Radionica “Kako da prepoznam nasilje” u grupi IZAĐI

Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije za 2019. godinu je pokazalo da je više od trećine mladih osoba trpelo digitalno nasilje. Radionica “Kako da prepoznam nasilje”, koju je organizovala grupa “IZAĐI” u Novom Sadu, upravo je bila na temu nasilja i destruktivnosti.

Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji je objavljen na Međunarodni dan mladih, koji se obeležava 12. avgusta širom sveta. U posebnom poglavlju ovog istraživanja o bezbednosti mladih nalazimo takođe i podatke o tome, da je čak 85% mladih svedočilo nasilju, što doprinosi opštem utisku da su mladi nebezbedni.

Možda i najupečatljiviji podatak pomenutog istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije jeste taj da čak 27% mladih osoba smatra da nasilje može biti opravdano.

Radionica “Kako da prepoznam nasilje”

Radionica „Kako da prepoznam nasilje“ je bila usmerena na ovu društvenu pojavu uopšte a ne direktrno ka nasilju, koje trpe pripradnici osetljivih ili marginalizovanih grupa.  

„Tokom neformalnog razgovora s mladima smo shvatili da ne znaju, koji sve tipovi nasilja postoje i na koje načine mogu da se manifestuju. Zbog toga smo se odlučili za ovu mini radionicu, koja je više u formi razgovora s mladim ljudima a njihovom međusobnom razgovoru. Moramo biti izuzetno strpljivi sa mladima s kojima ovde radimo, jer je možda neko od njih doživeo nasilje a da mi to ne znamo i da eventualno ne bi došlo do transfera. Osim toga, govorilo se o tome kako i gde se nasilje u Novom Sadu može prijaviti“, navodi omladinska radnica grupe „IZAĐI“ Jelena Mitrović.

Tokom radionice je bilo reči o tipovima nasilja / Foto: Miroslav Gašpar

Naša sagovornica se takođe dotakla istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije za 2019. godinu. Prokomentarisala je podatke, koji pokazuju da je nasilje u našem društvu u porastu.

„U Srbiji trenutna situacija pokazuje da raste digitalno i fizičko nasilje. Ono što nas plaši jeste taj stepen mladih, koji misle da je nasilje opravdano na bilo koji način. Pored fizičkog nasilja, postoji seksualno nasilje, psihičko nasilje, siledžijstvo ili bullying a imamo i zanemarivanje“, objašnjava Jelena Mitrović.

Zanemarivanje ljudi najčešće ne uvrštavaju među vidove nasilja, ali ono svakako spada u ovu kategoriju. Upravo je zanemarivanje najčešće prijavljivani vid nasilja u Srbiji.

Zanemarivanje se najčešće prijavljuje a prijavljuju ga najčešće deca, koja žive u porodicama bez finansijske sigurnosti, koja su izgladnjivana, nemaju odeće, gde da žive ili spavaju. Sa druge strane, fizičko i seksualno nasilje se u našoj zemlji najmanje prijavljuje. Strašan je podatak iz istraživanja, koji pokazuje da bi samo pet odsto ljudi prijavilo ove vidove nasilja a da su sa tim upoznati“, dodaje Jelena.

Društvo kao faktor nasilja

Tokom razgovora sa Jelenom dotakli smo se i toga da li i na koji način društvo utiče na poimanje nasilja a samim tim i na reagovanje na ovu pojavu. U konzervativnijim društvima se ređe govori na ovu temu, dok su ona liberalnija otvorenija i spremnija da iskorače protiv nasilja i zlostavljanja.

U konzervativnijim društvima se ređe govori na ovu temu, dok su ona liberalnija otvorenija i spremnija da iskorače protiv nasilja i zlostavljanja. / Foto: pixabay.com

Generacije rođene do 2000. godine mislim da jesu konzervativnije i u prvi plan ističu patriotizam. Mlađe generacije su slobodnije. Fascinantan je podatak da, primera radi, imamo mlade osobe, koje su se autovale sa 12-13 godina, dok smo u prošlosti imali osobe, koje su tek sa 33 godine svesno stale i autovale se. Starije generacije a pogotovo žene imaju problem da prijave zlostavljanje. Međutim, i kada prijave, čak 80 odsto njih se posle vrati osobi, koja je vršila nasilje. Možemo reći da su mladi upoznati sa ovom oblašću, pre svega zahvaljujući internetu, koji im može biti dobar prijatelj, ukoliko znaju kako da ga koriste. Problem je, što mladi ne veruju institucijama i mi zato pokušavamo da im približimo Centar za socijalni rad, gde imamo i dve omladinske radnice, koje su kontakt za LGBT zajednicu“, analizira Jelena Mitrović iz grupe „IZAĐI“.

Nepoverenje mladih u institucije ima smisla i razumljivo je iz tog razloga, što institucije u Srbiji zaista ne uživaju poverenje građana uopšte. Pre svega se to odnosi na zdravstvo, sudstvo, policiju i slično.

Što se tiče zlostavljanja, pogotovo dece i mladih, institucije ipak ulaze u priču. Problem je sa punoletnim mladima, jer oni odlučuju šta će sa sobom. Kod maloletnika ulogu preuzima Centar za socijalni rad, koje može da oduzme dete od porodice ili skloni nasilnika. Nama je zakazalo školstvo, pre svega građansko vaspitanje, koje treba da informiše i edukuje mlade ljude ne samo o nasilju, nego o društvenim kategorijama uopšte“, kaže Jelena.   

Situacija u školama i obrazovnim institucijama

Pomenut je i internet, koji može da pruži korisne informacije, međutim, može biti i poligon za zloupotrebe.

Neretko se na društvenim mrežama pojave video zapisi, u kojima je evidentno vršnjačko nasilje, ali i destruktivno ponašanje mladih ljudi u školama.

Da li to znači da mladi mogu da zloupotrebe instrumente, koji ih štite? Pre svega se to odnosi na njihov odnos sa nastavnicima i to da nastavnici ne mogu da ih izbace sa časa, daju im negativnu ocenu i slično.


AUDIO: Jelena Mitrović jasno govori o problemima sa nasiljem u školama

Posebno treba naglasiti i to da su marginalizovane grupe izloženije nasilju a ujedno i ugroženije.

„Ove grupe su ugroženije samim tim, što su marginalizovane. Što se tiče LGBT populacije, dešavaju se momenti da određene osobe vide na ulici nekog dečka ili devojku i samo nagađaju da li su pripadnici LGBT populacije, a budu izloženi nasilju. Možda je problem i u tome, što pojedini mladi ljudi, koji su pripadnici LGBT populacije ne mogu direktno da prijave i nisu osnaženi da kažu šta se zaista desilo, nego se tek na kraju suđenja sazna šta je zapravo bilo. Zato verujemo, da su marginalizovane grupe ugroženije“, zaključuje omladinska radnica grupe „IZAĐI“ Jelena Mitrović.   

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •