Priroda Vojvodine – mogućnost da budemo svaki dan turisti

Ukoliko biste hteli da u jednoj godini posetite sva zaštićena prirodna dobra u Vojvodini, morali biste ići na ekskurziju svaki treći dan. Osim 135 ovakvih lokacija, Vojvodina obiluje i zaštićenim močvarnim područjima. Ako ste ovog leta raspoloženi za razgledanje prirode, zaštićenih prirodnih dobara ili specijalnih rezervata prirode ne morate putovati veoma daleko. Neke stvari nalaze se bukvalno „pod nosem“, u prirodi Vojvodine i potrebno je veoma malo istraživanja, planiranja, a potom i putovanja kako biste bili turisti skoro svakodnevno i to u svojoj najbližoj okolini.

U Vojvodini ima 135 zaštićena prirodna dobra i 14 specijalnih prirodni rezervata / Fotografija: Arisu Ling/ Unsplash

Naime, u Vojvodini se nalazi 135 zaštićena prirodna dobra. Ova zaštićena područja koja predstavljaju prostore koji imaju neku vrstu raznovrsnosti zbog čega su proglašeni područjima od opšteg interesa. Kada biste hteli da ih posetite sve u godinu dana – svaki treći dan biste morali da idete na ekskurziju.

Biseri Vojvodine – sklop kulture, hrane i prirode

Vojvođanski foto safari, prirodni rezervati, vožnja čamcem, istorija, kultura i hrana – sve su to opcije koje su moguće samo ukoliko malo isplaniramo svoj dan, odnosno ekskurziju.

„Umesto što uperite pušku kao vaše oružje, vi odaberite fotoaparat kao vaše oružje. Kada naiđe pogodan momenat opalite okidač i zauvek ćete imati lepu uspomenu – fotografiju na ekskurziju koja je, barem po meni, mnogo prijatnija od uspomene koja vam preparirana visi na zidu.“

Mihajil Rimar, geograf

U Vojvodini postoje 14 specijalnih rezervata od koji su neki veoma poznati, kao što je Carska bara ili Delibatska peščara, do manje poznatih, kao što su Ludaško jezero nadomak Palića ili Koviljsko-petrovaradinski rit do kog se može doći „ako produžite 5 minuta od glavnog ulaza EXIT festivala“ objašnjava geograf Mihajil Rimar.

Plaža Oficirac je veoma blizu Koviljsko-petrovaradinskog rita i spada u zaštićeno područje na svetskom nivou. Petrovaradinski deo je lep zato što ima jako puno rukavaca, jezerceta, močvara, a moguće je naići i na mnoge životinje – jazavce, lisice, kune, kornjače, čaplje, koje možete dugo posmatrati ako ste dovoljno strpljivi i pažljivi“, objašnjava entuzijastično Rimar i dodaje da je moguće videti i vidre kako „grickaju ribu“ međutim, kako naglašava Rimar, ukoliko se vidra pojavi, pecanju ribe dolazi kraj, jer ih one rasteraju.

Rimar: „Ukoliko se vidra pojavi pecanju ribe dolazi kraj jer ih one rasteraju“ (Fotografija: Dennis Buchner/ Unsplash)

Ludaško jezero je prema rečima Rimara takođe interesantno, jer se nalazi na samo nekoliko kilometara od Palićkog jezera, koje je takođe lepo, ali je i turističko mesto.

„Samo nekoliko kilometara dalje možete videti Ludaško jezero – močvaru kakva ona i jeste, moguće je iznajmiti i čamac i provozati se njime, a ono što je tu takođe interesantno jeste istorijski aspekt – područje Ludaškog jezera izgleda otprilike kao što je izgledala i Vojvodina kada su se ljudi počeli naseljavati“, povezuje Rimar.

Evropski Amazon – u nastajanju

U blizini Sombora nalazi se i Gornje Podunavlje, deo koji je takođe zaštićen na svetskom nivou. Gornje Podunavlje je specijalni rezervat prirode koji počinje na tromeđi Mađarske, Hrvatske i Srbije i proteže se levom obalom Dunava do Bogojeva.

„Ovo prodručje se produžava u Hrvatsku gde se naziva Kopački rit, ali kao prirodna celina ne nalazi se samo u Srbiji i Hrvatskoj, već i u Mađarskoj, Sloveniji i Austriji, gde će se u budućnosti, nadamo se, napraviti jedan veliki rezervat koji bi se nazvao Evropski Amazon“, zaključuje Rimar, i dodaje da su u okolini Gornjeg Podunavlja ulovljeni primerci evropskog jelena rekordnih veličina i to na svetskom nivou.

