Praznična depresija: kako je prepoznati?

Praznici mogu doprineti dodatnom stresu i anksioznosti
Izvor: pixabay

Praznični period je po pravilu vrhunac očekivanja od svih nas a pritisak od strane okoline, društvenih mreža ili bliskih ljudi može doprineti dodatnom stresu i aneksioznosti. Dobra vest je da praznična depresija ne traje dugo – zato se i naziva „praznična“. Javlja se uglavnom kada ljudi počnu da se pripremaju za nadolazeća slavlja a utihne kada se u našem kulturološkom miljeu završe sve proslave. Otprilike nakon pravoslavne Nove godine.

Depresija ili tuga?

Iako u psihijatriji praznična depresija nije detektovana kao vrsta dijagnoze psiholozi je tako definišu jer je to osećanje drugačije od obične tuge i neraspoloženja. Ona predstavlja neku vrstu reakcije koju osobe mogu da imaju na prazničnu atmosferu koja je često „ishajpovana“ i usmerena ka tome da moramo da budemo veseli, srećni  i da očekujemo od života fantastične stvari.

Slavica Ranisavljev Kovačev iz Centra „Srce“ kaže da se ovo stanje javlja kod ljudi koji su u specifičnom emotivnom stanju i nisu u mogućnosti da u prazničnim danima vide radosne događaje. Zbog toga dolazi do osećaja nepripadanja.

Mislim da sklonost ka prazničnoj depresiji više imaju ljudi koji su trenutno u lošem emotivnom stanju i ne osećaju se dobro zbog nekih životnih odluka ili zbog osećaja usamljenosti i slično.

Teško je biti tužan i neraspoložen kada dolaze praznici jer se po pravilu očekuje da svi moraju da budu srećni“, objašnjava psiholog Slavica Ranisavljev Kovačev. Kad je reč o podložnosti prazničnoj depresiji treba razlikovati dve grupe:

Mladi padaju pod uticaj ovog osećanja zbog društvenog pritiska i raznih okolnosti koje se dešavaju oko njih. Druga grupa su starije osobe koje često mogu da budu veoma usamljene tokom praznika.


PROČITAJTE I: Istine i zablude o samoubistvu


Praznična depresija je drugačija od osećaja obične tuge i neraspoloženja
Izvor: pixabay

Ipak, govoreći o podložnosti, ova vrsta depresije ne zaobilazi nikoga – ona samo pojačava ono što možemo da osetimo a pogotovo ako osećamo otuđenost; ako imamo utisak da nismo u koraku sa sredinom i društvom ili ukoliko ne ispunjavamo svoja očekivanja.

Naša sagovornica ističe da većinu ljudi najviše pogađa kada svet napolju ne prati njihova unutrašnja raspoloženja i to u tom intenzitetu da sve što se dešava postaje odbojno. Osobe tada mogu da pomisle da nešto rade pogrešno i da neprijatne emocije koje osećaju nisu normalne.

Trenutak kada osetimo da negativno osećanje postaje nepodnošljivo, treba potražiti pomoć
Izvor: pixabay

Koliko je jako nekoga zahvatila praznična depresija i da li će iz nje da se izvuče na lakši ili teži način, pre svega zavisi od same osobe. Važno je da u trenutku kada osetimo da je ovakvo stanje dalje neizdrživo potražimo pomoć prijatelja, psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra.

„Ponavljam, u trenutku kada negativno osećanje postane neizdrživo, nepodnošljivo, treba da potražimo pomoć. To deluje prilično jednostavno ali je teško kada ste sami sa sobom i svojim mislima. A ukoliko primetite da je vama bliska osoba u takvom stanju dajte joj do znanja da ste tu, da ćete i dalje biti podrška ali bez forsiranja nečega što toj osobi ne prija“, kaže Slavica Ranisavljev Kovačev.

Praznična depresija je kratkotrajna, ipak pružimo podršku svakome kod koga je primetimo
Izvor: pixabay

Centar „Srce“ u 2019. godini

Slavica Ranisavljev Kovačev ističe da sve više ljudi kontaktira Centar „Srce“ što je svakako veoma pozitivno. “Ljudima je potrebna pomoć i dobro je kada je sami traže i kada žele da razgovaraju o svojim problemima. Veliki je problem što besplatna psihološka podrška gotovo da ne postoji. To je poseban problem pogotovo u malim sredinama. Ljudi kojima je potrebna pomoć nemaju kome da se obrate i to je nešto što se mora sistemski rešavati“, kaže Slavica Ranisavljev Kovačev.

Ukoliko vam je potrebna potrebna psihološka podrška i razgovor tokom prazničnog perioda, pozovite Centar „Srce“ svakog dana od 15 do 23 časova na broj telefona 0800-300-303.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •