Seksualno uznemiravanje je onda kada se osećate neprijatno, ugroženo

Seksualno uznemiravanje je najrasprostranjeniji vid polnog uznemiravanja
Najčešće posledice seksualnog uznemiravanja su emocionalne i psihološke

Seksualno uznemiravanje je jedan od najprisutnijih vidova nasilja nad ženama. Ono je kao krivično delo uvedeno u Krivični zakonik  2017. godine. Mediji tome često ne doprinose u najboljem svetlu, a to se pokazalo i kada je ovaj Zakon donet jer smo mogli da pročitamo naslove, kao što su “i masni vic je seskualno uznemiravanje”.

Prema OEBS-ovoj anketi o nasilju nad ženama “Dobrobit i bezbednost žena” seksualno uznemiravanje je jedan od tri najčešća oblika nepartnerskog nasilja.

Radio emisija “Izvan 4 zida” – Seksualno uznemiravanje

Krivični zakonik ovo delo definiše kao polno uznemiravanje i određuje sankcije za onog ko ga čini. Nikola Avramović, šef Odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta iz Policijske uprave u Novom Sadu objašnjava prestup polnog uznemiravanja:

“Po zakonodavstvu ovo krivično delo karakteriše svako ponašanje, da li fizičko ili psihičko koje deluje na oštećenog odnosno na njegovo dostojanstvo u oblasti polnog života, tek kod njega izaziva strah i ponižavajuće ponašanje ka njemu odnosno okruženju u kom se on nalazi . Tako da nije određena sama radnja koja predstavlja biće krivičnog dela već je potrebno da ona kod žrtve izazove ove osećaje. Kazna koja je zaprećena za ovo krivično delo je novčana ili do zatvor do šest meseci. Takođe, postoji poseban oblik izvršenja ovog krivičnog dela gde je zakonodavac posebno zaštitio maloletna lica – znači ako je oštećeni maloletan sledi kazna zatvora u rasponu od tri meseca do tri godine.”

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra u Beogradu demistifikuje pojam seksulanog uznemiravanja te daje primere šta sve spada u ovaj prekršaj:

“Definicija u Krivičnom zakoniku je jedna široka definicija  i tu spada najrazličitiji dijapazon radnji od pogleda koji je neka vrsta neverbalne komunikacije, preko upućenih reči – dakle verbalne i dodira koji predstavljaju fizički kontakt.”

Seksualno uznemiravanje -najrasprostanjeniji i najblaži vid nasilja

Najčešće posledice seksualnog uznemiravanja su emocionalne i psihološke, iako kada razgovaramo o posledicama nasilja, prvenstveno razmišljamo o posledicama fizičkog nasilja.

Pavlović dodaje i da je ovo najrasprostanjeniji i najblaži vid seksualnog nasilja. Međutim, iako je najblaži vid, ono može da ostavi podjednako teške psihološke i druge vrste posledica po osobu koja ga preživljava.

“Ono se dešava u svakodnevnici od najranijeg uzrasta pa sve do kraja naših života i moguće je da se desi na svakom mestu. Od škole, preko fakutleta, radnog mesta, ulice, javnog prostora, javnog prevoza… Kada se dešava učestalo može da utiče na naš osećaj samovrednosti, samopoštovanja. Da urušava način na koji mi vidimo sebe. Ukoliko se dešava na poslu ili fakultetu, može da utiče na naše ponašanje, motivaciju da učimo, radimo, napredujemo u životu”, objašnjava Pavlović i dodaje da moguće psihosomatske posledice, kao što su nesanica, anskioznost, uplašenost deluju kao nešto što je bezazleno, ali zapravo u zavisnosti od konteksta u kom se dešava mogu da izazovu dugotrajnije posledice.

Seksualno uznemiravanje utiče na naš osećaj samouverenosti i samopoštovanja, izaziva strah, neprijatnost i dugotrajne psihičke posledice
Iako deluje bezazleno, seksualno uznemiravanje može da ostavi trajne i ozbiljne posledice (Fotografija: Melanie Wasser / Unsplash)

Da je seksualno uznemiravanje jedan od najrasprostranjenijih vidova nasilja nad ženama koje nas svakodnevno okružuje potvrđuju i podaci iz ranije spomenute OEBS-ove ankete o nasilju nad ženama. Nalazi ankete pokazuju da je seksualno uznemiravanje u Srbiji uobičajeno iskustvo svih žena, koje obično počinje tokom perioda adolescencije.

Iskustva žena koje su učestvovale u anketi pokazuju da su ona uključivala neželjeno dodirivanje od strane adolescentnih dečaka, što je okolina smatrala normalnim ponašanjem i nije uzimano za ozbiljno ni od strane odraslih koji su ga bili svesni. U odraslom dobu ispitanice opisuju doživljavanje seksualnog uznemiravanja na poslu od strane kolega, posebno od onih na višim položajima, kao i od nepoznatih muškaraca u javnim prostorima, kao što su parkovi.

Kao najčešće oblike seksualnog uznemiravanja žene navode zastrašivanje i to tako što ih neko nepristojno i neprikladno fiksira pogledom, ili postavlja nametljiva i uvredljiva pitanja o njihovom privatnom životu.

Razlika između udvaranja i seksualnog uznemiravanja postoji

Kada je seksualno uznemiravanje prepoznato u Krivičnom zakoniku mogli smo da pročitamo mnoge naslove u medijima koji komentarišu kako će “udvaranje biti kažnjavano”. Sanja Pavlović objašnjava postojeću i povučenu ravnu liniju između udvaranja i seksualnog uznemiravanja.

“Jako je važno da razumemo da razlika apsolutno postoji. Ja verujem da muškarci znaju gde je ta granica. Jer mislim da svako od nas ko ima iole neku socijalnu inteligenciju može da razume kada neko kome se udvaramo na to udvaranje odgovara osmehom, pa mu je prijatno, uzvraća, vodi se neki razgovor – dakle ta neka komunikacija se odvaja dvosmerno. Međutim, kada ta komunikacija nije dvosmerna, kada žena pokaže da joj nije prijatno, kada je to kiseli osmeh, kada ne odgovara na poruke, ili odbija piće – to je trenutak kada treba da znamo da to sa udvaranja prelazi na neki vid uznemiravanja”.

Ona naglašava i jednu veoma pozitivnu stvar kada je u pitanju Krivični zakonik iz 2017. godine – tamo je prepoznat subjektivni osećaj žene.

“Sama definicija iz Krivičnog zakonika je dosta dobra jer upravo prepoznaje taj subjektivni osećaj. Dakle ono što se meni desilo i ja sam doživela kao neprijatno – ista stvar da se desila mojoj prijateljici, ona ne mora da je doživi na isti način. Zato za ovo delo moramo da uzmemo u obzir subjektivan osećaj osobe koja je to preživela.

Seksualno uznemiravanje se još uvek ne prijavljuje
Samo 3% žena su same prijavile policiji seksualno uznmiravanje (Fotografija: Gabriel Benois / Unsplash)

Žene u velikom broju i ne prijavljuju seksualno uznemiravanje

Kada je u pitanju prijavljivanje policiji, prema OEBS-ovoj anketi, samo 3% žena su same prijavile policiji seksualno uznmiravanje. Nikola Avramović, šef Odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta iz Policijske uprave u Novom Sadu kaže kako je, kada je u pitanju polno uznemiravanje specifičnost to da žrtve često ne prijavljuju ovo krivično delo upravo zbog nedoumica šta predstavlja samu radnju izvršenja.

“Od uvođenja krivičnog dela u naše zakonodavstvo, u junu 2017., na teritoriji Policijske uprave u Novom Sadu evidentirano je ukupno 45 krivičnih dela polnog uznemiravanja, pri čemu je broj krivičnih dela najmanji u tekućoj godini, s tim što nemamo kompletne rezultate za ovu godinu jer je ona još u toku. Mogu da pohvalim rad policijskih službenika policijske uprave u Novom Sadu jer je od svih prijavljenih događaja rešeno preko 80 odsto. To ukazuje na adekvatan odgovor samih policijskih službenika u otkrivanju i rasvetljavanju ovog krivičnog dela što i jeste naša ključna uloga”, objašnjava Avramović i dodaje kako o samoj kvalifikaciji krivičnog dela odlučuje nadležno tužilaštvo.

“Mi po prijavi krivičnog dela adekvatne informacije prosleđujemo tužiocu koji kvalifikuje to krivično delo. Tužilaštvo i vodi istragu, nalaže mere i radnje koje se preduzimaju s tim što je naša uloga da to odradimo što hitnije kako bi se izvršilac što pre procesuirao i pribavili adekvatni materijalni dokazi.”

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra objašnjava kako veliki broj prijava ne bude procesuirano i institucionalno kažnjavanje počinioca mnoge žene žrtve seksualnog uznemiravanja i ne dobiju. Međutim, Pavlović naglašava kako je veoma važna i javna osuda koja pomaže žrtvama kako se ne bi osećale obeshrabrene i bez podrške.

“Sa jedne strane nije čak ni pitanje kazne do koje dođe na kraju procesa. Pored ovog institucionalnog puta i zadovoljenja pravde kroz institucije još jedan jako važan vid zadovoljenja pravde za žene jeste javna osuda. Mislim da je to nešto što može da bude dodatni podsticaj da se o tome progovori. Na primer, globalna kampanja “Me too” doprinele je tome da desetine hiljada žena širom sveta progovore. Zato što im je po prvi put društvo poverovalo u ono što govore”, kaže Pavlović.

Pod #metoo, žene širom sveta su iznela svoja iskustva u vezi sa seksualnim uznemiravanjem i zlostavljanjem
“ Globlana “Me too” kampanja doprinela je da desetine hiljada žena širom sveta progovore o seksualnom uznemiravanju. Zato što po prvi put im je društvo poverovalo ono što govore” (Fotografija: Mihai Surdu / Unsplash)

Mediji često pogrešno izjednačavaju udvaranje i uznemiravanje

Smiljana Milinkov, docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i doktorka rodnih studija, osvrće se na medije kada je u pitanju seksualno uznemiravanje i ulogu koju su odigrali kada je ono uvršteno u Krivični zakonik.

Ona kaže kako mediji ne doprinose dovoljno kada je u pitanju ovaj problem, te da može da primeti kako je u poslednje dve godine pojačano izveštavanje o seksualnom uznemiravanju što je verovatno posledica toga što su u Krivični zakonik uneta dva člana koja su u vezi sa polnim uznemiravanjem.

“Problem jeste i kod onih medija koji su dosta korektno izveštavali o ovoj pojavi, ali onda stave naslove u smislu “Momci pazite se, od danas ćete u zatvor zbog udvaranja” i slično. To pokazuje koliko i dalje nije probuđena svest.

Medijska ekspertkinja Milinkov ističe i na mesta na kojima mediji prave propuste u načinu izveštavanja u kom se normalizuje problem seksualnog uznemiravanja u smislu da je to nešto što je deo našeg vaspitanjapa eto sad tu devojke prave preveliku buku, a mi samo želimo da im udelimo kompliment”.

“Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste to što ne tako mali broj medija ustvari krivicu svaljuje na žene. I razlog zašto se neko ponašao neprimereno ustvari  se traži u ženi. Kako je ona bila obučena, kako se ponašala, ona je provocirala, a ustvari je potpuna zamena teza jer ne postoji ni jedan razlog da se neko ponaša neprimereno, odnosno, da seksualno uznemirava ženu.”

Sagovornici su složni – važna je edukacija kada je u pitanju polno uznemiravanje jer – subjektivni osećaj, nelagodnost, neprijatnost, strah su ti koji dovode da se jedan čin smatra kao seksualno uznemiravanje.

Serijal emisija “Izvan 4 zida” možete pratiti i na MIxcloudu:

Tekst pripada serijalu „Izvan 4 zida“ koji je nastao u okviru projekta „Stop nasilju ka ženama“

This image has an empty alt attribute; its file name is Izvan-4-zida-cover.png
Realizaciju projekta Izvan 4 zida finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •