Radionica Let iznad Novog Sada održana u KS “Svilara”

Radionica “Let iznad Novog Sada” održana je u Kulturnoj stanici “Svilara” u saradnji dece iz dve novosadske osnovne škole, njihovih nastavnica likovne kulture i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Radionicu je organizovala Fondacija “021” i MultiRadio sa ciljem da se đacima da posebna prilika da čuju i saznaju nove stvari o pticama i prirodi urbanih sredina i njihovoj važnosti, povezanosti, ulozi i zaštiti, jer kada prirodu poznajemo – onda je i čuvamo, a time čuvamo i svoje zdravlje, mir, lepotu svog grada, kao i svoju kulturnu baštinu. Učestvovali su đaci iz OŠ “Petefi Šandor” sa svojom nastavnicom Martom Kiš Buterer i đaci iz OŠ “Ivan Gundulić” sa svojom nastavnicom Snežanom Mandić.

Edukativnu radionicu o vrstama ptica koje nas okružuju u Novom Sadu i povezivanjem onoga što one simbolizuju sa karakternim osobinama ljudi, održala je Sandra Jovanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. “Koristimo svaku priliku da deo svog znanja prenesemo na sve zainteresovane ljude, a ovog puta su to bila deca. Važno je da ako neko nauči nešto više o ptici ili nekom drugom organizmu, tako će naučiti i da voli i da štiti. Znači poenta je da naučimo, zavolimo i onda ćemo sigurno da štitimo ono što volimo. Mi u Društvu puno pažnje posvećujemo radionicama  i edukaciji generalno. Imamo dosta edukativnog materijala koji koriste široj javnosti kao npr. posteri sa vrstama ptica, brošure, aplikacija “Ptice na dlanu”, magazin „Detlić“, onlajn predavanja i radionice i za decu i za odrasle zaljubljenike u prirodu. Uvek smo prisutni da pomognemo savetima i informacijama koje građani traže. Iz godine u godinu, imamo sve veći broj članova, pratilaca i volontera koji učestvuju u raznim akcijama. Ljudi na razne načine doprinose organizaciji i to nas stvarno raduje. ” – rekla je Sandra za MultiRadio.

Nakon inspirativne priče o rodama, sovama, gačcima, vrapcima i mnogim pticama Novog Sada, đaci su imali likovnu radionicu sa svojim nastavnicama.

Kako Vi gledate na ovu radionicu i šta mislite o toj povezanosti izmedju umetnosti i prirode?

Marta Kiš Buterer: “Kad sam dobila poziv od Svetlane iz Fondacije 021, mene je oduševilo to što su uključili prvo decu i što je to povezano sa likovnom umetnošću. Pošto sam član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, dodatno mi se baš dopalo, jer blagodarim saradnju između različitih udruženja, kao što je udruženje za zaštitu ptica i različitih institucija, kao što je fondacija i ostalih koji su iza tog projekta. Smatram da je veoma bitno da organizuju i podržavaju takve radionice i edukuju decu, i što je jedan od ciljeva ovog projekta i da kroz umetnost oni uvide da ima povezanosti uvek između onog što mi živimo, a to su sada, u ovom slučaju ptice, da nešto nauče o pticama i umetnosti. Ja mogu na času kasnije da povežem, koji su ti slikari koji su na svojim slikama imali ptice i koje ptice su živele tada, u onim vremenima u kojima su te slike nastale. Na primer, Novi Sad se menjao tokom vekova, pa da vidimo da li su se menjale migracije ptica. Tokom ove radionice, kroz predavanje udruženja za zaštitu ptica naša deca su naučila puno. Jeste da žive u istom gradu sa tim pticama, ali nisu znali dosta o vrstama ptica ili naučili su da na grbu Novog Sada ima beli golub sa grančicom zelenom, što je simbol mira. Vidim da su deca oduševljena, zainteresovana. Izuzetno mi je drago što će to izaći ispred javnosti, preko svih medija koje fondacija ima i da će izaći na društvenim mrežama, da će se održati izložba, tako da sve najbolje mogu da kažem.”

Snežana Mandić, nastavnica likovne kulture u OŠ “Ivan Gundulić” rekla je da đaci iz te škole često u “Svilari” imaju radionice, jer je to njihov komšijski kraj i “Svilara” često uključuje decu u svoje događaje. Ptice kao tema za današnju radionicu je veoma inspirisala decu. “Rode su nekada bile redovni gosti Almaškoga kraja, ali nažalost u poslednje vreme sve ih je manje. Mi crtanjem i slikanjem želimo da ih ponovo dozovemo u naš kraj. Uključivanje čitave zajednice ide od dece, preko njih uključujemo roditelje, bake i deke. Lampe koje se nalaze u prostoriji (Svilare) smo radili za njen prvi rođendan. Naime, deca su od prirodnih materijala pravila lampe, a zatim je upriličena jedna šetnja pod lampama, šetnja Almaškim krajem. Hteli smo da simbolizujemo saradnju osnovne škole „Ivan Gundulić“ i kulturne stanice Svilara, pa su deca od škole ka Svilari krenuli put Almaškog kraja sa osvetljenim lampama. U izlogu Svilare možete videti jabuke koje smo radili povodom Dana kulturne baštine. Jabuka je simbol Almaškog kraja, jer „alma“ znači jabuka i zato smo odlučili da deca tim povodom oslikavaju jabuke. Ona (deca) su zajedno sa umetnicima imala priliku da se druže toga dana, jer su i umetnici oslikavali jabuke, tako da je sada upriličena izložba ovde u Svilari.”

Na pitanje zašto je važno da deca budu osvešćena o prirodi koja ih okružuje, Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je rekao: “Zamislite da vi imate 10, 11, 12 godina i da odrastate u periodu u kom se događaju klimatske promene, energetska nesigurnost, pandemija. Blokirani ste, ne možete da putujete, roditelji ne mogu da odu normalno na posao itd. Dakle deca odrastaju u jednom izuzetno neprijateljskom okruženju, hteli mi to da priznamo ili ne. I imaju mnogo više pitanja nego što mi odrasli možemo njima da damo odgovora, zato što njima sada ništa nije jasno, a ako porazgovaraju sa bakama i dekama, shvatiće da je njihov život bio med i mleko u odnosu na ovo što okružuje nas danas. Deca će danas pričati sa roditeljima koja hrana je prskana, koja je zdrava, to nisu bile teme pre 50 godina. Pre 50 godina niko nije pričao o klimatskim promenama, ljude niste morali da terate niti da ih stimulišete da se vakcinišu i slično. Mi ostavljamo deci ovaj svet koji je pokvaren. Zato oni moraju da nauče mnogo više od nas, moraju da budu aktivniji od nas da bi uopšte dobili priliku da uživaju u ovom svetu i da opstanu. Poznavanje ptica, poznavanje prirode, poznavanje kako stvari funkcionišu na ovoj planeti, nije potreba filozofska, to je sada nasušna potreba preživljavanja. Ova deca se već sada pitaju da li će disati čist vazduh, imati čistu vodu. Suštinski je bitno da oni shvate gde su napravljene greške i da te greške ne ponavljaju. Pandemija covid 19 dolazi kao posledica našeg ekstremnog uništavanja prirode. Mi smo pritisli divlje životinje i divlji svet, toliko mnogo, da više nema prostora, on ne može više da diše od nas i pravimo vrlo glupe greške, tako da sada dolazimo sve češće u kontakt sa organizmima koje ne poznajemo, sa bolestima koje ne razumemo, a odgovor prirode na nas, koji smo u suštini štetočine na ovoj planeti, definitivno jeste da nas povremeno kažnjava i da nam daje do znanja da nešto nije u redu. Nije pitanje da li deca treba da znaju koja je koja ptica, nego moraju da razumeju kako stvari funkcionišu, sve je neverovatno povezano. Ako uništimo reke, uništili smo pijaću vodu, koja je neverovatan resurs, a Srbija je na Balkanu država koja je najsiromašnija pijaćom vodom. Ako posečemo šume, ostajemo bez vazduha i vrlo bitnog resursa koji koristimo za rekreaciju, to je izvor našeg zdravlja, mentalnog zdravlja. To je izvor prostora u kojem mi dobijamo zdravu hranu, sirovine raznog tipa, kiseonik. Ako gradove ne budemo prilagodili potrebama normalnog čoveka, koji može da ima dovoljnu količinu zelenih površina, da ima priliku da se odmori od intezivnog rada, stresova itd., imaćemo  nervoznu populaciju koja je sklona agresiji, kriminalu.

Naša uloga, kao Društva, jeste da zagolicamo deci maštu. Da motivišemo njih, njihove nastavnike, roditelje da drugačije žive. Nije skupo, nije komplikovano, otići sa decom, jednom mesečno makar, na Frušku goru, na Dunav, upoznati te lepote koje su ovde u Novom Sadu i bliskoj okolini.

Koliko ljudi je išlo u Kovilj i koliko ljudi zna da u Kovilju imaju i prelepi ritovi, da možete videti i puštene konje, krave, rode, divlje svinje i srne i sve živo. Koliko ljudi zaista poznaje Frušku goru, osim ono malo planinara i možda nekih izletnika, ali to je sve nešto što je tipično za velike gradove. Veliki gradovi i ljudi koji žive u njima obično se začaure i mnogo bolje poznaju Sitoniju u Grčkoj, nego Frušku goru, što je potpuni paradoks. Mislim da deca u današnje vreme imaju priliku da budu mnogo bolji građani, zato što je način obrazovanja, koji ne mogu da pohvalim do kraja, ipak mnogo bolji nego kada sam ja išao u školu, organizovan je tako da deci daje malo više prava da misle, da ne uče samo puke informacije napamet.

Sadimo sada 13000 stabala širom Srbije i deca dolaze, svi se pojave na mestima gde se pošumljava. Kada pravimo akcije za prehranjivanje ptica ili pravljanje kućica, klinci dolaze. U poslednje 4 godine, primetili smo drastičan porast broja mladih koji se učlanjuje kod nas u Društvo i posebno porodice sa decom. To je pre 10 godina bilo nepojmljivo, to je uglavnom bio neko ko je jako zaludjen prirodom i samo voli ptice i to je to. Danas roditelji, posebno zbog ove situacije, traže razlog da izadju napolje, i traže nove aktivnosti.”

Kako vam se sviđa ideja radionice i kako je protekla?

Ovo je multidisciplinarno – mi deci pričamo o pticama, pričamo im o kulturi, pričamo im o jednom gradu, o odnosu čoveka prema samom sebi. Sandra je ovde pričala kakvi su Novosadjani, oni su mudri, prijateljski nastrojeni, vaspitani i dobri jedni prema drugima. Deca to jako lepo pamte. Pa onda stavite primer ptice koja nosi tu emociju.

Za nas ptice imaju mnogo veću kulturnu nego ekološku vrednost, mi ekološku vrednost prihvatimo tek na kraju. Šta je to kulturološka vrednost? To je nešto što mi baštinimo kao osećaj prema nečemu, što nas vodi da to nešto zavolimo. Mi u principu u životu čuvamo samo stvari koje volimo. Da bi ste nešto sačuvali, morate prvo da ga upoznate, da ga razumete, stvari koje razumete zavolite vremenom i onda ih tek čuvate na kraju. Ptice u ovom smislu imaju strahovitu kulturološku vrednost, ako mi prekinemo tu nit, ako zaboravimo da je roda simbol proleća, rađanja, da je lasta simbol proleća, ako zaboravimo da je sova simbol mudrosti itd., neće nam mnogo pomoći što znamo da sova jede glodare, zato što je ovo vreme tehnologije, ljudi će reći „Poslaćemo robote da unište glodare, kupićemo još otrova..“. Ali ako im kažete da je sova simbol mudrosti, da ona ima takve i takve osobine, koje vi onda prepoznate kod sebe ili kod drugih ljudi i još pritom kažete da ona ima neku ekološku vrednost, onda je to paket. Mi dobijamo onda paket koji volimo i stvarno ga čuvamo.

Sve što mi proizvodimo, sve što radimo kulturološki, prvo je natura, onda je kultura. Te dve stvari ako raskinemo, ništa više nema smisla. Naš život nema smisla ako smo mi samo kultura, a nismo natura i obrnuto. – rekao je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.”

Violeta Đerković, menadžerka KS “Svilara” za MultiRadio kaže o radionici:

“Radionica Let iznad Novog Sada koju sada možete da vidite u Svilari na najbolji način ilustruje ono što je inače zadatak kulturnih stanica, a to je puno uključivanje lokalne zajednice i naravno pre svega njenih najmlađih članova u kulturne aktivnosti i dešavanja kroz kulturne stanice, koje su dobrim delom decentralizovane, ne nalaze se u najužem centru grada gde se tradicionalno nalaze ustanove kulture. Pokušavaju da kulturu dovedu do svih i da je učine pristupačnijom svim članovima svih lokalnih zajednica u našem gradu i onim delovima grada koji su udaljeniji od centra i prigradskim naseljima.

Na primer, jedan od rezultata te saradnje, našeg  umrežavanja i načina rada je i realizacija ovog projekta koji se ne dešava samo u Svilari, već će se takođe realizovati i u kulturnoj stanici u Bukovcu. To je potpuno jedna prirodna saradnja, jer je tema kulturne stanice Bukovac ekologija, sa obzirom na to gde se Bukovac nalazi, i odnos prema prirodi koji se kod mladih Bukovčana razvija od njihovih prvih dana, pa tako i u školi. Oni su se već sa zadovoljstvom prihvatili učešće u ovom projektu, jer to su načini da se nešto što se inače negde ne bi dogodilo da se u stvari desi, jer ovaj projekat se bavi izvanrednom temom i načinom obrade teme. Desio bi se možda negde u centru Novog Sada, a na ovaj način imaju priliku da se uključe i deca iz Bukovca, u nekom narednom koraku nadamo se i deca iz Rumenke, tako da to je ilustracija onoga što mi kao kulturna stanica pokušavamo da uradimo.

Generalno o projektima iz Svilare

Vi kada uđete u Svilaru, ono što vidite već na prvi pogled su produkti kreativnih radova sa decom. Na primer, oko našeg čuvenog odžaka nalaze se hoklice. To je jedan od prvih projekata koje smo radili kada je Svilara otvorena i radilo ga je udruženje „Almašani“ koji su učestvovali u realizaciji otvaranja Svilare. Poenta rada i Almašana, i Svilare i škole „Ivan Gundulić“ je povezivanje koje je sad postalo potpuno organsko i da najmlađi stanovnici ovog grada budu neprekidno uključeni u različite umetničke, kulturne i kreativne projekte. Prva interpretacija kulturnog nasleđa je bilo oslikavanje stolica hoklica. Tu su deca prikupljala (uz pomoć svojih baka, deka, rođaka) hoklice. To su te tradicionalne, male, vojvođanske stolice koje su i na neki način referenca na ono što jeste bilo u prošlosti Almaškog kraja, to su prizori starijih ljudi koji sede na tim hoklicama ispred svojih kuća i razgovaraju sa komšijama. Deca su saznala mnogo o nekadašnjem načinu života ovog dela grada, taj projekat ukazuje na dubinsku multikulturalnost našeg grada, jer reč „hoklica“ je nemačkog porekla itd. Odmah na sledećem koraku, pri ulazu u Svilari, vidite lampe koje su opet u saradnji sa školom „Ivan Gundulić“  takođe oslikavali mali gundulići.”

“Jabuka je jedan od simbola Almaškog kraja, sa obzirom da je „alma“ mađarska reč za jabuku, tako da prosto na svakom koraku vi vidite tu saradnju, ali naravno radionica nije jedini način uključivanja dece u projekte. Ono što je jednako važno je prilika koju oni dobijaju da slušaju koncerte, da posećuju izložbe u svom komšiluku, da za njih postane deo njihove svakodnevnice mogućnost da u Svilari vide izložbu domaćih i evropskih slikara. To je nešto što ja mislim da menja njihov način života i svakodnevnicu.”-rekla je Violeta.

Projekat “Let iznad Novog Sada” podržala je Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.