Problem, o kojem ćutimo: poremećaji u ishrani

I početak juna su obeležile nestabilne vremenske prilike, međutim, moglo se naći i vremena za boravak u prirodi ili prijatnu šetnju. Naprimer, mogli ste da svratite u joga studio „Hipokrat“ u Novom Sadu, gde je za vikend održana radionica i program posvećen Svetskom danu poremećaja u ishrani.

Izuzetno je važno napomenuti, da se Svetski dan poremećaja u ishrani po prvi put u Srbiji obeležio upravo ove godine, s ciljem da društvo postane svesno ozbiljnosti ovog problema.

Kako smo pomenuli, u Novom Sadu je održan interesantan program pod nazivom “Lice i naličje poremećaja u ishrani” a akciju je organizovala psiholog Jelena Stojanović koja se i lično suočila sa poremećajem u ishrani.

Reč je o fenomenu, koji je tipičan za moderno društvo a broj obolelih se konstantno povećava.

Organizatori akcije u Novom Sadu su naveli da je ljudima, koji se sa poremećajima bore, neophodna podrška, informacije i razumevanje. Važno za napomenuti jeste da u ovom slučaju ne govorimo o hiru ili dijeti, koja se otela kontroli.

„Inače sam osoba, koja je prošla kroz poremećaj u ishrani a zato sam i upisala psihologiju. Kroz borbu sam spoznala, koliko je psiha važna i koliko utiče na naš život,“ navodi Jelena Stojanović.

Glavna karakteristika poremećaja u ishrani jeste abnormalan stav prema hrani koji dovodi do promena u načinu ishrane i ponašanjima vezanim za unos hrane.

O čemu je reč?

Poremećaji ishrane uključuju više patoloških stanja, koja mogu uticati na fizičko, psihičko i socijalno funkcionisanje. Kada govorimo o konkretnim poremećajima u ishrani, najčešće se pominje anoreksija, odnosno poremećaj u ishrani koji karakteriše niska telesna težina i poremećaj percepcije tela a sve prati i strah od dobijanja težine. Osobe koje se s njom bore pokušavaju svoju telesnu masu da održe voljnim gladovanjem ili vežbanjem.

Sa druge strane, vrlo čest poremećaj u ishrani je i bulimija. Reč je o tome da se konzumiranje hrane smenjuje sa epizodama namernog pražnjenja – povraćanjem, laksativima i slično.

„Rekla bih da je u celom svetu, tako i kod nas, poremećaj ishrane tabu tema. Malo se pažnje skreće na te probleme i jako je važno da smo uradili makar nešto. Poremećaji u ishrani su postali česta pojava, nismo ni svesni koliko. Uglavnom se pominju anoreksija i bulimija, ali postoje brojne druge vrste poremećaja u ishrani,“ dodaje Jelena Stojanović.

Napomenuti treba, da poremećaji u ishrani sami po sebi nisu smrtonosni, ali njihova posledica u najtežim slučajevima se može završiti i kobno.

Naprimer, u poremećaje ishrane spada i kompulzivno prejedanje, koje često smatramo hedomizmom, ali ono zapravo može da ugrozi zdravlje. Takođe, u ove poremećaje se ubrajaju upotreba laksativa i diuretika, kompulzivno vežbanje i slično.

„Upravo je samo fizičko vežbanje interesantno. Povezujemo ga sa zdravim načinom života, ali ne treba ni sa tim preterivati, jer preti opasnost da postane opsesija i naruši zdravlje,“ objašnjava Jelena.

Posebna kategorija poremećaja u ishrani je i ortoreksija, koja predstavlja opsednutost zdravim načinom ishrane, koji prelazi u ekstremno.

Prema rečima psihologa Jelene Stojanović, pitanje zbog čega dolazi do poremećaja u ishrani jeste vrlo složeno.

Uslovljavaju ga tri faktora – biološki, psihološki i socijalni. Zapravo je to vrlo logično – ličnost, koja je nasledila genetski materijal, dodamo društvo u kojem se neguje kult lepote i mršavosti i dobijemo finu podlogu koja pogoduje razvoju poremećaju u ishrani a okidač može biti bilo koja trauma, iskustvo ili promena u stilu života.

Kako se boriti s poremećajima u ishrani?

Neizostavno pitanje u ovoj priči jeste koliko je teško se izvući iz ove situacije, odnosno izboriti se sa poremećajem u ishrani.

„U terapiju definitivno treba uključiti psihologa, psihijatra, psihoterapeuta, nutricionistu. Najbitniji je taj psihološki momenat, pošto je reč o mentalnom oboljenju: osoba može fizički da jede, ali ima strah od hrane, debljanja, ili nečeg drugog. Osobe, koje imaju problem sa poremećajem u ishrani to teško prihvataju i treba najpre sebe ubediti da nam je potrebna pomoć. Oni anoreksiju ili bulimiju doživljavaju kao prijateljicu, koja ih štiti i teško prihvataju da je to nešto štetno,“ zaključuje Jelena Stojanović.

Na programu “Lice i naličje poremećaja u ishrani” je bila predstavljena i umetnica Marina Marković, koje se borila sa anoreksijom. Tom prilikom je bio prezentovan njen „Dnevnik anoreksije“, koji je sadržao autorkine fotografije i ilustracije, tokom borbe s ovim poremećajem.

Organizatorka događaja Jelena Stojanović o ovom problemu piše kolumne.

Umesto zaključka mogli bismo naglasiti da kada se povredimo, ili smo bolesni – idemo kod lekara, koji nam pruži pomoć. Zašto to ne bismo uradili i ukoliko se borimo sa nekim mentalnim problemom a time i poremećajem u ishrani? Zato je važno da ljudi shvate ovaj problem i o njemu otvoreno govore. Osobama, koje žive i bore se sa poremećajima u ishrani bi to mnogo značilo.