Preduzetnice: Žensko preduzetništvo za vreme korone

Nakon opravdane pauze od punih sedam meseci, druga epizoda podkasta “Preduzetnice” ugledala je svetlost dana. Vanredno stanje, policijski čas, mere koje su bile i još uvek su na snazi, uslovile su da naš drugi podkast bude u “post-korona” duhu, i to kroz osvrt na preduzetništvo kod žena za vreme korone, njihove borbe, brige, krizne odluke i korake koji će tek uslediti sa sumiranjem posledica.

Naša sagovornica na ovu temu je Marija Srdić, uspešna preduzetnica, vlasnica agencije “Misija SMART”, osnivačica NS Marketa, kao i predsednica Sekcije za razvoj ženskog biznis liderstva Unije poslodavaca Vojvodine.

Preduzetništvo u šoku

“Nisam osoba koja bi već na prvi izazov bila preplašena ili rekla – ja sa ovim ne mogu da se iznesem, ali naravno da jesam bila pogođena i moja procena je da će moj prihod u ovoj godini biti za jednu četvrtinu manji nego u prošloj. Očekivala sam da će situacija biti i lošija, ali stvari su se polako vratile u normalu, pa je sada intenzitet moje poslovne aktivnosti na nivou onoga što inače radim. Ne mogu da kažem da je postojao strah, ali izvesna zabrinutost kako ćemo kroz sve to proći, kako će oni za koje ja radim proći, jer ako nema njihovog biznisa neće biti ni mog biznisa. ” – ovako odgovara Marija Srdić na pitanje kako se osećala i šta joj je prvo, kao preduzetnici, prošlo kroz glavu onoga dana kada je proglašeno vanredno stanje zbog epidemije virusa korona.

Vandredno stanje u Srbiji je uvedeno 15. marta, a ono je odmah označilo i privremeno zatvaranje mnogih malih poslova, pre svega zanatskih i ugostiteljskih objekata. Ženska platforma za razvoj Srbije je u rodnoj analizi odgovora na Covid-19, koja je objavljena u maju, razmatrala, između ostalog, i ekonomske posledice epidemije i vanrednog stanja na preduzetnice. Podaci pokazuju da su žene češće vlasnice onih biznisa u kojima je prvo nastupila zabrana ili ograničenje rada, kao i da čine najveći broj zaposlenih. Kao osnivačica NS Marketa, Marija Srdić je u kontaku sa preduzetnicama koje redovno izlažu na ovoj manifestaciji, a kako kaže, njihovo iskustvo prolaska kroz epidemiološku krizu je raznoliko.

“Kada je reč o malim proizvođačima autentične hrane i pića, za njih je bio izazov kako da stignu do svojih kupaca, budući da je u tom trenutku hrana bila nešto što se traži. Ono u čemu su se oni pokazali kao inovativni i žilavi, to je da su se preselili na društvene mreže, da su organizovali dostavu sami ili udruženim snagama. A što se tiče preduzetnica u segmentu hand-made zanatstva, takođe je postojao period prilagođavanja i selidbe na društvene mreže. Međutim, kod većine je došlo do smanjenja obima prodaje jer to nisu stvari koje nam svaki dan trebaju. Od onih proizvođača NS Marketa koji su sa registrovanim zanatskim radnjama u ovom trenutku niko nije zatvorio radnju, samo su imali privremeni zastoj.”

Kada govori o svom iskustvu i načinu na koji je organizovala posao tokom vanrednog stanja, a koji se tiče brojnih obuka, edukacija i strateškog planiranja, ističe da je bila pogođena, ali je uspela da se snađe i poslovne aktivnosti prilagodi novonastaloj situaciji.

“Trebalo je mesec ili dva da u delu koji se odnosi na obuke pređemo na onlajn platforme koje smo veoma brzo morali da naučimo da koristimo. Za to sam se pripremila, a i danas ta aktivnost traje na takav način, obuka na Zoom-u je sveprisutna i dobro je što je tako, jer učenje može da se organizuje na daljinu. Razgovaraćemo i merićemo efekte, ali ja tvrdim da su oni značajno manji nego u standardnom konceptu učenja. Ipak verujem da ćemo se i mi i polaznici različitih programa adaptirati na ove nove uslove i nastaviti da radimo tako.”

Tokom prethodnih nekoliko meseci, Mariji se, kao i većini ljudi, posao premestio u kućne uslove. To je značilo dobru organizaciju poslovnih obaveza i slobodnog vremena, kojeg je, kako se čini, bivalo sve manje.

“Mislim da je rad od kuće, za one koleginice koje rade u konsultantskim uslugama kao što sam ja, predstavljao jedno dodatno opterećenje jer je nekako trebalo kombinovati porodični život, rad sa decom i njihove školske obaveze, kućne obaveze, a ako na to dodamo i naše roditelje koji su 65+ i koji nisu mogli da napuštaju kuće a koje je trebalo snabdeti hranom i svim potrepštinama, i dalje su to obaveze koje u tradicionalnom ključu pripadaju ženama i bilo je izazovno odgovoriti na sve što je žene čekalo, a uz to još dodatno sedenje više sati za računarom nego što bi to inače bilo u normalnim uslovima na poslu” – objašnjava Marija Srdić.

Korona donela nove šanse

Zanimljivo je da je korona pojedinim preduzetnicama donela neke nove šanse i prilike za poboljšanje poslovanja. Budući da naša sagovornica ističe kako se preduzetnici od drugih ljudi razlikuju po tome što oni vide prilike tamo gde drugi vide probleme, stav same preduzetnice u kriznoj situaciji bio je od esencijalnog značaja za prevazilaženje ovog izazova.

“Mi uvek moramo da se pitamo ko je ušao u preduzetništvo, da li su ti ljudi zaista inovativni i dovoljno sposobni da se adaptiraju u teškim okolnostima. Odgovor je jednostavan: neki da, neki ne. Sigurno da u ovoj “ne” grupaciji ima mnogo više žena, jer je činjenica da je ulazak žena u preduzetništvo često povezan sa nuždom. I zato ovo jeste test za mnoge, jer postoje objektivni razlozi koji su pojedine biznise onemogućili – tu spadaju transport, turizam, agencije, zanatske radnje…”

Iako podršku građanima u iznosu od sto evra ocenjuje populističkom i politički obojenom, Marija Srdić smatra da je podrška preduzetnicima od tri plate za sve zaposlene bila važna i pomogla je posebno onima u sektoru mikropreduzeća – a tu spadaju i različiti saloni za ulepšavanje, biznisi u kojima su žene dominantne.

“Treba mnogo više pažnje, jer nije svima potrebno isto. Različitim ljudima je potrebna različita vrsta podrške. Svaka vrsta uniforme, neselektivnog pristupa, jednako za sve – nije dobra.”

Situacija koja je u preduzetništvu nastala zbog virusa korona može u narednom periodu usloviti pojedine preduzetnice na prelazak iz jedne u drugu delatnost, odnosno na prekvalifikaciju. Toga će u budućnosti biti sve više.

“Imaćemo sa jedne strane neke koje će se prebaciti iz jedne delatnosti u drugu, imaćemo neke koje će svoj razvoj i proširenje biznisa prolongirati za period koji dolazi. Teško je danas govoriti o tome jer kriza nije završena i mi svaki dan beležimo nešto novo.”

Dodatno opterećenje žena

U već pomenutom istraživanju rodne analize odgovora na COVID-19 Ženske platforme za razvoj Srbije, većina preduzetnica je navela kako su im prve dve-tri nedelje boravka u kući, van posla, prijale. Upravo to govori koliko su preduzetnice u našoj zemlji preopterećene, sa čim se slaže i Marija Srdić.

“Žene su kod nas preopterećene. Ta dvostruka opterećenost je opšte mesto. Da li je žena bez posla pa je onda u situaciji da osim kućnih poslova istražuje kako da radi neke dodatne poslove na crno uz to, da li je žena na selu pa radi sve u kući i još plus na njivi, da li je žena u gradu koja radi kao službenica, medicinska sestra ili preduzetnica pa posle toga u kući sve drugo što treba. Naravno da je sam početak krize bio čudan. I ja sam se isto budila tih prvih jutara i rekla sebi: ali ja danas nigde ne idem. I ja danas baš ništa ne moram. Odjednom je došao čudan godišnji odmor koji niste birali ni hteli, pa je prvih dana došlo malo olakšanje. Naravno, vrlo brzo smo se presabrali i shvatili da ne možemo biti na odmoru jer moramo privređivati, platiti porez.”

Marija je optimista kada je reč o njenoj delatnosti. Kako kaže, konsultanti su deo preduzetničke scene koji zna da se prilagodi, koji će smisliti nove forme usluga i podrške preduzećima. Upravo zato ima savet za sve preduzetnice:

“Treba da uče i da prihvataju sve što dolazi iz okruženja kao novina. Da ne pružaju tome otpor i da se tome prilagođavaju. To nije uvek lako, znam to i sama jer prolazim kroz tu vrstu izazova, ali mi smo preduzetnice i mi smo te koje moraju od ovoga što je oko nas prepoznati ono što je dobro, stvoriti svoju priliku, izneti novu uslugu ili proizvod, usrećiti neke ljude i ponuditi nova rešenja. Šta god da radite vodite računa o tome da budete dobri za druge ljude i dobri za sebe.”

Podcast “Preduzetnice” je sufinansirao Grad Novi Sad.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •