Renata Peterka Mirilov: Preduzetnički um stvara dobre ideje

Renata Peterka Mirilov, suvlasnica Studija dobre hrane „Ma Cuisine D’or“, u razgovoru za podkast “Preduzetnice” osvrnula se na partnerski odnos u vođenju biznisa, ali i na sve izazove koje ovakav posao nosi. Renata je odrasla u preduzetničkoj porodici i ceo život se bavi nekim privatnim poslom. U životu je težila da bude „sama svoj gazda”, da pronađe posao koji će joj odgovarati i ispunjavati je. Bila je to želja da hobi pretvori u posao.

„Volim prodaju jer sam tako naučila da živim, a isto tako volim kuhinju. Upoznala sam svog sadašnjeg supruga Mladena koji je profesionalni kuvar i koji sa mnom deli tu ljubav prema kuhinji i hrani, pa je tako sve i počelo. Pokretanje biznisa zajedno sa njim je za mene bila olakšavajuća okolnost, svakako je lakše zajedno raditi, deliti sve pogodnosti, ali i sve probleme koje posao nosi. Preduzetništvo je nešto što je kreativno i što ispunjava, tako da je to moj poziv, ali mi je svakako mnogo lakše sada kada smo nas dvoje zajedno u poslu i kada delimo sve.” – objašnjava Renata.  

Proizvodnja hrane, posebno u smislu pripreme gotovih obroka, odgovoran je i zahtevan posao. Upravo zbog toga je Renati i njenom suprugu Mladenu svaki detalj bio važan. A mesta za sumnje i strahove – nije bilo.

„Mladen ima veliko iskustvo u svom poslu kao profesionalni i školovani kuvar koji je proveo puno vremena u inostranstvu, mnogo stvari je naučio o pravilnom pripremanju hrane, o potrebama koje su važne da se ispune, bio je mnogo više nego ja upoznat sa svim uslovima poslovanja, što je posebno bilo bitno za naš posao. Ipak, svaki posao na početku je izazovan, ali nismo imali sumnje ni strahove jer smo verovali u to što radimo, verovali smo u našu ideju koja se pokazala pravilna. Dosta smo radili istraživanje tržišta, a ja sam imala sreću da znam ljude koji su me upoznali sa mnogo žena preduzetnica od kojih sam dosta naučila, pa sam već u samom pokretanju posla ušla u to spremna jer sam znala šta nas čeka, koji su izazovi i prepreke koje treba da pređemo” kaže Renata Peterka Mirilov.

Od samog početka, Renata i njen suprug su poslovne obaveze podelili. On je, kao profesionalac, zadužen za pripremu hrane, ali zajedničkim snagama kroje meni, dele ideje, traže nove recepte.

„Ja imam dosta iskustva iz seoskog domaćinstva, pa ga podsetim na stare, zaboravljene recepte, dok je on doneo mnogo stvari iz inostranstva, iz stroge francuske škole. Ipak, sve to na kraju ima pravu meru. Dok je on u tom stvaralačkom delu, ja sam više deo marketinga, komunikacije sa ljudima, bazirana sam na društvene mreže, gde nas povezujem sa raznim proizvođačima.”

A da bi ovakav partnerski biznis opstao i prebrodio sve izazove, prema Renatinom mišljenju potrebno je razumevanje, strpljenje, vera jedno u drugo. Kako ističe, dve glave pametnije razmišljaju i donose prave odluke.

A kako je njihovo poslovanje specifično, jer rade po principu preuzimanja i dostave hrane, te nemaju svoj restoran, početak je bio težak u smislu sumnjičavosti najbliže okoline.

„Mi smo to od samog starta tako zamislili. Nikada nismo želeli da se pretvorimo u restoran i nekako je vreme pokazalo da smo doneli dobru odluku, a možda kao da smo i gledali u budućnost. Nama je bilo u interesu da nekako smanjimo sve ostale troškove koji hranu koja je kvalitetna, čine skupom. Gledali smo kako da ljudi jedu ono što super, sveža, kvalitetna hrana, a koju vrhunski kuvar sprema, i razmišljali smo kako je to svuda mnogo skupo jer je potrebno napraviti restoran, ambijent, pronaći konobare, kvalitetno osoblje, a sve to vuče svoje troškove. Želeli smo sve to da smanjimo i da to bude hrana za poneti, ali restoranska, kvalitetna hrana. Ideja vodilja je bila da naša hrana svima postane dostupna. Danas svi koriste društvene mreže i shvatili smo da svaki prozivod može tako da se prodaje, pa zašto se ne bi i hrana tako prodavala. Hrana je uvek i u svako doba nekom potrebna, a još posebno na takav način pripremljena i prezentovana” kaže Renata Peterka Mirilov.

