Vanredno stanje: Dnevnik Borisa Varge Vol.3

Novi Sad, maj 2020. Photo by Boris Varga.

Sedam nedelja nakon uvođenja vanrednog stanja, rezime prve sezone epidemije korona virusa je sledeći: Ne postoji nikakva dobra strana ove pandemije, ali bih ipak izvukao tri pozitivna iskustva iz nužde nastala.

Prvo – ispunila mi se dugogodišnjaželja, te sam totalnu masovnu psihozu sublimirao slušajući džez.

Drugo – džez mi je vratio momački krvni pritisak –  74/110. I ne samo džez, već pre svega izobilje endorfina odsedam nedelja skoro non stop provedenih sa svojim trogodišnjim sinom Andrejem. 

Treće – da nije bilo opake korone, to se verovatno ne bi moglo desiti.

Neprocenjivo iskustvo svega onoga što se uči u školama i na studijama iz predmeta Psihologija; od ljubavi do besa, od smeha do plača. Ali za decu su ti uslovi #OstaniKodKuce –klaustrofobija prostora, manjak prirode i apstinencija igre sa vršnjacima – posebno teški. Jedina je sreća što će Andreju u tom uzrastu verovatno sve ostati u ravni nesvesnog. 

Kao da smo stalno bili konektovani, gledao sam kako mu raste kosa i nokti; kroz san pratio mirise, preko dana razmišljao o evoluciji i mitovima. Bio sam majka, prepoznao Edipa i osetio Laja.

U stvari, ima još nešto što je iznedrila pandemija i vanredno stanje, a to su ovi Dnevnici Multiradija koje sam svaki dan sa ogromnim zadovoljstvom čitao. Jedan broj zanimljivih i kreativnih autora ne poznajem, što samo govori o mojoj hermetičnosti. Odlična je ta Gmizićeva ideja, ostaće trag.

Antropologija vanrednog stanja. Psihopatologija državnog i moždanog udara. Nadajmo se da će se jednog dana neko setiti i ukoričiti sve ovo..

Sedmu nedelju u karantinu kamen puca. Posledice režimskog žongliranja emocijama građana toplo–hladno: najsmešniji virus, zatvaranje granica, logor sajam, predizborna kampanja, ozonizacija krvi, baklje gore… 

Tačka preloma je Nole vs. dr Kon. Niko se više ničeg ne plaši, svi vrište kao u Grassovom Die Blechtrommel, kompas juri u krug, staklo puca.

Uoči izbora ne iznenađuje da smo preko noći prešli sa kineskog na švedski model. U stvari, može biti tragično ako cela ta drama sa diktatorskim merama na kraju ipak ostavi utisak dr Nestorovićevog najsmešnijeg virusa.

Meni je ovaj virus ipak bio najstrašniji. Preminuo je naš poznanik, 48 godina star, inficiran korona virusom. 

Zbog pisanja tabloida mastilom iz pakla, slomljena porodica preminulog me je kontaktirala šta da rade, kome da se obrate, kako da ih demantuju ili čak sude?

Satima sam razmišljao kako i šta da im odgovorim. Pišem, pa brišem mejl. Na kraju sam im predložio da urade kako misle da je za njih najbolje, ali da ipak napišu jedno iskreno otvoreno pismo javnosti i medijima o svemu tome kroz šta su prošli.

Uspelo je! Javno obraćanje porodice preneli su brojni mediji i portali ne samo u Srbiji, već i u regionu. Pismo je imalo hiljade šerovanja na društvenim mrežama.

U ovakvoj tragediji gde je izgubljen život a porodica optužena za smrt najbližeg, nema pobednika. Ali je barem na momenat stvoren osećaj da u ovoj močvari tabloida, teroru šunda i dominaciji fake newsa istina može biti glasnija i dopreti do srca većeg broja ljudi nego laž.

Just for one day.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •