Seksualno uznemiravanje na radu: slušajte svoju intuiciju

“Samim ulaskom u radno okruženje nismo ni same nekad sigurne šta su nam prava, šta je sigurno i zdravo okruženje. U tim nekim mladim godinama kada se još uvek tražimo i formiramo, tada smo podložniji tome da ne prepoznajemo seksualno uznemiravanje, ne prijavljujemo i da se sa određenom dozom konfuzije nosimo sa tom situacijom.”

Ovako psihološkinja i volonterka SOS Ženskog centra Biljana Galić objašnjava činjenicu da se sa rizicima od seksualnog uznemiravanja češće suočavaju mlađe, zaposlene žene. Upravo zlostavljanje u radnom okruženju predstavlja jedan od najčešćih oblika seksualnog uznemiravanja u praksi. Prema istraživanju OEBS-a iz 2018. godine, seksualno uznemiravanje u vezi sa zaposlenjem, na radnom mestu ili van njega, od strane poslodavca, šefa ili kolege doživelo je više od 18 odsto žena.

U trećem podkastu koji MultiRadio realizuje u okviru projekta “Nije šala – seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar” govorili smo upravo na temu seksualnog uznemiravanja u radnom okruženju, specifičnom obliku seksualnog nasilja koji često ostaje nedorečeno – i u pravnom i u društvenom smislu.

“Ono što je prijavljeno jeste ono što devojke i žene kategorički znaju da jeste seksualno uznemiravanje i nasilje. Imamo između toga jedan širok opus različitih nijansi seksualnog uznemiravanja koja često uključuju psihološku manipulaciju, određene lascivne poruke koje se šalju sa seksualnim sadržajem koleginicama na radnom mestu, neki neželjeni dodiri, šaputanja na uho, sva ta neprimerena, nepoželjna i neprijatna dešavanja na radnom mestu koja možda zato što su kratkotrajna, prolaze kao nešto za šta ni sama osoba nije sigurna da li treba da prijavi i da li je to uopšte seksualno zlostavljanje.”

Osobe koje tek ulaze na tržište rada mogu unapred da se pripreme kako da prepoznaju seksualno uznemiravanje u svom potencijalnom radnom okruženju.

„Pre nego što uđemo u neku radnu sredinu, možemo da istražimo poslodavca. Raspitajte se da li je bilo nekih sličnih slučajeva, kako su se manifestovali, da li su se ti slučajevi procesuirali, kako se seksualno uznemiravanje u toj organizaciji sankcioniše. Kada već uđemo u tu radnu sredinu treba da se upoznamo sa kulturom organizacije, a tu bih pomenula i našu žensku intuiciju – vrlo dobro mi možemo diferencirati šta je ono što nam prija ili ne prija.“

Biljana Galić

Seksualno uznemiravanje kao odnos moći

Mnoge žene već prilikom razgovora za posao, dobijaju neprimerena i nezakonita pitanja. I mnoge od nas pređu preko toga zarad dobijanja zaposlenja, kao i zbog neravnopravnog položaja u situaciji s kojom možda ne umemo da se nosimo u tom trenutku.

„Sam strah jeste nešto što nama manje-više blokira ili isključuje najbolja racionalna razmišljanja koja bi nam išla u korist, međutim, kada smo u lošoj finansijskoj situaciji i zaista nam treba taj posao, to neko vrlo dobro koristi i zna da izmanipuliše tako što postavlja lascivna pitanja, pitanja o seksualnom životu, što je apsolutno nešto što poslodavca ne bi trebalo da zanima.“, objašnjava psihološkinja Biljana Galić.

Prijave za seksualno uznemiravanje na radnom mestu nisu česte
Prijave za seksualno uznemiravanje na radnom mestu nisu česte

Kada je reč o počiniocima seksualnog nasilja, važno je govoriti u kontekstu odnosa moći. To je uglavnom osoba koja na neki način dominira nad osobom nad kojom vrši seksualno uznemiravanje i zlostavljanje. Često su to nadređene osobe, osobe od kojih zavisi posao, koje mogu da vas ucene za nešto, od kojih vi želite da dobijete nešto u profesionalnom smislu – neko znanje, a ta osoba tada iskoristi svoju poziciju. Iako imamo Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakon o radu, Zakon o ravnopravnosti polova, to sve nije dovoljno da bi se ovakav vid seksualnog uznemiravanja žena suzbio.

“Mere za suzbijanje seksualnog nasilja možemo podeliti na formalne – jer je poslodavac dužan po zakonu da obavesti i upozori zaposlenog koji stupa u radni odnos o različim vrstama uznemiravanja i zlostavljanja koja nisu dozvoljena na radnom mestu, a neformalne mogu biti uspostavljanje jedne transparentne kulture pomaganja, nenasilja, a tu su uvek i dodatni treninzi, radionice, predavanja, kako bi zaposleni bili informisani što je više moguće.”

Prijave za seksualno uznemiravanje na radnom mestu nisu česte, jer ponekad ovi slučajevi ostanu samo na disciplinskom postupku kompanije koji nekada rezultuje otkazom počinioca, što je ponekad dovoljna pravda osobi koja je iskusila neki oblik seksualnog uznemiravanja. Tu doprinosi i dugotrajnost sudskog procesa, veliki sudski troškovi, a u značajnoj meri i to što javnost šalje poruku da veliki broj tih slučajeva neće biti procesuiran do kraja i da pravda uglavnom neće biti zadovoljena.

“Kada postoji podrška, kada postoji solidarnost, žene i devojke su mnogo otvorenije da o tome govore, da preduzmu nešto povodom toga – šta god da je to. Ako pričamo o radnom okruženju, možemo da kažemo da narušeno psihološko i mentalno zdravlje posledično utiče i na radni život, utiče na fokus, pažnju, produktivnost i efikasnost na poslu.”

Biljana Galić

Ne postoji pravilo kako treba da reagujemo ukoliko doživljavamo seksualno uznemiravanje na radnom mestu. Ne postoje ispravne i pogrešne reakcije, i ne treba sebe da krivimo ukoliko odreagujemo na način koji može da bude loš po nas. A ukoliko primetimo da neka od naših koleginica doživljava seksualno nasilje, važno je da joj priđemo, ulijemo joj poverenje, pitamo kako se oseća, šta želi i koje su njene potrebe u tom trenutku. Da budemo tu za nju, bez osuđivanja.

Projekat »Nije šala – seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar« realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.