Strah bez utemeljenja – anksioznost

Uznemirenost, uplašenost i strah da će se nešto strašno dogoditi uz psihomotornu napetost karakterišu stanje koje se naziva anksioznost. Anksiozne osobe su stalno u ,,pripravnosti“ i iščekuju opasnost. Strah pomaže organizmu da donese ispravnu odluku kada se nalazi u rizičnoj i opasnoj situaciji, dok anksioznost predstavlja strah i napetost bez uporišta u realnosti da će se nešto loše dogoditi – zato se ona često i naziva slobodno lebdeći strah. Glavno obeležje anksioznosti je neprestana briga. Faktori za pojavu anksioznosti su mnogobrojni, ali najveći uzročnici su genetska predispozicija i sredinski faktori.

Psihijatar i transakcioni analitičar dr Nebojša Baračkov ukazuje na činjenicu da su anksiozni poremećaji prisutni izuzetno dugo i da su naučnici proučavali ovaj poremećaj i pre više od sto godina.

,,Posledice pandemije Covid-19 se ogledaju i u većem broju mladih koji traže pomoć od stručnjaka sa simptomima anksioznog poremećaja.“

Glavne komponente anksioznosti su psihološke i somatske prirode. Telesni znakovi koji mogu ukazivati da osoba ima anksiozni poremećaj su drhtanje, grčenje, osećaj treperenja, tremor, bolovi u leđima, glavobolja, mišićna napetost, kratak dah, umor, teškoće gutanja, crvenjenje i bledilo, tahikardija, znojenje, hladne ruke, dijareja, mučnina i suva usta. Psihološki simptomi anksioznog poremećaja su osećaj uplašenosti, otežana koncentracija, nesanica, smanjen libido, knedla u grlu, napetost, strepnja.

,,Vidimo u svakodnevnoj praksi porast anksioznih poremećaja, kada pogledamo vesti i naslove u novinama koji su obojeni strahovima i pretnjama (npr. da će nam groblja biti mala), dok mali broj medija deluje smirujuće na osobe koje su istrošile svoje kompenzatorne mehanizme – posebno u nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji.“, kaže za MultiRadio dr Baračkov.

On ističe da je najbolji način lečenja anksioznih poremećaja kombinovanje farmakoterapije i psihoterapije. Farmakoterapiju prepisuju psihijatri. To su osobe koje su završile medicinski fakultet, specijalizaciju i imaju licencu za rad – te u skladu sa tim mogu prepisati određene lekove, dok su psihoterapeuti osobe koje su završile osnovne akademske studije humanističkih nauka (primer – psihologija, socijalni rad) i dodatnu edukaciju iz nekog psihoterapijskog pravca. Na psihoterapiji osoba kroz razgovor sa stručnim licem otkriva uzroke pojave anksioznosti, ali i uči nove oblike ponašanja koji joj mogu pomoći u prevazilaženju straha i simptoma.

,,Stanje anksioznosti prate i određene faze života, na primer ulazna i izlazna anksioznost nakon srednje škole ili fakulteta. Stanja straha su normalna i primerena čoveku. Ako postoje neke tegobe nemojte ćutati, negirati i gurati ih pod tepih! Tegobe koje traju duže od tri meseca klasifikuju se kao mentalni poremećaj. Izuzetno je važno prepoznati ih i reagovati adekvatno, kako bi se osoba oporavila.“, kaže naš sagovornik i podseća:

,,Kao što smo naučili da idemo redovno kod zubara, tako se treba i za mentalne poteškoće obratiti stručnim licima“.

Besplatne linije podrške:

1. Psihološko savetovalište za mlade NSHC – Više informacija: savetovalište.nshc@gmail.com ili putem telefonskog broja – 063 694 677

2. Savez društava psihoterapeuta Srbije – organizovao je mrežu dobrovoljnih saradnika koju čini 350 psihoterapeuta. Više informacija putem telefonske linije 19833, svakog dana u periodu od 15 do 21 časova. Pored besplatnog telefonskog poziva, kontakt sa psihoterapeutom je moguće ostvariti preko aplikacije koju je osmislio tim IT stručnjaka a koja se nalazi na sajtu podrskapsihoterapeuta.com.

3. Telefon za psihosocijalnu pomoć za građane – Putem telefonskog broja – 0800 309 309

4. Institut za mentalno zdravlje – Za mlade i roditelje dece do 18 godina – 063 729 8260 / Za osobe starije od 18 godina – 063 175 1150

5. Psihološka podrška studentima – Razgovor možete zakazati online putem E-mail adrese – psiholoskapodrskastudentima@gmail.com

6. Centar SRCE – pruža podršku u radnom vremenu od 14 do 23 časa putem E-mail adrese vanja@centarsrce.org  ili putem četa na sajtu www.centarsrce.org.

7. SOS ženski centar – putem telefona: 069 1936 899 ili 061 6412 992, ili putem E-mail adrese:soskonsultacije@aleksandra

Ovaj tekst je nastao kao deo aktivnosti projekta »Nije šala” koji realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.