Priveden zbog krivolova na strogo zaštićenu pticu grabljivicu

Zbog lova nezakonitom zamkom i povređivanja mišara (Buteo buteo), strogo zaštićene ptice grabljivice iz porodice jastrebova, uhapšen je M. N. (54) iz Šapca i njemu je određen pritvor zbog krivičnih dela Zlostavljanje i ubijanje životinja i Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra.

Mišar u klopci (foto: DZPPS)
Mišar u klopci (foto: DZPPS)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) od zabrinutih građana je 28. decembra 2022. dobilo obaveštenje da se u selu Skupljen, nadomak Šapca, u zakonom zabranjenoj zamci (kljusa) nalazi povređeni mišar. Ekipa iz Tima za borbu protiv krivolova, koja deluje u okviru DZPPS, odmah je kontaktirala novoosnovanu Jedinicu za suzbijanje ekološkog kriminala MUP-a Srbije i uputila se na teren kako bi asistirala policijskim službenicima.

Okrivljeni je na neobrađenoj parceli, na svega 50 metara od magistralnog puta, postavio kavez sa dva goluba visokoletača, na koji su stavljena kljusa – zakonom zabranjena zamka koja se u prošlosti koristila za lov na krupnu divljač. Mišar je zatečen u lošem stanju, sa otvorenim prelomom leve noge, ali je uprkos strašnim povredama i dalje bio živ.

Brzom akcijom policijskih službenika iz Vladimiraca koju je koordinisala Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala, za samo nekoliko sati otkriven je počinilac ovog gnusnog zločina, a istog dana mu je određen i pritvor zbog krivičnih dela Zlostavljanje i ubijanje životinja i Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra. 

Za ova krivična dela je predviđena kazna koja varira od novčane, odnosno zatvorske u trajanju do tri godine u slučaju Zlostavljanja i ubijanja životinja, odnosno zatvorske kazne u trajanju od 6 meseci do 5 godina u slučaju Uništenja i oštećenja zaštićenog prirodnog dobra.

Mišar je, nakon izvršenog policijskog uviđaja, zbrinut u lokalnoj veterinarskoj ambulanti, a zatim je premešten u Beogradski zoo vrt, gde je pod stalnim nadzorom biologa i veterinara. Kako saznajemo, usled strašnih povreda koje je zadobila, ptici je amputirana noga i ona se trenutno privikava na život sa jednom nogom. Mišar je ptica koja svake godine uništi na hiljade glodara, pa se svakim ubijanjem ili povređivanjem ove vrste, nanosi ogromna šteta poljoprivrednicima.

“Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije se više od dvadeset godina bavi ovom problematikom. Na radaru imamo veliki broj krivolovaca, štiglićara i trovača za koje garantujem da će biti uhvaćeni i procesuirani u skladu sa zakonom. Srbija je osnivanjem Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala napravila ogroman pomak u sferi zaštite biodiverziteta. Primenjuju se ozbiljne metode za otkrivanje onih koji se bave nezakonitim lovom, bez obzira da li se on sprovodi uz pomoć vatrenog oružja ili uz druge zakonom zabranjene metode – poput lova uz pomoć zamki, klopki, kapana, mreža, lepka i sličnog. Pobrojane načine nezakonitog lova ne tretira samo domaće zakonodavstvo, već i brojne međunarodne konvencije koje je Srbija potpisala i ratifikovala”, rekao je Davor Marković, specijalista za suzbijanje zločina nad divljim životinjama iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Davor je pojasnio i sledeće: „U otkrivanju slučajeva redovno nam pomažu savesni građani koji brinu za prirodu naše zemlje. Imamo oči i uši svuda – u mnogim selima i gradovima i malo toga može da prođe neopaženo. Ako neko misli da može da hvata, povređuje i ubija divlje ptice bez krivičnih posledica – vara se. Radimo naporno na unapređenju odnosa državnih institucija prema ovom problemu, tvrdoglavo smo uporni u tome i bliži se dan kada će biti kažnjeni svi koji se odluče da krše zakon”.

Mišar u klopci (foto: DZPPS)
Mišar u klopci (foto: DZPPS)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apeluje na građane da se dodatno upoznaju sa načinima kojima se krivolovci i zlostavljači životinja služe da uništavaju naša prirodna bogatstva, da ih o tome obaveste i time pomognu zajedničku borbu za očuvanje prirode naše zemlje.

Više informacija možete naći na specijalizovanoj veb stranici pod nazivom poslednjilet.rs