Sandra Jovanović – Krivolov i ugrožene vrste

Krivolov ugrožava eko sisteme, zakon je često nepouzdan i pokazao je da je lovokradicama isplativije da ga krše nego da ga poštuju. Gošća nove epizode Prirodnjačkih priča bila je Sandra Jovanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koja nam donosi priču o tome ko ubija životinje van lovne sezone, kojim tehnikama se lovokradice služe i kako izgleda rad na terenu.

Problem krivolova u našoj zemlji prepoznat je od strane međunarodne zajednice. Dešava se da lovokrađe iz Italije ili sa Kipra dolaze u Srbiju kako bi lovili vrste koje su u njihovim zemljama zaštićene zakonom, koji donosi ozbiljne posledice ukoliko bude prekršen.

U svetu je ostala samo 101 vrsta megafaune, odnosno, vrsta velikih životinja. Tokom prošlog veka se ovaj broj smanjio za devedeset odsto upravo zbog krivolova i lošeg upravljanja lovnim područjima koja su postala sinonim za nestanak brojnih vrsta u sadašnjem dobu. Podaci ukazuju na to da je tri petine megafaune sačinjeno od životinja koje već danas spadaju u kategoriju ugroženih vrsta. Neke od tih životinja su nosorozi, žirafe, slonovi, istočne gorile, saharske adaks antilope, zebre i slično.

  • Ja sam studirala ekologiju i tu sam upoznala kolegu sa kojim i radim. Bila sam volonterka DZPPS, malo sam učila o pticama, skupljala smeće čistila staništa. Kada sam dobila ponudu to je bila ponuda za Jadranski selidbeni put koji podrazumeva i krivolov kao problem stradanja ptica. Nisam razmišljala da li će mi glava biti u torbi ili ne, prosto sam išla srcem i drago mi je što sam ovde i što radim ovo što volim i delim strast sa ljudima iz društva.

U Srbiji smo se susreli sa drugim problemom, a to je krivolov ptica, odnosno, u ovom slučaju prepelica, koje bivaju namamljene elektronskim vabilicama i kasnije odstreljene vrlo jednostavno. Međutim, postoje ljudi koji se trude da pomognu sprovođenje Zakona koji se često pokaže kao manjkav ili rušljiv, ali ti ljudi svojom istrajnošću podstiču očuvanje retkih vrsta poput prepelice.

Jedna od njih je i gošća ove epizode Prirodnjačkih priča, ekološkinja i biološkinja, Sandra Jovanović, koja u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije vodi brojne projekte za očuvanje ptica koje su kod nastanjene ili kod nas svraćaju privremeno.

Za Prirodnjačke priče Sandra nam je pojasnila razliku između lova i krivolova.

Sandra Jovanović DZPPS

Lovokrađa je kada osoba koja ide u lov nema važeću lovnu kartu, dok krivolov podrazumeva da osoba ima lovnu kartu (osnosno da je lovac) koji lovi nedozvoljenim sredstvima. Najčešća takva sredstva su vabilice koje u sebi imaju nasnimljen zvuk zova ptica, i služe kako bi se što više ptica navabilo na jedno mesto kako bi ih lovci lakše lovili

Sandra kaže da elektronske vabilice možete prepoznati tako što se isti zvuk zova prepelice ponavlja više puta, obično noću. Elektronska vabilica je uređaj koji radi na akumulator, obično se postavlja u njivama i emituje zvuk zova ove ptice. Krivolov međutim može biti sprečen terenskim radom u koordinaciji sa policijom, a Sandra nam je približila kako izgleda taj rad.

Prepelica: Downloaded from: Nova Ekonomija

Naše pripreme izgledaju tako što znamo lokacije, imamo određene “crne tačke” ili nekad idemo na blef i uvek ih pronađemo, jer je Srbija ogromno lovište gde ne postoji selo, niti šire područje, na kom ne postoje vabilice. Ako izađete uveče na neko veće prostranstvo, teško da ćete naći mesto na kom nema bar jedne vabilice. Zato često idemo na blef, krećemo uveče, do deset, jedanaest sati, i vozimo se atarskim putevima ne bi li čuli vabilicu.

Priča sa terena međutim nije toliko bezopasna, neki lovci ih pozivaju u kafanu kako bi se to krivično delo zaboravilo uz provod, ali su se dešavale i situacije u kojima su se ovi hrabri ljudi osetili uplašeno za svoj život.

Zamislite ravnica, mrkli mrak, bez svetla. Kolega je zajedno sa policijom uzumao koordinate i pravio fotografije vabilice dok sam ja u gepeku tražila stvari koje su nam bile potrebne. U jednom trenutku čujem zvuk i ne shvatam šta se dešava, dižem glavu i vidim vozilo koje ide ka njima bez svetala. Kada su skontali policiju upalili su svetla i zaledili su se, policajac se odmah uhvatio za pištolj, a iz automobila su izašla dvojica ogromnih muškaraca. Oružje su imali u gepeku, ali ne i lovne karte. Čuvaju slamu, to je bio izgovor. Privedeni su međutim, radili su telefoni i neko jak je stajao iza njih. Tada nam je glava bila u torbi, da nije bilo policije i predosećaja mog kolege, niko ne bi mogao da nas nađe na sred njive.

Celu epizodu možete pronaći na YouTube kanalu MultiRadija, ili na ostalim platformama. Linkovi do njih nalaze se u opisu videa.

Realizaciju dela projekta Prirodnjačke priče sufinansira Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.