Šta je civilno društvo a šta mediji civilnog društva?
U javnom prostoru svakodnevno su prisutni pojmovi “civilno društvo” i “civilni mediji”, a da pri tome ne znamo ili ne razmišljamo šta te sintagme znače. Političari i mediji ih najčešće koriste, ali ukoliko pitamo slučajnog prolaznika da objasni ove pojmove, relativno je mala šansa da dobijemo precizan odgovor.
Civilno ili građansko društvo predstavlja široku i šarekoliku mrežu grupa i zajednica koje stoje između pojedinaca i države, kako ga najjednostavnije definiše poznata enciklopedija Britanika. Ne čine ga samo nevladine organizacije (NVO, na engl. NGO), već i druge razne organizacije i grupe, kao što su feminističke, verske, dobrotvorne organizacije, profesionalne asocijacije, trgovinske unije i sindikate, grupe za samopomoć, koalicije i socijalni pokreti.
To znači da civilno društvo nije jednako (samo) nevladine organizacije ili udruženja građana, kako ih pojednostavljeno često nazivamo, već je to mnogo širi spektar grupa, organizacija, pokreta sa različitim ciljevima/vrednostima.
Okupljanje u ovakvim organizacijama i zajednicama je uvek na dobrovoljnoj bazi sa jasnim vrednostnim stavovima u domenu građanskih i socijalnih prava koji povezuju pojedince u cilju menjanja svoje mikro-sredine ili sveta (što da ne!). One formiraju nove načine i pristupe za funkcionisanje društva i popularišu svesniju, otvoreniju i savremeniju formu delovanja u zajednici. Čista su suprotnost državnim strukturama i institucijama koje su deo relativno zatvorenog i sporo promenljivog državnog sistema.
Civilno društvo čine samoorganizovani građani
Srž civilnog društva jeste samoorganizacija građana na kolektivne akcije koje doprinose ostvarivanju zajedničkih interesa i vrednosti u situaciji, kada država nema sluha za njihove probleme, izazove ili situacije.
Uslov za postojanje ovakvog društva je otvoreno društvo koje je zasnovano pre svega na vladavini prava, društvu tolerancije, slobode kretanja ideja i ljudi i društvenim vrednostima. Tek kada je čovek ili ličnost kao građanin i građanka polazna tačka, glavni akter i akterka, odnosno kada je građanin u fokusu delovanja, možemo govoriti o građanskom društvu.
Mediji civilnog društva
Mediji civilnog društva jesu prijatelji javnog interesa a često se nazivaju medijima zajednice (community media). Oni su glas građanskog društva, prema tome njihova glavna odlika je odgovornost prema zajednicama kojima služe. Često nastaju kao rezultat rada važnih i popularnih društvenih pokreta, koji nastoje da otvore prostor za sudelovanje građana, bez političkog ili komercijalnog uplitanja.
Da li ste znali da su pioniri medija zajednice bili radiji koji su izrasli iz anarhističkog pank pokreta, pokreta za zaštitu okoline i iz studentskih pokreta?
Ova činjenica govori upravo o suštini medija civilnog društva koji se po svojoj prirodi opiru državnoj kontroli. Oni su nezavisni, u vlasništvu su određene zajednice, koja i upravlja njima. Građanske medije, posebno u Srbiji, možemo posmatrati i kao alternativu tabloidizaciji medijskog prostora, kako na to ukazuju novinarska udruženja.
Sliku građanskih medija od 2018. upotpunjava internet radio MultiRadio koji okuplja zajednicu mladih ljudi koje spajaju vrednosti, kao što su ljudska i manjinska prava, interkulturalizam i građansko društvo koje promoviše jednaka socijalna prava za sve ljude sveta.
MultiRadio predstavlja platformu koja neguje kulturu dijaloga i različitosti, a uz to je i servis za mlade ljude (ali i sve koji se tako osećaju), pružajući informacije za lakšu orijentaciju u studentskom životu, kulturnim dešavanjima, međuljudskim odnosima. MultiRadio je medij civilog društva koji daje svoj doprinos da ova planeta postane lepše mesto za sve građane sveta.
