Šetnje kroz nasleđe u Novom Sadu

Temperature vazduha već uveliko nagoveštavaju da nam je leto stiglo i zbog toga mnogi razmišljaju o tome, kako će i gde provesti godišnji odmor. Naravno, ukoliko ga imaju. Najčešće se odlučujemo sa plažu i more. Ukoliko sebi možemo da priuštimo, odlučujemo se i za neku od egzotičnijih destinacija, koja u našem kontekstu svakako jeste Bali, Australija, Južna Amerika, ali i Egipat, Tunis i slične destinacije.

To je apsolutno u redu, svako svoj program kreira prema vlastitim afinitetima i željama, ali neko je nekad davno rekao da treba najpre upoznati svoj kraj a onda se uputiti na put i tuđinu. Mogli bismo ovo primeniti i na to, da mnogima od nas nisu poznate sve lepote naše zemlje, ali i delovi našeg grada. Uglavnom se ravnodušno posmatramo prema brojnim turistima u Novom Sadu a smećemo s uma činjenicu da imamo čime da se pohvalimo.

A da li ste nekad razmišljali o tome, koliko uopšte poznajete kraj ili kvart u kojem živite? Sigurno da svaki deo Novog Sada ima neku svoju priču a upravo na to su se usredsredili i ljudi iz Novog kulturnog naselja, koji su tri vikenda uzastopno organizovali pešačke ture po Novom naselju u Novom Sadu.

Šetnja na Novom naselju / Foto: Miroslav Gašpar

„Organizovali smo tri pešačke ture po Novom naselju, u okviru projekta Novo kulturno nasleđe. U okviru ovog projekta smo na neki način istražili kulturno nasleđe Novog Sada, ali Novog naselja pre svega. Imali smo priliku da čujemo neke nove i kultne priče od nekih starih Novonaseljčana. Sve tri ture su startovale na Novom naselju, preko puta Srednje škole „Milan Petrović“, odnosno na livadi, gde je planirana izgradnja Kulturne stanice Novo naselje“ – govori Nemanja Nedić iz organizacije Novo kulturno naselje.

Prva šetnja, koja je nosila naziv „Prvo Ćumez, onda Paradajz” je obeležilo druženje sa lokalnim vodičima kroz ovaj deo grada. Na turi su neki od stanovnika Novog naselja, dakle lokalci, govorili o kultnim mestima okupljanja mladih, takođe o omiljenim mestima za druženje i sport.

„Šetnja “Prvo ćumez, onda Paradajz” je potencijalno stanovnicima Novog naselja trostruka asocijacija. Između ostalog, reč je i o pesmi poznatog benda sa Novog naselja Švargla. Zbog toga smo odlučili da istražimo mesta u parkovima, oko stambenih zgrada na kojima su se mladi okupljali a okupljaju se i danas“ – dodaje Nemanja Nedić.

Foto: Miroslav Gašpar

Druga šetnja, pod nazivom “Mirko, Slavko… i neki Limanci” je posebnu pažnju posvetila muzici koja je spajala ljude iz svih delova grada. Kako su naveli organizatori šetnji, u tome poseban značaj ima odnos Novonaseljčana i Limanaca. Na šetnju su bili pozvani predstavnici oba kraja, koji su približili hard kor i pank scenu, koja ih je navela da razmenjuju ploče i idu zajendo na svirke. Treća šetnja, koje je imala sličnu tematiku je realizovana pod motom “Stazama šampiona iz kraja”.

Suština projekta “Šetnje kroz nasleđe”

Šetnje su organizovane u okviru projekta „Šetnje kroz nasleđe”, pokrenutog od strane Novi Sad 2021 ‒ Evropska prestonica kulture.

„Ceo projekat je osmišljen tako, da se turizam izmesti iz centra grada i da se popularizuju neki delovi Novog Sada, koji do sada nisu bili poznati celokupnoj javnosti. Od organizacija smo tražili da osmisle šetnje po svojim krajevima, da pričaju legende iz svog kraja. Generalno nam je ideja, da sve ove šetnje, koje razvijamo budu na neki način jedna od glavnih turističkih ponuda 2021. godine, kada bude godina titule“ – navodi koordinator za gostoprimstvo i turizam u okviru Fondacije Novi Sad 2021 Rade Delibašić.

On dodaje da se na ovaj konkurs prijavilo ukpno 34 organizacije, od kojih je 11 prošlo konkurs. Do sada su već organizovane šetnje u Sremskim Karlovcima, takođe na Novom naselju a planirane su i po Almaškom kraju, po centru, Petrovaradinu, kao i drugim delovima našeg grada.

Kulturne stanice su dosta važne stvari za Evropsku prestonicu kulture. One predstavljaju manje infrastrukturne projekte – za razliku od velikih infrastrukturnih projekata, kao na primer Kineska četvrt. Do sada smo otvorili dve kulturne stanice, Svilaru u Almaškom kraju i Eđšeg na Grbavici. Ove godine treba da se napravi i kulturna stanica na Klisi a sledeće godine je i ta četvrta u planu – Kulturna stanica na Novom naselju“ – objašnjava Rade Delibašić.

Foto: Miroslav Gašpar

Ideja ovih lokalnih kulturnih stanica jeste da omoguće ljudima, koji žive u nekom kraju da učestvuju u kreiranju samog programa i zamišljene su da služe lokalnom stanovništvu.

Posle svega ovoga se postavlja i logično, sasvim opravdano pitanje – sve ovo lepo zvuči dok god se Novi Sad priprema za titulu Evropske prestonice kulture, ali šta će biti sa kulturnim stanicama, koje već funkcionišu, kao i sa onim, koje tek treba da se sagrade nakon godine titule? Da li će biti kadre da se održe?

„Upravo to i jeste ideja – da se najviše pažnje posveti legatima. Sama godina titule dođe i prođe a ono što radimo masovno je da sve to učvrstimo – kulturne institucije, vaninstitucionalnu scenu s ciljem da sve to nastavi da živi nakon 2021. godine i ostane kao nasleđe samom gradu“ – zaključuje Rade Delibašić.    

Iz ovoga možemo izvući lep zaključak. Ukoliko dobro promislimo i malo šire sagledamo kontekst vremena i prostora, shvatićemo da zaista svako od nas ima svoju priču, koja samo čeka da bude otkrivena i ispričana. Izgleda da se vredi pokrenuti…