Uvek me uhvate, kada šaram po zidu…

Damire, srećan ti rođendan, Uvek me uhvate, kada šaram po zidu, Našao sam svoje nebo u tvojim očima. Ovo su samo neki od poznatijih grafita, koji su poznati mnogim Novosađanima. Bili su ili i dalje su ispisani na zidu Vladičanskog dvora, na ulasku u Novi Sadu iz pravca Sremske Kamenice, ili na raskrsnici Kisačke i Karađorđeve ulice.

Grafiti i njihove poruke

Umetnike, odnosno crtače inspirišu brojne teme – političko-društvena situacija u zemlji i svetu, lični stavovi, ismevanje neke pojave, ali i samo ulepšavanje određene površine, bilo da je ona zapuštena ili ne.

„Prepiska“ umetnika iz Londona sa lokalnim vlastima

O samim grafitima govori i Ognjen Tomašević, koji je na festivalu „Dobrodošli na Naselje“ koordinisao oslikavanje murala autora Jovana Obradovića Shpire.

„Meni su grafiti zaista bliska oblast, jer smo s drugarima u mlađim danima voleli da ih crtamo. Zapravo, mi smo pomagali starijima, koji su crtali grafite, pa da nas oni onda potpišu dole, da smo i mi nešto radili. Ja ih volim, jer dolazimo iz urbane kulture, hip-hop muzike, rok i pank muzike, a sve je to prateći deo ove subkulture“, navodi Ognjen Tomašević iz Novog Sada.

Ulična umetnost, odnosno street art je vizuelna umetnost koja nastaje na javnim mestima, a umetnik je motivisan time da želi da ostvari kontakt sa publikom van formalnih mesta umetnosti.

On takođe podseća da mnogo ljudi sa grafitima povezuju ilegalne radnje i kršenje zakona. „Jeste tako, zato što iza svega stoji neinformisanost ljudi. Problem je i nedostatak legalnih zidova za crtanje. Jedini legalni zid za crtanje grafita je zid ispod Mosta slobode, odnosno na stadionu FK Kabel“, objašnjava Ognjen.

Street art često nije prihvaćen, a ponekad se smatra vandalizmom. / Foto: Miroslav Gašpar

Na kafi sa Shpirom

Sa Ognjenom, kao i sa novosadskim crtačem grafita Shpirom smo se sreli na kafi u okviru nedavnog festivala „Dobrodošli na Naselje“, kada je Shpira imao prilike da nacrta svoj novi grafit. Shpira se seća da se u ovu umetnost zaljubio dosta davno. Spaja to sa anegdotom.

„Moj otac je radio na Fakultetu tehničkih nauka i sećam se da sam odlazeći kod njega kao dečak na zidu primećivao nacrtanog kostura, pored kojeg je bio natpis Slayer. Divio sam se svaki put kada sam prolazio tim putem“, navodi Shipra.

Dodaje da je kasnije, oko 1998. godine, sa ekipom počeo da crta grafite, odnosno u vreme kada su otprilike postali punoletni.

„Upravo to je prvi nalet grafita i street arta u Srbiji, a u Novom Sadu smo ga reprezentovali u Novom Sadu Monster, Viza, Just i ja. Uglavnom je to bila ekipa sa Avijacije, ali i u drugim delovima grada je bilo nekoliko ljudi, koji su crtali. Naprimer, Uroš 021 je bio na Bulevaru“, priseća se tog vremena Shpira.

On dodaje da je i u ovom kontekstu nezaobilazna „smena generacije“, pa su tako mlađi crtači polako dobijali više prostora. U tu grupu spadaju Jar, Nerv, Star i mlađi ljudi.

Foto: Miroslav Gašpar

Naš sagovornik kaže da u poslednjim godinama nije bilo toliko aktivan, ali je i dalje u ovim vodama. Uličnu umetnost ne spaja isključivo sa stilom života.

„Ja to ne spajam sa životnim stilom, ali radeći sve ovo sam razmišljao o tome da je ulica moja galerija. Možeš da uradiš šta god hoćeš, a tvoj rad će videti najrazličitiji ljudi. Ipak sam shvatio da u poslednjih desetak godina svuda u svetu ovo predstavlja duh grada, ljudi to kapiraju i prihvataju. Postalo je normalno“, dodaje Shpira.


Pročitajte i Novosadski turizam: dok šetate, podignite glavu gore

Iako nije bio pozvan na Bijenale u Veneciji, Banksi uživa tokom najstarije međunarodne izložbe vizuelne umetnosti


Bez obzira na sve se ne možemo oteti utisku da street art spajamo i dalje sa vandalizmom, akcijama navijačkih grupa i slično.

Oduvek postoje ilegalni i legalni grafiti. Kako smo ostarili, sve nam je manji problem da dođemo negde i da pitamo možemo li dobiti zid, ili da nam se nešto organizuje. Jedino legalno mesto u gradu za crtanje je na Štrandu i to nam je neko izašao u susret iz FK Kabel. Rekli su nam da slobodno crtamo, samo da ne po reklamama, što smo mi prihvatili i niko nikada zaista nije crtao preko reklame. To je takođe postalo deo street art kulture. Kada ljudi idu na Štrand pogledaju šta ima novo nacrtano“, kaže Shpira.

Rad nekog crtača stoji jedno vreme na zidu kod Štranda, a zatim, uglavnom nakon konsultacije i dogovora, preko njegovog rada crta drugi umetnik.

Na tom mestu računaš da će ti neko vreme stajati grafit, ali ne treba da se ljutiš, ako neko pređe preko njega. Na kraju krajeva, mi pozovemo jedan drugog i pitamo da li je u redu da pređemo preko njegovog rada. Kada crtaš na ulici, moraš biti spreman na to da će ti neko kad-tad preći preko crteža. Na legalnim mestima je to stvar dogovora – ko će kad crtati, do kada će stajati grafit i slično“, objašnjava Shpira.

Ovakav dogovor nije postojao, kada je pre nekoliko godina u Novom Sadu, bez objašnjenja i obrazloženja, prekrečen mural francuskog street art umetnika Remeda. Tom prilikom su radnici bez oznake konkretne firme prekrečili mural, a tom prilikom su i iz JP „Poslovni prostor“ tvrdili da sa skidanjem dela nemaju veze.


Pročitajte i Iako nije bio pozvan na Bijenale u Veneciji, Banksi uživa tokom najstarije međunarodne izložbe vizuelne umetnosti


Legalni i nelegalni grafiti

Grafiti su svuda oko nas. Sve češći su i murali, odnosno monumentalne kompozicije na zidu ili nekoj drugoj velikoj permanentnoj zidanoj površini, koje čine njen integralni deo. Shpira navodi da je pri oslikavanju privatne kuće dovoljno pitati vlasnika da li je saglasan da se crta, dok je za crtanje po zgradi potrebno konsultovati predsednika skupštine stanara.

„Čini mi se da, ako je u pitanju zgrada, potrebno je pitati predsednika te stambene zajednice, da li žele da im se crta na zidu. Ukoliko su saglasni, potrebni su potpisi svih stanara i onda možeš legalno da crtaš“, kaže Shpira.

Foto: Miroslav Gašpar

Crtanje grafita uglavnom kreće od skice, koja se zatim razrađuje u pojedinim računarskim programima za dizajn slika, a tek onda se pristupa crtanju.

„Napravim skicu, koju obradim, ali često mi se desi da crtam stil koji dugo radim, a napravim nešto što već dugo imam u glavi. Improvizujem. Radio sam različite stvari, ali volim kada uz grafit postoji neka poruka. Drago mi je da kako vreme prolazi ljudi sve bolje prihvataju grafite i murale. Imaju sve manje predrasuda, a zanimljiva je stvar da su grafit artisti u svetu ušli u muzeje“, kaže Shpira.

Neretko na ulici srećemo i crtače, koji takođe rade sa sprejevima, ali uz pomoć činija i četkica crtaju na papir. Shpira smatra da to ne bi trebalo da poistovećujemo sa street artom i grafitima.

„Uz svo dužno poštovanje, ne bih rekao da likovi koji crtaju po šablonima spadaju pod street art. Druga stvar, oni ulaze u priču s ciljem da to prodaju. Pod street art bih podveo murale, grafite, plakate, nalepnice i druge stvari, ali ovo ne“, kaže Shpira.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

You may also like...