Uverenje da žena manje vredi eskalira u femicid

Istraživanja pokazuju da je preko milion i po žena u Srbiji  doživelo neki oblik nasilja nakon svoje 15. godine.  Nažalost, neki slučajevi nasilja nad ženama imaju tragičan ishod. Da bismo mogli govoriti na ovu temu, važno je upoznati se sa samim pojmom  femicida, odnosno ubistvom žena zato što su žene.

Upravnica Sigurne ženske kuće u Novom Sadu Nada Padejski Šekerović kaže da ne postoji jedinstvena definicija femicida.

„Ne postoji jedinstvena definicja femicida, a to na neki način otežava istraživanja i komparaciju podataka, ali svakako da svi stručnjaci pod femicidom podrazumevaju ubistvo žena zbog naročite mržnje prema ženama. Posmatraju femicid kao ubistvo žena u okviru rodne prespektive. Femicid se razlikuje od drugih ubistava zato što je on rodno zasnovan, zato što se tiče izrazite i brutalne mržnje prema ženama i zato što je najčešće povezan sa dugogodišnjim nasiljem u porodici“, kaže Nada Padejski Šekerović.

U istraživanju Autonomnog ženskog centara iz Beograda i Udruženja žena Peščanik iz Kruševca navodi se da je nasilje prema ženama vodeći problem u domenu ljudskih prava širom sveta, a statistike u Srbiji pokazuju da svaka treća žena trpi fizičko, a svaka druga psihičko nasilje od strane partnera ili člana porodice. Na kraju kontinuuma nasilja nalazi se njegova najbrutalnija i krajnja konsekvenca – femicid, odnosno ubistvo žene.

(Ne)poznajemo karakteristike femicida

„Ono što karakteriše femicid jesto to da je zločin motivisan mržnjom prema ženama, osećajem moći i vlasništva nad ženom, gde zapravo počinilac misli da ima pravo da oduzme život ženi. Prema podacima koje je Autonomni ženski centar prikupio u poslednjih deset godina na osnovu medijskih izveštaja, u Srbiji svake godine od strane partnera ili člana porodice bude ubijeno najmanje između 30 i 40 žena. Kažem najmanje, jer je moguće da nisu svi slučajevi dospeli u medije“, govori Vedrana Lacmanović, aktivistkinja Autonomnog ženskog centra iz Beograda i autorka izveštaja o femicidu Mreže „Žene protiv nasilja“.

Specifičnosti femicida prepoznaju i institucije, navodi i Nada Padejski Šekerović.

„Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, koje je pravilo analizu femicida, karakteristično je to da je femicid povezan sa nasiljem u porodici i da realno najčešće ubistvo žena proizilazi iz konteksta nasilja u porodici, da mu je prethodilo fizičko nasilje, da je često i prisutno i proganjanje. U 50,8 odsto slučajeva se radi o teškim ubistvima, odnosno ubistvima sa naročito brutalnim elementima“, navodi Padejski Šekerović.

Najnovija istraživanja o femicidu

Najaktuelniji podaci u ovoj oblasti predstavljeni su 14. novembra u Beogradu na konferenciji “Sprečavanje i iskorenjivanje femicida u  Srbiji”.

Na skupu su razmatrani nalazi istraživanja koje su sprovele tri ženske organizacije: Kuća rodnih znanja i politika iz Novog Sada, FemPlatz iz Pančeva i Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju iz Niša. O nalazima istraživanja govori programska direktorka udruženja građanki Fem Platz Kosana Beker.

„U Srbiji pre ovoga nismo imali istraživanje o ovom fenomenu. Imamo Mrežu žena protiv nasilja, koja već godinama skuplja podatke koji se pojave u medijima a tiču se Srbije. Kada smo koncipirale istraživanje, želele smo da odemo dublje i da vidimo šta u stvari stoji iza toga. Važno je pomenuti da faktički nemamo evidenciju o tome, koliko se godišnje desi rodno zasnovanih ubistava“, objašnjava Kosana Beker.

Njihovo istraživanje je obuhvatilo i nekoliko studija slučaja, koje su pružile dodatne značajne podatke o femicidu.  

„Na uzorku od tri godine smo najpre prikupile podatke o svim pravosnažnim sudskim odlukama, gde su žene ubijene a takođe i podatke o ubistvima koja su rezultirala kao posledica nasilja u porodici. Obuhvatile smo sedam ili osam krivičnih dela i na osnovu toga izabrale deset slučajeva, koje smo obradili kao studije slučajeva. Takođe smo razgovarale sa ubicama, odnosno sa pet osoba, koje su izvršile femicid i koje su na izdržavanju kazne. Podaci su pokazali da između 35 i 40 odsto slučajeva femicida prati i samoubistvo počinioca femicida“, kaže Kosana Beker.

Nedovoljna vidljivost u društvu

„Toga je bilo uvek, samo je možda poslednjih pet do deset godina ta pojava femicida postavljena na društvenu  agendu, kao važna tema. Mislim da ranije femicid nije bio toliko vidljiv u našem društvu. Sada, zahvaljujući novim zakonima i merama koje su usvojene, kao i zahvaljujući angažmanu nevladinih organizacija je femicid nametnut kao tema“, kaže direktorka Centra za podršku ženama iz Kikinde Biljana Stepanov. 

