Taraš – Evropsko selo roda

Kako meštani kažu, otkad je sela, ima i roda. Ove ptice su postale simbol Taraša, što nije nimalo čudno, jer je upravo selo Taraš, 2015. godine proglašeno za Evropsko selo roda.

 U subotu, 11.6., u parku Taraša, održan je Dan taraških roda. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, na čelu sa Sandrom Jovanović, dovelo je decu iz Novog Sada, koja pohadjaju likovnu radionicu Marte Kiš Buterer, novosadske umetnice, kako bi naučili nešto novo o ovim pticama i kako bi učestvovali na likovnoj koloniji, koja se održava svake godine na ovaj dan. Manifestacija je trajala gotovo ceo dan, a tu su se mogli videti izlagači etno tipa, održan je nastup folklora, kao i mnogobrojne aktivnosti za decu, ali pre svega, može se naučiti mnogo toga o pticama po kojima je ovo mesto poznato.

Kao vesnici proleća, mnogobrojni mužjaci belih roda, početkom marta, dolaze iz dalekih krajeva i ponovo naseljavaju svoja gnezda, gde im se, ubrzo, pridružuju i ženke. Brojnost  parova, u Tarašu, varira od 30 do 40, a u trenutku, kada su proglašeni za selo roda, imali su neverovatnih 46 gnezdećih parova belih roda.

“Mnogo nam znači, imamo priliku da konkurišemo za neke manje i veće grantove. U suštini, nagrada jeste dobijena zato što smo mi uložili u samu zaštitu roda i njihovog staništa, nije najbitniji sam broj roda, već koliko to meštani cene, neguju čuvaju. U toj  meri i nastavljamo  sa ovim manifestacijama da promovišemo tu zaštitu belih roda i njihovog staništa.”, rekla je Aleksandra Marovac Cucić iz Taraša.

U Tarašu postoji ulica roda, gde se, na gotovo svakoj drugoj banderi nalazi po jedno gnezdo, što je veoma retko za videti. Zanimljivo je, da se rode uvek vraćaju na isto mesto, veoma su privržene svom gnezdu i ne žele da ga promene. U selu, već 10 godina unazad, jedan mužjak bele rode, kome su meštani dali ime Prvoje, uvek stiže prvi, što ni ove godine nije bilo drugačije.

“Ovde su ljudi u suživotu sa rodama, tako da ih čuvaju  i paze. Uvek imamo povređenih roda koje u saradnji sa Zaštiom prirode transportujemo na Palić, gde je prihvatilište za povređene divlje ptice i uvek nam meštani jave ako je neka roda povređena, da dođemo. Svi zajedno brinemo o njima. One su definitivno simbol sela. Iako je selo dosta staro, najstarije u Banatu, od 1202. godine ali eto u poslednje vreme ima dosta dece, možda baš zahvaljujući rodama.”, ispričala je Aleksandra.

Rode su izuzetno brižni roditelji, koji nakon što se mladunci izlegu, već početkom aprila, izuzetno brinu o njima. Dok jedan od roditelja ide u lov po hranu, drugi uvek ostaje i čuva mladunce, štiteći ih krilima od sunca ili jakog vetra. Rode su prilično važne ptice, kod nas, u Srbiji, su zaštićene ptice i one nam govore o kvalitetu staništa. Naime, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije redovno prati populaciju roda u Srbiji.

„Populacija je trenutno stabilna, što ne znači da treba da ih zapostavimo i da ne brinemo o njima, baš naprotiv, treba da brinemo o rodama. Rodama možemo pomoći tako, što ih najpre nećemo uznemiravati, nećemo rušiti njihova gnezda, nećemo boraviti pored njih često. Pomažemo im tako što postavljamo platforme za rode. Platforme su ogromne metalne konstrukcije, koje se postavljaju na električne stubove. Rode često stradaju upravo od od strujnog udara, kada svojim krilima zatvore strujno kolo. Rode su  poznate što grade svoja gnezda baš na električnim stubovima i na žicama. Rode su se nekada gnezdile na drveću, na plastovima sena, međutim, kako je dolazilo do promene poljoprivrede, do seče šuma, tako su rode bile primorane da se naviknu na ljudska naselja i  sada se rode gnezde uglavnom u selima, na krovovima kuća, na banderama, dimnjacima, tako da su se navikle na život sa ljudima.”, rekla je Sandra Jovanović, članica Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica često organizuje programe i radionice za najmlađe, ne bi li ih što više približili prirodi.

“U sklopu projekta “Jadranski selidbeni put” smo želeli da pokažemo zašto su rode važne, zašto trebamo da ih volimo. Danas smo izveli decu na jedan kraći izlet, gde su imali priliku da se upoznaju sa rodama, da ih vide, da vide mladunce, na šta su dečica prilično lepo reagovala i bila su srećna. To je ono što želimo da nastavimo i u budućnosti. Da naučimo decu šta je to priroda, ko su njeni stanovnici, zašto je bitno  da ih čuvamo, šta nam oni govore. Prosto, ako o nečemu dovoljno znamo, to nešto ćemo i da volimo, a ono što volimo to obično i čuvamo. Tako da je to negde cilj Društva za zaštitu i očuvanje, da negde kroz edukaciju, posebno edukaciju najmlađih, da im približimo svet u kojem živimo.”, istakla je Sandra.