Srđan Dinčić: Komičar jeste kritičar

Ivan Bjelić: Srđan Dinčić, standup komičar oštrog stava, koji kritikuje sve slojeve društva i vlasti. Pitanje za početak – da li si se ikada susreo sa govorom mržnje preko intetneta upućenim direktno tebi?

Srđan Dinčić: Da, Minimaks je imao taj aforizam da se ljudi dele na one koji kritikuju i one koji umru prirodnom smrću. Nismo došli dotle ja mislim, još uvek, nisam imao ozbiljne pretnje, najveća afera je bila kada je neki tamo Šarlatančić u Kruševcu u ime Bate Gašića, zabranio moj nastup. Ukinuo prodaju karata i zabranio nastup, pa je onda to nekako stiglo do novinara, do medija. Onda su pitali Batu Gašića što je zabranio moj nastup, on čovek naravno ne zna ni ko sam ja,rekao je da to nije on uradio, pa su mi time samo reklamu napravili, prodala se ta sala u Kruševcu vrlo brzo i onda je došao Batin sin da se izvini i da kaže da oni stvarno nisu. To je, generalno problem kod tih stvari, što uvek bude neki veći papa od pape, koji tako pravi tako neki mali činovničić, napravi veću štetu nego što bi trebalo da bi se dodvorio. To je jedina neka stvar koja je išla u tom smeru da imam nelagodu zbog toga što kritikujem vlast”.

Ivan Bjelić: Da li smatraš da su standup komičari nekako okarakterisani kao politički neistomišljenici ako bar malo kritikuju vlast? 

Srđan Dinčić: Čim si komičar apsolutno moraš da budeš kritičar. Meni je posao da zasmejem ljude, a to što se usput bavimo i satirom to je naša ljudska odluka. Kada pripremamo emisiju nama je prvenstveno zadatak da zasmejemo ljude, a to što mi ukazujemo na neke stvari koje se dešavaju u našem društvu, to je isključivo i samo nešto što mi osećamo da je naša ljudska obaveza. Mi možemo da snimimo i epizodu bez politike, naša odluka je da to bude tako. Evo sada smo pravili emisiju tokom predizborne tišine i uspeli smo da bez problema napravimo kompletan šou bez Aleksandra Vučića i politike.

U Srbiji sve postalo politika koja nas je potpuno pojela.

Ivan Bjelić: Dakle smatraš da vas ljudi ne smatraju neistomišljenicima zbog satire? 

Srđan Dinčić: Smatraju nas, ja i jesam neistomišljenik ovih ljudi koji su na vlasti, ja ne mislim previše o politici, ne bavim se njome na taj način da mogu njima da objasnim kako da rade, ali se bavim satirom u tom smislu da primetim da nešto nije kako treba, upakujem to da bih ljudima predstavio ono što oni ne vide na prvu loptu. Eto to je neki moj zadatak, bar ga ja tako vidim. 

Ivan Bjelić: Time što ih kritikuješ da li misliš da im time donosiš publicitet ili….? 

Srđan Dinčić: Donosim publicitet sigurno, nažalost. Mislih da ih malo i ublažim jer od nekih njihovih brljotina mi napravimo kao da je to zabavno i smešno, a kada tako nešto napraviš pa bude “ha-ha”, zabavno i smešno, to automatski prestaje da bude opasno, ali to zapravo i jeste, jako su opasne neke stvari koje oni rade i u kom smeru ide npr. naša prosveta, o zdravstvu da i ne govorim. To možda ne bi ni trebalo da ublažavamo ali ja lično ne znam kako bih drugačije rekao ljudima ono što mislim. I sada mogu da gledaju na moj način, a mogu da gledaju i N1 vesti pa da vide kako to izgleda tamo. 

Mi nismo informativa, ljudi nas preozbiljno shvataju, šalju nama, Kesiću i Njuzovcima i ljudima koji se bave humorom neke poruke, kao Vi nas obaveštavate, Vi ovo… Možda je to malo prevelika obaveza za nas. 

Ivan Bjelić: Kada radite emisiju Veče sa Ivanom Ivanovićem, i ti kad radiš svoje nastupe, šta je ta prekretnica kada kažeš “ipak tu foru možda ne bi trebalo da kažem i prenesem u emisiju ili na nastup”?

Srđan Dinčić: To se nije desilo nikad zato što se poprilično razlikuju fore koje pišem za sebe i koje pišem za emisiju. Razlikuju se i tematski i u načinu izvedbe. Dešavalo se nekad da se Ivanoviću ne svidi fora i onda je uzmem, prepravim na svoj stil kako bi meni odgovarala pa je spremim za standup. 

Ivan Bjelić: Na instagramu smo imali prilike da ispratimo seriju mimova, crteža, o zdravstvenom sistemu i o tome koliko se politika previše umešala u sve to, pa primećujemo da tu nešto ne štima. 

Srđan Dinčić: Crtao sam virus COVID-19. Kada je počela izolacija i moj odmor, prestao sam da pišem za emisiju a ostala je navika da nešto smišljam, pa sam se “prešaltao” na svoju drugu ljubav a to je Daily Comics. I stvarno sam zaljubljenik u dnevni strip, i volim da crtam pa me baš briga što i nisam nešto talentovan, to mi je ventil neki. Prvo sam nacrtao dr. Kona kako baca novčić i tako određuje koje će mere biti taj dan.  Onda sam nacrtao nekog debelog što tvituje o protestima, i onda tako kad su ljudi okej reagovali, onda sam jednostavno ubijao vreme i crtao to. Pa kako sam počeo furiozno da izbacujem po tri crteža dnevno. Tako da mi je bilo jako zabavno. 

Ivan Bjelić: Reci mi da li si na osnovu toga dobijao pretnje i nešto slično? 

Srđan Dinčić: Da, pisali su ljudi na instagramu svašta ali pišu nebuloze i to stvarno ne stiže da se pohvata.

Nakon toliko vremena provedenog na internetu i društvenim mrežava, naučio sam da filtriram da me ne interesuje šta pišu razne budale. 

Ivan Bjelić: Na Tviteru si dosta aktivan, čak i više nego na Instagramu. Kada tamo objaviš tvit ili neku svoju misao, jesi li tu imao susreta sa bot mašinerijom? Kako rešavaš te probleme?

Srđan Dinčić: O pa kako ne, bio sam optuživan da vređam Milunku Savić. To je bio spektakl, ja ne znam kako je došlo do toga. Znaš, oni ne pročitaju dobro šta je napisano i onda pored toga što nisu pročitali dobro, to pomešaju sa svojim inače neispravnim mišljenjem i iz toga se izrodi neko čudovište od tvita pa onda uglavnom bude nepismeno i bez svrhe i poente. Mene retko vređaju, oni vređaju Ivanovića, ali mene vole da bocnu na sujetu pa napišu “nekad sam te voleo, nekad si bio omiljeni komičar a sad ti ovo nije trebalo, a sad osamdeset posto tvitova botovskih počinje tvit tako” nekad sam te voleo ali sada kada si ušao u politiku”, bez obzira što objašnjavam da bih pre ušao u usta krokodila Muje, tamo u Beogradu nego u politiku. Aligatora Muje, da ne bude posle eno ga ne razlikuje aligatora od krokodila. Borim se protiv toga tako što se zezam, izdvojim najbolje tj. najluđe tvitove pa ga kvoutujem, pravim nešto svoje, ili sad ima Tviter super algoritam koji ih sam prepoznaje pa budu “others”, moraš da klikneš da bi video neke baljezgarije. Jednostavno sam se isfiltrirao od toga.

Ivan Bjelić: Čuo sam da si u jednom intervju izjavio da si ih blokirao i to preko njih hiljadu?

Srđan Dinčić: Jesam, jedan dan sam ih sve blokirao i to ne znam koliko ih je tačno bilo. Držao sam ih tako blokiran jedno mesec dana i onda, znaš, sedeo sam kao onaj mim gde Eskobar sedi sam za stolom, e tako sam i ja sedeo bez mojih botova, fale mi, i onda sam ih sve odblokirao. Nije trajalo dugo ali je zabava bila… Odmah su krenuli da rade svoj posao sa “znam ja, niko te u Mitrovici ne voli” a to su debilne stvari, taj način izražavanja i razmišljanja, to je bilo na nivou deteta od 12 godina koga oni angažuju da može da radi.

Voleo bih da znam neke likove od njih ali bih voleo da vidim koji su to profili ličnosti koje sede u nekoj firmi, primaju neku platu i udaraju pluseve na komentarima.

Ivan Bjelić: Pomenuo si da dosta više napadaju tvoje kolege, kao što je Ivan Ivanović. Možeš li da mi izdvojiš neki slučaj koji ti je ostao uprčatljiv.

Srđan Dinčić: Njemu su pretili, prijavio je to Odeljenju za sajber kriminal. Pretili su mu ćerci, on je u daleko goroj situaciji nego ja. To ga je uznemirio, i mene bi naravno, ali ja ne dobijam takve poruke. Nije mi jasno šta je u glavi čoveka koji može da pošalje poruku takvu. Pretili su i Darku Mitroviću iz Mentalnog razgibavanja, pa je taj kreten kasnije uhapšen, ali i dalje mi nije jasno šta je u glavi tih ljudi, i ako znam da taj čovek ne oseća ličnu odgovornost za to što je uradio. Nisu ni slikom ni likom pred tim što kažu.

Kao kada navijači naprave neki događaj pa kažu “bilo nas je dosta, nismo mi već smo zajedno napravili pizdariju” e to se tako i na njih odnosi. Manjak lične odgovornosti.

Ivan Bjelić: Dakle smatraš da je u svetu društvenih mreža ta lična odgovornost slabija i da je hrabrost mnogo izraženija kad ne stojiš iza onoga što uradi?

Srđan Dinčić: Da, osećaju se kao da su u masi koja tu nešto radi, ali se kasnije vidi da postoje neke IP adrese na kojima je vrlo lako naći ko je pisao pa bih im savetovao da ne rade to. Ja bih svakako ozbiljnije pretnje prijavio jer zašto bih razmišljao da li je budala to mislila ozbiljno ili nije. Nadam se da se to neće dogoditi. Na vređanja i na pošalice nekako ljudi treba da gledaju kao na nešto što ne bi trebalo da te povredi. Kada razmisliš da li može da te povredi i dotakne onda treba reagovati. Pritom, ja ne pričam o pretnjama, pričam o vređanju. Da te povredi može neko ko ti nešto znači, šta ti može neka budaletina iza brojeva i “niknejma”. To pričam mom detetu i starijim klincima, da je stanje na internetu sada takvo da može da te vređa bilo ko ko napiše bilo šta. Na tebi je da to filtriraš i shvatiš koliko ćeš dozvoliti da te to potrese. Sve je u tvojim rukama, ti upravljaš da li te to može povrediti ili ne.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •