Prvomajski uranak na Fruškoj gori
Popularna je pošalica da zaposleni ljudi imaju sto želja a nezaposleni samo jednu – da 1. maja ne pada kiša! Šalu na stranu, opet smo u periodu godine, kada se priroda uveliko probudila, što mnogi osećaju i po alergijskim reakcijama na polen. Osim toga, proslava Praznika rada, odnosno 1. maja na našim prostorima uživa višedecenijsku tradiciju. A ukoliko neko ume da proslavlja i da se zabavlja, među najspretnijim i najboljim predstavnicima ovog vida „aktivnosti“ svakako jesmo!
Knjiški nam je poznato, da je 1. maja 1886. godine mnoštvo američkih radnika izašlo na ulice i zahtevalo osmočasovno radno vreme. Centar dešavanja je bio Čikago a demonstracije su, nažalost, rezultirale i ljudskim žrtvama. Već na Prvom kongresu Druge Internacionale 1889. godine je bilo odlučeno, da je 1. maj praznik svih zemalja i da radnička klasa treba da predstavlja jedinstvo svojih zahteva i solidarnost.
Toliko ukratko o istorijskim činjenicama a po svemu sudeći će ovogodišnju proslavu Praznika rada da obeleže i neblagonaklone vremenske prilike za omiljeni boravak u prirodi.
Planirano je da se u Limanskom parku u Novom Sadi i ove godine održi “Novosadski uranak”, odnosno tradicionalna gradska proslava. Organizatori navode da sutrašnji program počinje u 11 časova a na ovoj akciji će se predstaviti osam bendova.
Prvi maj na Fruškoj gori
Nezgrapna fraza – ukoliko vreme dozvoli, nagoveštava da će brojni ljudi prvi majski dan provesti i na Fruškoj gori. Popularna izletišta Letenka, Andrevlje, Iriški venac i Rohalj baze će opet, u tom slučaju, biti krcata. Treba napomenuti, da Fruška gora svakako ne predstavlja samo ove lokacije, koje su najpoznatije, posetiocima najdostupnije, ali i najkomercijalizovanije.
Na primer, nedovoljno medijski prezentovano selo Lug, na obroncima Fruške gore je mesto u koje se ljudi vraćaju i svraćaju, ako ne češće, makar na proslavu 1. maja. Mnogi iz sela su za poslom otišli u Novi Sad ili u inostranstvo, ali za ovu priliku neretko dolaze sa kolegama i prijateljima, koji se zatim u Lug rado vraćaju.
Bez obzira na ranojutarnje sate, u kojima je, barem na selu relativno mirno i tiho, prvomajskog jutra se sa svih strana čuju oštri i prodorni zvuci traktora i glasovi ljudi, koji se spremaju za polazak u šumu. Niko ne mari na jutarnju svežinu i pospanost, jer treba krenuti što pre i stići u šumu pre drugih.
Nakon završenih nekih osnovnih priprema, traktorista sa prikolicom dolazi po svoje prijatelje. Družina vesela, orna, puna energije, iznenađujuće odmah ujutru žedna…
U blizini mesta na kojem se praznik rada proslavlja sa svih strana dopire muzika i miriše dim. Veoma brzo počinju da se šire arome mesa sa roštilja, paprikaša, riblje čorbe… Zvuke „narodnjaka“ sa jedne, elektronike sa druge a rok muzike sa treće strane, narušavaju zvuci motornih testera, međusobna dovikivanja i tupi udarci sekire o drvo.
Prepodne prolazi prilično brzo, u smehu šalama i raznim dosetkama. Sve to prati pijuckanje a pripremljeno jelo se jede stojeći, brzo i u velikim količinama. Oko podneva se prijavljuju ekipe za fudbal. Stadion već spremno čeka fudbalere, pošto su mlađi dečaci već utabali travu, koja je na mestu gde je sada sasvim solidan teren, bila visoka najmanje pola metra.
Ulog: šest piva po utakmici, pošto se igra popularnih pet plus jedan. Igrača, dabome. Računica je jasna – pobedom udvostručuješ ili čak i utrostručuješ ulog, postaješ neformalni šampion prvomajskog prvenstva!
Verovatnoća da ćeš naići na čoveka, koji će ti iscrpno objasniti smisao 1. maja i proslave praznika rada je jednaka toj da ćeš u plastu sena naći iglu. Nikom pak nije za zameriti, niti je potrebno suvišno mudrovanje. Pa 1. maj je, zaboga!