dnevnik Vesti

Vanredno stanje: Dnevnik Aristee Katane Osipov Vol.2

16/04/202024/07/2021 Dragan Gmizić 0 Comments #aristeakatanaosipov, #dnevnik, #multiradio, #novisad, dnevnik, koronavirus

Novi Sad, april 2020. Photo by Ivan Bjelić.

Svaki dan je lutrija.

Zaspim u nemirima, probudim se u nadi. Posle se malo otrujem rastvorom domestosa dok mlatim partvišem po stanu. Dok popijem prvu kafu, svet se nekoliko puta srušio i ponovo uzdigao. Brinem za dete. Svi brinemo za decu.

Njihovi strahovi su mnogo jači jer većina njih ne ume ili se plaši da ih artikuliše. Slušala sam danas ćerkin Čos na diskordu. Ona se već neko vreme ne uključuje u diskusiju. Na moje pitanje zbog čega, odgovara da ne želi. Znači, posustala je. To je moj poraz.

Jedini način da je podignem je da raščistim maglu u njenoj glavi o tome kako pozicionirati sebe u već prihvaćenom kolektivu. Biće teško.

S druge strane, moja tinejdžerka je meni pomogla da svih ovih dana s radošću dočekujem buđenje i gledam u sunčana jutra. Naterala me je da vežbam. Treninge mi drži 3 puta nedeljno. Nekada i češće. Ozdravila me je.

10 dana u samoizolaciji potrošila sam na besomučno ispijanje čajeva, merenje temperature i osluškivanja svog tela. Kuvala supe. Prijatelji nabavljali i donosili namirnice.

Čitala mreže, čitala sebe, čitala Valjarevića i krišom Bordena. Kuvala i pijuckala Ćukijevo i Mirkovo vino. Smejala se, bila zabrinuta, bila sam i ljuta. A uglavnom sam se osećala bespomoćnom pred nagoveštajima virusa.

Bojim se smrti. Nisam još rešila to u svojoj glavi. Samohrana sam majka. Nisam isplatila kredit. Jbt. Šta ako? Uh. Pogled na orhideju koja pušta izdanke me vraća u realnost. Ne lupetaj, kažem sebi. I dosta samosažaljenja. Ustaj. Dosta je bilo.

I taj optimizam traje do sutra dok neko ponovo ne zavrti točak.

Valjarevićev “Komo” s osmehom iščitavam po malo, na kašičicu. Da mi potraje. Diskretan šarm njegove temeljne ravnodušnosti prema činjenici da kao dobitnik Rokfelerove stipendije na brdu Tragedija, kvalitetno pripit posmatra zalaske sunca … savršeno mi godi. Jer je iz turbulentne Srbije stigao u Italiju. Ceo roman je zapravo oda kuliranju. Pozdravljam sve stranice u knjizi. Ni ja ne bih otišla na oproštajni koncert G. Menjudija.

Srđane, legendo.

Dok izmišljam kineski ljuti sataraš, često objavljujem statuse na društvenim mrežama. Neki su glupi, neki preterano cinični. Neki su čak i meni smešni. Štaznam. Društvene mreže valjda za to i služe.

Prijatelji su vedrog duha pa me i to raduje. Svako se bori na svoj način. Maštam da se napijemo ali uživo. Da se smejemo glupostima. Uživo.

Da sedimo kod Makanje u bašti i nikada ne odemo kući. Mada ja skoro pa nikada ne ostanem na afteru. Osim onda kada me je Raša spasao od sigurnog preloma članka. To je bukvalno bila prelomna tačka u mom životu. Hvala mu beskrajno.

…

Novinarski gledano, nemam šta da kažem. Nisam u radnom procesu ali zdušno navijam za zdravlje koleginica i kolega koji se u vrtlogu obespravljenosti vanrednog stanja ipak bore za zdrav razum građana. Hvala im.

…

84 nastupajuća sata spevala sam rezignirano, pišući pokušaj haiku poezije.

Potresle su me vesti o porodičnom nasilju u karantinu. Ljudi pucaju po šavovima.

…

Praviću pitu od jabuka.

Stay strong!