Priroda Vojvodine i vojvođanski foto-safari

U skoro svim rezeratima, kao što je Gornje Podunavlje koje je po tome zaista specifično, objašnjava Rimar, moguće je pronaći dobre „lovačke čeke“, mesta gde se životinje okupljaju.

„Međutim, umesto što uperite pušku kao vaše oružje vi odaberite fotoaparat kao vaše oružje. Kada naiđe pogodan momenat opalite okidač i zauvek ćete imati lepu uspomenu – fotografiju na ekskurziju koja je, barem po meni, mnogo prijatnija od uspomene koja vam preparirana visi na zidu“, kaže naš sagovornik.

Rimar dodaje i kako su u Gornjem Podunavlju karakteristični veliki evropski jeleni i divlje svinje, u Delibatskoj peščari su to šakali, a u Koviljsko-petrovaradinskom ritu su čaplje.

Kroz “Vojvođanski foto safari” možete napraviti prelepe uspomene / Fotografija: Sander Wehkamp/ Unsplash

Vojvodina – dijamant za spoj prirode, hrane i kulture

Mihajil Rimar završava master studije na departmanu za geografiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Ujedno je i član folklornih sekcija u Slovačkom kulturnom centru „Jožef Pavel Šafarik“ i Rusinskom kulturnom centru u Novom Sadu, te sa svojim znanjem i hobijima predlaže jednu celodnevnu destinaciju:

„Kada bih imao vremena, to bi sigurno bila jedna od mojih destinacija. Bodrog festival u Bačkom Monoštoru održava se 9. i 10. avgusta, a u pitanju je manifestacija kulturnog tipa sa nastupima raznih nacionalnih zajednica koje žive u okolini ovog sela – bunjevačke, mađarske, slovačke i naravno srpske zajednice. Organizovan je i gastronomski festival u isto vreme tako da je to prilika da se osim tradicije i kulture isproba i tradicionlna hrana“, predlaže Rimar, ali dodaje i izlet u prirodi:

„Takođe, ukoliko biste krenuli ujutru – Bački Monoštor je veoma interesantno mesto, jer se nalazi u  delu Gornjeg Podunavlja, mesta gde ima puno rukavaca Dunava i gde se nalaze tri ili četiri edukativno-ekoloških puteva. Ti putevi nisu dugački, prilagođeni su za prosečnog turistu dužine oko 3,4 kilometara. Tamo se nalaze i informativne table, na kojima je moguće videti koje se životinje i biljke mogu videti u tom području, a moguće je iznajmiti i čamac, voziti se rukavcima, pecati ribu. Potom možete da posetite neki od salaša, jer su oni mnogobrojni u okolini Sombora, a uveče naravno na „Bodrog fest“ i mislim da ćete otići na spavanje zadovoljni sa tim kako ste proveli dan“.

Vojvodina obiluje Ramsarskim područjima – močvarama zaštićenim na svetskom nivou / Fotografija: Andrew Coates/ Unsplash

Lokalne močvare – zaštićena ramsarska područja

Već spomenuti  specijalni rezerati prirode Gornje Podunavlje, Koviljsko-petrovaradinski rit, Ludaško jezero spadaju u ramsarska područja, što su, ustvari, močvare.

Ukoliko čujemo reč „močvara“ – automatski pomislimo na mesta iz filmova, aligatore, vodu i blato. Iako možda fotografije nisu tako privlačne, kao sa Maldiva (iako u blizini Sremskih Karlovaca postoje i Vojvođanski Maldivi, malo ostrvo na koje možete otići organizovanim prevozom na čamcu i uživati u plaži Dunava). Međutim, močvare su veoma važne za ceo eko sistem.

Ramsarska područja podrazumevaju močvare koje su na globalnom nivou zaštićene Konvencijom o očuvanju i održivom korišćenju  od međunarodnog značaja, naročito kao staništa za ptice močvarnice. Ovaj sporazum je dobio naziv po iranskom gradu Ramsaru gde je i potpisan 1971. godine, u cilju međunarodne saradnje u zaštiti močvara, njihovih funkcija i biološke raznovrsnosti. U celoj Srbiji registrovano je 10 ramskarskih područja, od kojih se čak 8 nalaze u Vojvodini.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •