Vanredno stanje: Dnevnik Aristee Katane Osipov, Denisa Kolundžije i Duške Latas

Danas je nedelja 22. mart. Vanredno stanje.

Aristea Katana Osipov

Nedeljom je nekada sve bilo moguće. I da odeš na pijacu i da pomeriš planinu i da se zaljubiš i da napraviš kolače i da doprineseš boljem razumevanju društva i pojava i da depresivan brojiš pare koje nemaš za kiriju i račune. Spisak je dug kao rumunski tunel za vreme Čaušeskua. Onaj s vinom.

No. U trenutku dok ovo pišem, Srbija se približava broju od 200 potvrđenih koji su zaraženi virusom Covid19. Podrška tim ljudima, podrška lekarima. Ma svima podrška! Do pobede!

Pristavila sam pasulj. Da ima do sledeće nedelje. Nije šešeljeva zarđala kašika, već jedna lepa iz Ikee. Da se jede, da se oko stola okuplja. Svi smo u istom loncu. Štek s lovom se sveo na 100 evra od kirije. Plus 8 i po hiljada u dinarima, razume se. Tačno ću početi da zahvaljujem Bogu, ako uopšte postoji.

Pre mesec dana sam pomno pratila objave Bojana Radovića na tviteru. On je s porodicom u Pekingu, u izolaciji. Saveti koje je nesebično delio, razum kojim su te objave odisale i dobronamernost kojom je skretao pažnju na neminovnost – pomogle su mi da ozbiljnije shvatim preventivu i da se priklonim ekipi opreznih ljudi. 

Dezinfikujem dok mogu, if you know what I mean. Kupila sam i štender za kapute i jakne koje držim na terasi. To je to. Imam vina, rakije, lekova i optimizma. 

Šta je s onima koji to nemaju??? Kako da im pomognemo da prežive ovo ludilo? Jednostavno. Delite na ravne časti. Svakome je potrebno isto koliko i vama. Solidarnost pojačati na max. Ne treba vam zahvalnost. Samo pomaži, pomaži i pomaži.  Kome god, kako god. 

Odneću drugarici danas vino. Ona je u izolaciji. Dobro je, sunča se na terasi. Kažu da je vitamin D zaista učinkovit u borbi protiv virusa. 

Treba nam ljubav. A ljubav je zaspala. Probudimo je. Neko je zaustavio svet i vratio ga na fabrička podešavanja. Svest o zaštiti životne sredine i borbi za osnovne životne resurse sada je jasna kao dan. 

Voda, vazduh, zemlja. Biljke, životinje, ljudi.  Nema više krupnog kapitala. Nema više nasilne automatizacije društva. Iskorenićemo strah. Sigurna sam u to. Stay strong!

Duška Latas

Ljudi pričaju, kako će ova situacija promeniti svet, kako će se posle ovoga ljudi okrenuti pavim vrednostima, solidarnosti i esencialnim stvarima na globalnom nivou! Pa ja ne mogu ni jednu knjigu da se nateram da pročitam, a kamoli da menjam svet! 

Zato nekoliko planova koje imam dok sam u izolaciji:

  1. Pročitati „Sto godina samoće“
  2. Učiti nemački
  3. Gledati flmove
  4. Slušati muziku i tražiti novu
  5. Raditi jogu svaki dan

“Sto godina samoće”– zašto baš tu knjigu? Zato što nikada dalje od 30. strane nisam uspela da pročitam, ne znam kako, evo zaista ne znam. Sve ostale knjige Markesa jako volim, ali ovu… Pritom, baš mnogo ljudi čije mišljenje cenim smatraju to jednom od najboljih knjiga, a ja seljanka. S obzirom na to da sam svaku njegovu knjigu čitala u nekom neobičnom stanju, jer njegovo pisanje te potpuno uvuče u atmosferu predela i stanja koje opisuje, cenim da je sada parvi momenat da se isključimo iz ove stvarnosti i pređemo u Markesovu!

Nemački– zašto baš nemački? Odgovoriću hamletovski na ovo pitanje – jer biti spreman to je sve!

Gledati filmove– zašto baš sada? Pa konačno imam dosta vremena za ovu meni najdražu aktivnost. Inače dosta filmova gledam, ali od kada sam u samoizolaciji, nekih nedelju dana, pogledala snajka samo jedan i to laku kategoriju. A imam tamo neke spiskove teške kinematografije. Čeka me toliko kinematorgafske depresije tokom ovog karantina da ne znam kako ću preživeti. Ako ne preživim za to će biti kriva Nadine Labaki! 

Muzika– zaboravila sam da se radujem novim stvarima. Postala sam lenja da otkrivam. Ranije mi je to pričinjavano velko zadovoljstvo, a sada tek kad slučajno naletim na nešto i zainteresujem se. Moramo se vratiti svojim strastima inače propadosmo! 

Joga – zašto samo joga? Jedino što sam zaista počela da radim sa ove liste je joga. Svako veče imamo onlajn čas joge sa našim dragim joginkama Stefanijom i Slađom i jako sam srećna zbog toga. To je jedina svar kojoj sam se više posvetila nego u normalnim okolnostima. Joga će spasiti svet!

Denis Kolundžija

Kad je stigla preporuka da svako ko može nastavi da radi od kuće, ispalo je da sam novonastalo stanje dočekao spreman: radim od kuće, naime, već godinama. Matičnu redakciju nemam od 2014,  sve za koje trenutno radim objavljuju uglavnom na vebu. 

I preporuku da se ne viđamo s ljudima, i to sam dočekao spreman.  Preko radne nedelje sam i ovako retko viđao s ljudima, kafe sa njima sam vremenom sveo na minimum. Petak je obično bio izuzetak. Sve donedavno petkom smo, to znaju ljudi koji me prate na mrežama, obično guštali špecije koje nam je s radošću spremao #chefIgor. 

Nedostaju mi ta druženja oko astala s kumovima,  mada uvek postoji mogućnost da se to prebaci u dnevni termin, u vreme ručka. Videćemo…

Još sam nešto dočekao kao spreman. Čitam ovih dana koliko je ljudima s ljubimcima teško zbog policijskog časa, kada ljubimci ne mogu u šetnju u odavno utanačenom terminu. U mom slučaju ispada da se prokrastinacija ipak isplati.

Otkako smo našu petomesečnu Leu, taj prelepi miks bigla i labradora, počeli da izvodimo u šetnje svi iskusniji „kučkari“ su nas saletali sa sugestijama da je što pre naučimo da vrši nuždu isključivo napolju. Dobro, evo počećemo, od sutra, od ponedeljka…Naravno, nismo: Lea je to, onako lepo vaspitana, nastavila da sve to radi na peleni, dok se u šetnjama olakšavala…baš kad joj zagusti. Ili ako je željna „nagrade“.

Nije mi ovo prvo vanredno stanje. Ali, sva ta stanja, kako god se zvala, pre svega su nenormalna, s nametnutim pravilima ponašanja. Nisam se ja pripremao za ovo najnovije vanredno stanje i pripadajuće mere, već je to bila stvar ličnog izbora – i kad je reč o izboru posla i načinu rada, i kada ću se i koliko družiti s drugim ljudima, pa, ako hoćete, i o vaspitavanju Lee. 

Ti izbori mi sad nedostaju, u paketu sa stanjem koje ne uključuje restrikcije. Oni izbori, koji su odloženi, i ne toliko. 

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •