U svetu paukova je sve moguće – dr Gordana Grbić

Paukovi – neko ih se plaši, nego ih se gadi, ali postoje i osobe koje baš u njima pronalaze lepotu i raznovrsnost prirode, ljubav i svoju profesiju. Jedna od njih je dr Gordana Grbić, biolog, arahnolog, gošća druge epizode podkasta „Žene u nauci“.

Gordana proučava paukove, njihov diverzitet, faktore ugrožavanja, ekologiju, i pokušava da uvede paukove kao dodatni argument u zaštititi životne sredine. Osnivač je Udruženja „Paukovi Srbije“ – Centra za proučavanje i zaštitu paukova, a kako sama priznaje, jedna od retkih osoba koja je od malih nogu znala da želi da bude biolog.

„Uvek me je interesovalo sve što ima više od dve noge. Kao mala sam skupljala insekte, guštere, žabe, krabe…Puštala sam guštere na sebe i bila sam naravno jako nesretna što deca neće da se igraju sa mnom, a u stvari su se oni bojali da mi priđu jer je večito nešto puzalo po meni.“

Odluka da se posveti paukovima je došla prirodno, kada je odlučila da joj upravo oni budu tema za maturski rad. Ušla je u njihov svet, a oni su je polako, ali sigurno uhvatili u svoju mrežu – i tu je odlučila da ostane.

„Za mene su paukovi posebni zato što je u njihovom svetu bukvalno sve moguće. Što god da zamislite u njihovom svetu postoji. Recimo, postoje vrste koje prave mrežu, postoje one koje ne prave mrežu, već aktivno love svoj plen. Postoje vrste koje žive na kopnu, postoji jedna vrsta koja živi u vodi i lovi ispod površine vode. Postoje vrste koje imaju stalnu boju tela, ali i one koje menjaju boju tela u odnosu na podlogu na kojoj se nalaze. Postoje vrste koje imitiraju mrave ili bubamare, a 2008. godine je otkriven i pauk vegetarijanac, što je vrlo neobično s obzirom na to da se paukovi smatraju predatorima. Na mene su ostavili puno utisaka svojom raznovrsnošću.“, objašnjava sagovornica MultiRadija.

U aprilu 2019. godine, Gordana je zajedno sa nekoliko entuzijasta osnovala Udruženje “Paukovi Srbije“. Shvatili su da da je došlo vreme da postanu vidljiviji kako za svoju državu, tako i za fondove koji finansiraju projekte nevladinih organizacija.

„Jedan od zadataka našeg udruženja je da okupi sve ljubitelje paukova i da zajedno razvijamo arahnologiju u Srbiji. Takođe, jedan od ciljeva nam je da se povežemo sa kolegama iz inostranstva, pogotovo iz Nemačke i Švajcarske, gde je arahnologija na mnogo višem nivou. Oni zaista žele da nam pomognu, međutim, često nisu u mogućnosti da pomognu pojedincu, nego mogu da pomognu organizaciji i onda samim tim smo mi postali vidljivi za njih. I naravno, jedan od važnih ciljeva je edukacija. Važno nam je da menjamo mišljenje i predrasude koje su vezane za paukove, da pružimo dobar sadržaj koji će biti javan i na osnovu kojeg će se polako menjati predrasude o paukovima.“

Aktivnosti ovog udruženja su raznovrsne, a dele se u dve grupe – istraživačku i edukativnu. Istraživački projekti se bave podacima o fauni paukova Srbije i faktorima ugrožavanja, dok je edukativni deo vezan za plasiranje kvalitetnih informacija sa ciljem da se šira javnost upozna sa paukovima kao važnim delom biodiverziteta, a upravo tome služi i manifestacija „Dan paukova“ koja je prvi put održana 2017. godine. Manifestacija je osmišljena kao jednodnevni događaj posvećen samo paukovima kao delovima biodiverziteta o kojima se manje priča, a koncept je takav da se organizuje svake druge godine u novembru i da okuplja stručnjake iz Srbije i iz inostranstva.

„Osnovna ideja manifestacije je da se naprave kvalitetna predavanja za opštu populaciju, radionice za decu koje su isto edukativne i kroz koje uvek provučemo neki konkurs umetničkog karaktera. Tako smo imali likovni konkurs, foto konkurs, izbor za najlepšu pesmu o pauku…Taj dan je sve u znaku paukova, imamo kolačiće sa paukovom mrežom, služimo paukovaču i ja sam jako ponosna zato što je to jedina manifestacija tog tipa u Evropi.“

Biti žena u svetu paukova nosi sa sobom i određene predrasude sa kojima Gordana lako izlazi na kraj. Kako kaže, predrasude su uglavnom vezane za ženu na terenu, u prirodi, i na to ne obraća mnogo pažnje.

„Ima predrasuda i u Srbiji i u inostranstvu. Vi kada odete na jedan evropski arahnološki kongres, ne predstavljate samo rad koji ste tamo doneli, vi predstavljate i državu iz koje potičete. Često Srbija nije popularna i onda samim tim ni vi niste popularni, imamo etikete da smo neodgovorni, da hoćemo da lažiramo rezultate… Ja sam to prevazilazila tako što sam pošteno i vredno radila svoj posao. Što se Srbije tiče, postoje problemi, ipak smo mi jedno patrijarhalno društvo i vi kao žena morate da se dokazujete dva puta više nego muškarac na istom polju, ali kada dokažete da jeste kvalitet onda se svi sklanjaju. Samo treba vremena i strepljenja da se dokažete.“

Kao svoj najveći profesionalni uspeh dr Gordana Grbić ističe činjenicu da nikada nije odustala, bez obzira na sve nevolje koje su je tokom godina pratile. Često je bila bez posla, bez projekata, radila je poslove van svoje struke, a sve sa ciljem da obezbedi sredstva da može da ide na teren i bavi se paukovima. Kako navodi, to iziskuje mnogo energije, ali ljubav prema paukovima uvek prevlada i od nje ne odustaje. Zbog svih borbi i izazova koje je prošla u profesionalnom smislu, smatra da je izuzetno važno osnažiti devojčice i devojke da prate svoj put, posebno ako je on u nauci.

„Nauka daje ženi jednu nezavisnost, jednu samostalnost i to je dobro. Međutim, žene obično nemaju hrabrosti da krenu u tako nešto, i tu mi kao društvo treba da reagujemo i da ih ohrabrimo da nije strašno probati, tražiti, pitati, kontaktirati nekoga ko se time već bavi da bi vam pomogao da napravite prvi korak.“

Svim devojčicama i devojkama koje žele da uđu svet paukova i arahnologije, Gordana poručuje da budu uporne i da ne odustaju.

„To nije lak posao, ali je jako zanimljiv. Arahnologija je nauka sa puno disciplina i ja verujem da svako može da nađe neki svoj deo koji mu je interesantan i svoje mesto pod suncem. Treba da se povezuju, da pitaju, da traže da im ljudi pokažu, pomognu, a moja vrata su im uvek otvorena.“

U Srbiji nema smrtno opasnih paukova

U Srbiji je trenutno zabeleženo oko 750 različitih vrsta paukova. Svaki put se na terenu zabeleže neke nove vrste koje pružaju mnoštvo novih podataka. Neke će posebno obradovati činjenica da u Srbiji nema opasno otrovnih paukova čiji ujed može da izazove smrtni ishod.

„Čak i ta zloglasna Crna udovica ne živi u Srbiji, već živi na primorju i najbliže su nam Hrvatska i Crna Gora. Možda će se pojaviti i kod nas kako se menja klima, ali dok ja nju ne vidim u materijalu, ne verujem da je ima. Ima par vrsta koje mogu malo jače da gricnu, pa da vam naprave veći problem. Jedna od njih podseća na Crnu udovicu, pa se zato i zove Lažna crna udovica, Steatoda paykulliana, i nju čak imate na Fruškoj Gori.

Za razliku od prave Crne udovice, koja je smirena i sklanja se ako je gnjavite, ova vrsta je veoma nervozna, hoće da gricne i moj savet je da je ne dirate. Ima još jedna vrsta koja nema narodni naziv, Cheiracanthium punctorium, nju nećete tako često sresti, ali onaj ko planinari može da je vidi, to je vrsta koja je uglavnom noću aktivna, ima izuzetno jake zube, lako se iznervira, pa hoće da ujede. To su dve vrste koje bi ja izdvojila kao medicinski značajne u Srbiji.“, objašnjava dr Gordana Grbić.

Udruženje „Paukovi Srbije“ je uvek otvoreno za nove članove, zaljubljenike u paukove i prirodu, a to možete postati tako što ćete kliknuti ovde i pratiti dalja uputstva.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Žene u nauci“ kojeg MultiRadio realizuje uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.