njega nego što sam ga platio, a upotrebna vrednost je… ogromna! Ali ima još pretendenata na to mesto, poput slike mog prijatelja za koju niko ne zna kakav je bio njen put od ateljea u kom je nastala pa do Najlona, ili neke futrole sa mnogo cedeova klasične muzike za nepojmljivo malo para.”

Na pitanje šta je najčudnije što je video ili „ulovio“ na Najlon pijaci, Nenad Ilić kaže da su to fragmenti razgovora među ljudima.

Šarenilo shvatanja života posetilaca Najlona je neverovatno: od ljudi koji verovatno nisu završili ni osnovnu, do doktora nauka koji su „navučeni” na Najlon… svi su tamo jednaki. Rekao bih, možda, da svi idemo na Najlon da kupimo sreću. Delić po delić, što redovnije. Najlon je nedeljna doza sreće”, zaključuje Ilić svoje posete Najlon pijaci.