U kontekstu femicida je značajno govoriti o preventivi, odnosno o tome šta se čini i šta je potrebno činiti da se ovakvi slučajevi u budućnosti ne dese. Jedan od preventivnih mehanizama je bezbednosni plan za žrtvu nasilja, koji ima za cilj da se spreči kontinuirano nasilje i njegova najtragičnija  posledica – ubistvo žene.  Ovo ističe i Nada Padejski Šekerović.

„Kada posmatramo sam femicid, veoma je važno da znamo da je u tome ključna procena rizika od ponavljanja nasilja u porodici, koja se čini u okviru primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i koju primarno čini policijski službenik. On realizuje primarnu procenu rizika u kontekstu izricanja hitnih mera. Međutim, tu se ne sme završiti procena rizika, jer se rizik od strane institucija mora konstantno pratiti, zato što je dinamika rizika kompleksna“, komentariše Padejski Šekerović.

Da je kod nadležnih institucija u ovom momentu najveći problem procena rizika smatra i Biljana Stepanov.

„Mislim da je trenutno kod naših institucija najveći izazov upravo procena rizika – ko može i koje delo koje se prijavi kao delo fizičkog nasilja ili nekog drugog nasilja, može eskalirati i dovesti do femicida. Tu nam fali mnogo više znanja, razumevanja, sposobnostii veštine da se prepoznaju neki od indikatora, koji mogu dovesti do femicida“, konstatuje Stepanov.

Kao pozitivnu stvar u kontekstu zaštite žrtve u porodičnom nasilju i eventualnom sprečavanju pojave femicida Vedrana Lacmanović vidi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je u primeni od juna 2017. godine. Ipak, prema njenim rečima, svi nedostaci nisu otklonjeni.

„Ovaj zakon je relativno nov i dobar, ali mere iz ovog zakona treba primenjivati preventivno, u slučajevima niskog stepena rizika. Ako se pojave visoki stepeni rizika, morali bismo primeniti i neke druge zakone da se nasilje zaustavi i da se nasilnik kazni. Pri samom femicidu mislim da je sa jedne strane ključna procena rizika i adekvatne mere, koje se odnose na ovu procenu“, kaže Vedrana Lacmanović. 

U prepoznavanju, donošenju odluke o prijavljivanju i oporavku od nasilja važnu ulogu može imati i okruženje, odnosno društvena podrška. Zato je važno i pitanje koliko je femicid vidljiv u društvu kao problem. Na primer, u nastojanju da se skrene pažnja na ovaj fenomen, pre nekoliko godina u Srbiji je uspostavljen  18. maj kao dan sećanja na žene žrtve nasilja. Sama inicijativa je potekla od civilnog sektora a aktivistkinja Autonomnog ženskog centra Vedrana Lacmanović smatra da su upravo mediji i stručna javnost doprineli vidljivosti ovog problema. Ona ipak naglašava da ovaj problem dođe u žižu javnosti kada se ubistvo desi.

Uloga medija u kontekstu femicida

„Femicid nije dovoljno vidljiv u društvu, zamagljuje se, ne iznosi se i ne posmatra se kao poseban zločin, a mediji veoma negativno i senzacionalistički izveštavaju o femicidu. Samim tim mediji generalno utiču na stav građanki i građana o ravnopravnosti žena, o nasilju u porodici i sličnom. Mediji potkrepljuju stav da je žena sama odgovorna što ju je partner ubio time zato što ga je izazvala. Sve institucije su dužne da o femicidu izveštavaju realno i bez naknadne štete, koju senzacionalistički članci mogu naneti žrtvi“, kaže Nada Padejski Šekerović.

Dosadašnje analize medijskog izveštavanja o nasilju prema ženama u Srbiji su malobrojne i većina ih je realizovana u poslednjih desetak godina. Nalazi ovih istraživanja pokazuju da se u Srbiji o ovoj temi često izveštava senzacionalistički i u potrazi za skandalom.

„Veliki deo problema je to da mediji uvek, koliko god bili senzibilisani, jednom rečenicom nekako provuku krivicu žrtve za delo koje je učinjeno. Nekako kao da uvek traže opravdanja – on je to učinio pod dejstvom alkohola, ipak je došlo do ubistva zbog toga i toga. Tom rečenicom počiniocu dajete alibi i opravdavate ga. To znači da mediji nemaju razumevanja“, kaže Biljana Stepanov.

O pojavi femicida se i dalje u našem društvu malo zna, a podaci pokazuju da se njegova učestalost ne smanjuje ni nakon unapređena pravnog okvira. Zato se čini da je za iskorenjivanje svih oblika nasilja nad ženama neophodni zajednički napori i institucija i nevladinih organizacija, a posebno snažnija društvena reakcija kojom se nasilje čini vidljvim i javno osuđuje.

Tekst pripada serijalu “Izvan 4 zida” koji je nastao u okviru projekta “Stop nasilju ka ženama”