Pre tri godine, na samom početku, klijenti Studija dobre hrane bili su prijatelji, poznanici, komšije, a potom i druge firme u neposrednoj blizini. Potom i stanovnici Grbavice („Ma Cuisine D’or“ se nalazi u ulici Miše Dimitrijevića 46) iz okolnih zgrada gde je vrlo brzo uspostavljen komšijski odnos. Pa iako su društvene mreže sjajne za širenje kruga klijenata, dobar glas se daleko čuje, pa je tako bilo i sa Renatinim biznisom.

„Treba biti iskren i raditi iz srca, zaista se otvoreno predstaviti ljudima. Mislim da najviše na to većina reaguje pozitivno. Jeste nekada lepo kada je sve poslovno, ali se dosta i izgubi u tome, postane sterilno. Vole ljudi da te upoznaju i mislim da je ta srdačnost na prvom mestu u biznisu.” – ističe sagovornica podkasta „Preduzetnice”.

Za Renatin i Mladenov biznis je karakteristično što posluju sa malim proizvođačima i porodičnim firmama. Upravo u tome je, prema Renatinim rečima, ključ opstanka malih biznisa.

„Mi se puno pomažemo, jedni druge reklamiramo. Ja nikada nisam morala da platim reklamu, nikada nisam imala taj trošak, više sam ulagala u taj kvalitet tražeći ljude sa kojima ću sarađivati, koji će nabaviti zapravo ono što nama treba, što je zaista domaće, kvalitetno, a to nude uglavnom mali proizvođači koji isto to koriste u svojoj ishrani. Prvo smo počeli od kuće, iz svoje porodice, pa zatim od poznanika da nabavljamo namirnice i onda je već svako nekoga preporučio. Na taj način se mreža lepo raširila i mislim da opstaje baš iz tog razloga što se preduzetnici međusobno podržavaju.”

Renata podseća da su se upravo u ovo vreme korone, kada su sve tezge i sajmovi bili zatvoreni, ljudi snašli tako što su na društvenim mrežama ponovo napravili svoju onlajn tezgu i pijacu, izneli svoje proizvode kroz fotografije, donosili ih drugima do kuće i ostali dostupni.

Tokom tri godine postojanja u Novom Sadu je Studio dobre hrane„Ma Cuisine D’or“ postao svojevrsni brend. Dve Velike zlatne medalje Novosadskog sajma to samo potvrđuju. Ali iza tog stoji mnogo truda, ulaganja, odgovornosti, ali i kvaliteta.

„To nam mnogo znači i jako nam je drago što su nas ljudi prepoznali” – navodi Renata i dodaje: „To je veliko priznanje, bila je ozbiljna provera na Tehnološkom fakultetu, gde smo dobili lep komentar za naše porizvode. To je pokazalo da je ono što radimo ispravno.”

A kako ne možemo a da se ne osvrnemo na ovu godinu koja je u znaku pandemije virusa korona, gde su mnoge manje delatnosti ozbiljno pogođene, morali smo da saznamo kako je biznis naše sagovornice prošao kroz ovih deset meseci.

„Snalazimo se, idemo iz dana u dan kao i svi. Nismo zatvorili, uspeli smo kroz sve mere dobro da prođemo, nismo morali da odbijamo klijente, nismo gubili radno vreme. Jedan deo našeg posla – ketering, koji je zavisio od proslava i raznih dešavanja, prestao je da postoji, ali sa druge strane taj deo dnevnog menija i našeg svakodnevnog posla je ostao netaknut. Opstajemo, a u tome su nam mnogo pomogle donacije države i što je država male biznise zaštitila, to nam je mnogo značilo. Uz to smo uspeli da pronađemo neki novi vid poslovanja sa malim proizvođačima koji su postali dostupniji.” – optimistično govori Renata.

A planovi za budućnost? Kako planirati kada je sve neizvesno? Naša sagovornica ne pravi velike planove, zadovoljna je tu gde jeste. Ipak, male ideje i odluke se naziru u budućnosti.

„Ideje su nam da i dalje ostanemo u proizvodnji, jer sve ovo nam pokazuje da uslužna delatnost koliko god da je bila zanimljiva, opet nije nešto što se u budućnosti pokazuje kao pravo usmerenje. Volela bih da se proširimo, umesto da radimo ketering na malo, možda da na tržište izađemo sa nekim svojim prozvodom, kada smo već priznati i kada smo dobili Veliku zlatnu medalju Novosadskog sajma. Želja je da taj naš proizvod bude dostupan šire, pa da nas upozna cela Srbija, a ne samo Novi Sad.

Podkast “Preduzetnice” je sufinansirao Grad Novi Sad. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.