Potraga za stanom – Matriks “visokog standarda”

Oglasi su mesto na kojima kreće potraga stana

Ekonomija je čudo u kojem je moguće da – imaginarni rast standarda, uslovi porast realnih cena života. Tako bi mogao da zvuči zaključak moje jednomesečne potrage za stanom u Novom Sadu.

Ne znam da li je to samo moj osećaj ali ponekad mi se čini da se u trenutku susreta mlade osobe koja traži stan i stanodavca otvaraju vrata nekakvog Matrixa. Kako razgovor o uslovima najma stana odmiče tako sve dublje ulazite u njihov savršeni ružičasti svet vidljiv samo njima.

OK čast izuzecima jer nisu svi stanodavci isti ali ima ih dovoljno malo da potvrde pravilo. Uostalom, nešto slično kao i razgovor sa poslodavacem oko posla u struci ali to je druga priča.

Stanodavci se ne ustručavaju da cenu garsonjere, koja u proseku ima između 25 i 30 kvadratnih metara, procene na 200 do 350 eura, u zavisnosti da li je stan opremljen, kako oni kažu „Lux“, ili se pak u njemu nalazi nameštaj koji odiše i slikom i prilikom na jedno vreme bivše države, pre pedeset godina.

Da su ti „lux“ stanovi, kako ih nazivaju, stvarno tako opremljeni, cena bi bila i više nego prihvatljiva a na njih bi ciljali oni koji su u mogućnosti da tu količinu novca izdvoje. Međutim, samo stanodavci u tom njihovom imaginarijumu jeftini nameštaj u sivim i braon tonovima, vide i opisuju ga kao “lux”.

Prva kirija je tri kirije plus…

Recimo da ste obišli pola grada, telefonirali sa ko zna kim, popili najgore sok&kafe na svetu i konačno pronašli ok garsonjeru za 250 evra mesečno na lokaciji koja vam omogućava da normalno funkcionišete bez automobila. Da li je to sve? Ne, nikako! Većina vlasnika traži da se uz cenu obavezno isplati i depozit u visini mesečne kirije.

Ukoliko je dužnost izdavanja stana preuzela Agencija koja uzima proviziju, nemojte se iznenaditi ukoliko Vas prvi mesec života izađe i do 750 evra. Malo je nerealno za garsonjeru zar ne?

To nije kraj svih troškova jer prva kirija znači platiti i telefonski račun pa prevoz i još mnogo toga.


Pročitajte i: Mali prostori = izazov života u gradu


Za dva dana, koja su mi bila najintenzivnija u potrazi za stanom, pozvao sam čak osamdeset brojeva telefona sa ukupnom dužinom razgovora od 125 minuta. Cena svih poziva zajedno (ako znamo da je minut razgovora 11,90 dinara), iznosila je 1500 dinara.

Peške je pređeno tačno 27,6 kilometara a količina kafe, cigareta i utrošene energije ne možese izmeriti. Za samo dan više, cimer koji je automobilom obilazio druge stanove, prešao je 157,2 kilometra i za gorivo potrošio više od 2000 dinara.

Ukupno, cimer i ja tražili smo stan tri dana i za prvi mesec stanovanja, bez troškova koje ćemo tek napraviti, potrošili smo novac koji jedan od nas zaradi za mesec dana.

Sudivši prema mom iskustvu, najniža cena zakupa stanova obično je na Detelinari, Novom naselju i Petrovaradinu, dok su najskuplji na Grbavici i Adamovićevom naselju. Ostaje da vam kažem “Srećno” u potrazi za stanom i predlog da se psihologu obratite čisto preventivno nakon što ta agonija portage prođe.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •