Standardni jezik u savremenom dobu – kako govorimo?

Da li ste se nekada istinski zapitali kako govormo i da li se pravilno izražavamo? Na primer, Odbor za standardizaciju srpkog jezika, čiji je cilj, između ostalog, negovanje srpskog jezika je nedavno predložio da se srpski jezik uvede kao obavezan predmet na svim fakultetima. U pismu Konferenciji univerziteta Srbije je navedeno da je sve uočljivija niska jezička kultura, čak i kod fakultetski obrazovanih građana. Jezik u prvi plan ističu i u Centru za obrazovanje, izdavaštvo i prevođenje “Dva pera” iz Novog Sada.

Centar je osnovan u cilju promovisanja nauke i umetnosti deci predškolskog i školskog uzrasta, a pored toga u Centru se organizuje i pripremna nastava za upis učenika u srednje škole. Za polaznike svih uzrasta u ponudi je jednomesečni seminar iz domena kulture govora srpskog jezika u kojem svaki zainteresovani pojedinac može da uoči najčešće greške u jeziku, koriguje ih ukoliko je potrebno i time izgradi svoj jezički izraz.    

Foto: www.facebook.com/dvapera.rs

Poseban domen rada Centra odnosi se na lektorisanje tekstova na srpskom jeziku, kao i prevođenje starih rukopisa, dokumenata i publikacija iz 18. i 19. veka, a jedno od polja delatnosti jeste i izdavaštvo.

„Centar “Dva pera” se pored kreativno-edukativnih radionica bavi i lektorisanjem, nudimo pomoć u nastavi u oblasti srpskog jezika. Objavili smo priručnik „Kultura govora i norma standardnog srpskog jezika“, u kojem se govori o najčešćim greškama, kako u pisanoj, tako i u usmenoj komunikaciji“, navodi Miloš Bjelaković iz centra “Dva pera“.

Upravo o jezičkoj kulturi smo sa predstavnicima Centra za obrazovanje, izdavaštvo i prevođenje “Dva pera” i govorili.

Kakve su tendencije srpskog jezika? Da li je standardni jezik izložen svojevrsnim pritiscima od strane žargona i nestandardnih oblika?

“Standardni jezik podrazumeva onaj jezički izraz koji je kodifikovan, funkcionalno polivalentan i elastično stabilan, što znači da poseduje pravila za govorenu i pisanu upotrebu, da je raslojen u dovoljnoj meri, te može da zadovolji potrebe svih funkcionalnih stilova (naučnog, književnoumetničkog, publicističkog, administrativnog i razgovornog) i da prati razvoj društva čiji je instrument. On se, dakle, i razvija, što je očekivano i karakteristično za sve jezike, bili oni standardni ili ne. Ukoliko se posmatra struktura srpskog jezičkog standarda, ne može se govoriti o pritiscima iz žargona, nego više o tome da mnogi govornici srpskog jezika (uglavnom oni nefilološkog profila) u sve većoj meri gube iz vida granicu između standardnog i nestandardnog izraza (koji podrazumeva i žargonizme, novije anglicizme i sl.), te stvaraju jednu svojevrsnu sintezu u kojoj gotovo da i nema razlike u upotrebi odgovarajućeg koda.”

Engleski jezik, kao jedan od dominantnijih u svetu, utiče na brojne jezike. Pre svega zbog razvoja tehnologije, novih pojmova, koji imaju vezu sa multimedijima, internetom, tehnikom… Kako vi gledate na oblike, kao što su četovanje, strimovanje, autovanje, šerovanje i slično?

“Jezik svakako mora da prati društveni razvoj. Opšti napredak tehnologije u poslednjih nekoliko decenija doneo je niz novih pojmova koje je trebalo imenovati, a budući da je engleski jezik trenutno kulturno dominantan, sasvim je logično da su pozajmljenice koje se odnose na oblast tehnologije preuzete upravo iz ovog jezika. Budući da od samih početaka razvoja srpskog jezičkog standarda terminologija nije formirana sistematskim radom interdisciplinarnih timova, te nema karakter institucionalizovane kategorije, ne iznenađuje ni ova pojava stihijski adaptiranih anglicizama poput šerovanje, četovanje i sl., umesto odgovarajuće domaće reči. Te bi forme, međutim, ipak trebalo upotrebljavati pre svega u razgovornom stilu, dok se za tekstove naučnog i sl. karaktera treba opredeljivati za domaće ekvivalente – ukoliko postoje.”

Foto: pixabay.com

Zbog čega mladi koriste upravo te oblike pre reči iz srpskog jezika, koji odgovaraju engleskim formama?

“Masovna upotreba anglicizama među mladima deo je generacijskog koda mladih kojim oni žele da naglase pripadnost određenoj grupi. Engleski jezik shvata se kao prestižan i ponekad je veoma bolno gledati koliko mladi više vode računa o normi engleskog ili nekog drugog stranog jezika, nego srpskog, službenog jezika zemlje u kojoj žive i u kojoj će najverovatnije ostati služeći se istim tim izrazom i tokom svog profesionalnog rada.”

Sa čime se najčešće srećete pri lektorisanju tekstova? Da li se neke greške ciklično ponavljaju?

“Greške su veoma česte – kako pravopisne tako i jezičke – od interpunkcije, pisanja velikog slova, rastavljenog i sastavljenog pisanja reči do formi poput: Obraćam vam se ispred organizacije…; Кući sam; Obzirom na to…; U tom nekom smislu…; Obavljamo nešto kroz modernizaciju… i sl. To je bio i razlog da objavimo priručnik “Reč po reč” u kojem su navedena najčešća ogrešenja o normu, kojih govornici često nisu svesni, a čijom bi korekcijom jezički izraz postao izgrađeniji i standardniji.”

Кako gledate na neke fraze ili forme koje su jezički neispravne, ali su se u svakodnevnom govoru ustalile? Pre svega mislim na spajanje predloga „za“ sa infinitivom i famoznom „kafom za poneti“?

“Navedene forme zaista su supstandardne, ali su se toliko uvrežile u svakodnevni govoreni izraz da će se veoma teško iz njega isključiti. To je veoma velik problem savremenog društva i ne može se sa sigurnošću reći kako će se ubuduće razvijati upotreba ovih i sličnih formi.”

Foto: pixabay.com

Mogu li se takve ustaljene forme naknadno standardizovati? Da li bi to bilo činjenje ustupka?

“Da, ustaljena i masovna upotreba određene forme često dovodi do njene standardizacije. To nije ustupak, nego praćenje razvoja jednog jezičkog izraza. Bilo je, naime, nedavno reči o tome da će se nestandardne forme glagola trebati u ličnom obliku (npr. Trebamo da idemo) dobiti status norme, ali još nije izvesno da li će to tako zaista i biti.”

Da li su ustaljene fraze u govoru („dobio je zeleno svetlo“, „vreme će pokazati“…) opravdane i da li preporučujete njihovu upotrebu? 

“Ovo pitanje je, takođe, vezano za domen upotrebe jezičkog izraza. Dok u  pojedinim stilovima ustaljene fraze mogu imati izrazito ekspresivnu funkciju, u drugim one mogu biti interpretirane kao klišei i odlike lošeg stila. O tome treba voditi računa.”

Кako na standardni jezik utiču sleng i žargon?

“Sleng i žargon jesu deo strukture jednog jezika i oni svakako treba da postoje. Problem ne leži u tome, nego u činjenici da mnogi govornici nemaju dovoljnu svest o tome koliko je važno negovati normu jednog jezika i voditi računa o tome u kojim se situacijama upotrebljava standard, a u kojim sleng.”

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •