Vanredno stanje: Dnevnik Indire Popadić

Novi Sad, april 2020. Photo by Ivan Bjelić.

Šta sam naučila u danima izolacije za vreme korone?

Pošto smo bili u kontaktu sa osobom koja je bila pozitivna na testu na virus Covid – 19 , muž i ja smo bili prinuđeni da provedemo 15 dana u samoizolaciji.

Do tada nisam razmišljala kako je ljudima u zatvoru jako teško, i da bez obzira na to što smo mi bili u svojoj kući vreme je sporo prolazilo. Čitala sam, završavala novi priručnik o prodaji,  kuvala, pekla, vežbala… ali i razmišljala o svom životu.

Shvatila sam nekoliko činjenica, pa bih volela da ih podelim sa Vama:

1. Priroda je surovo pravedna, pošto nismo znali da je cenimo (samo mali primer; ponekad mi je u žurbi bilo teško podeliti smeće u tri različite kante) sada sa terase, što verujem da je još i dobro, gledam rascvetalu trešnju, ptice, zelenu travu i sunce.

2. Dobre navike,  imunitet, zdravlje, fizička i mentalna spremnost se ne stiče za  vreme krize, već ih je potrebno implementirati u svoje nedeljne i dnevne obaveze.

3. Poslovanje i biznis su jaki onoliko koliko se u kriznim vremenima mogu refundirati fiksni troškovi, zakupi, plate radnika, bez panike već u prvom mesecu. Ako hoćete da budete gazda, morate  razmišljati kao gazda. Još kao malu majka me je učila da se štedi kada se ima.

4.Kao roditelj sam shvatila da sam napravila propust. Naime, naučili smo decu da primaju i odnose, ali ne da i donose. Ne kažem da nisu zvali i uradili što smo ih zamolili, jesu. Ali se nisu setili, da u kesi ispred vrata ostave kolač ili čokoladu.

5. Naučila sam da se muž i ja moramo više brinuti jedno o drugome, jer ona priča o modelima, kako se mi ponašamo prema svojim roditeljima, tako će deca prema nama, više ne prolazi. Svi preko 50 godina  moraju više voditi računa o sebi, jer niko drugi neće.

6. Naučila sam da smo u principu potpuno sami i svoj unutrašnji svet gradimo radeći na sebi, dan po dan. Sreća drugih ljudi može da nas usreći, ali ako u našoj duši i srcu pre toga nismo zasejali seme dobrote i ljubavi, brzo padamo. Podršku i pomoć  više nam pruže nepoznati ljudi, nego prijatelji i poznanici.

7. Kada se nadjemo u vreme pandemije, rata ili elementarne nepogode i kada svako od nas može biti jedan od brojeva koje svake večeri objavljuju u Dnevniku, jako je važno da imamo mirnu savest i čistu dušu.

Svi koji veruju, kao ja, da smo u ovom životu na proputovanju i da nakon njega  putujemo dalje, ne smemo zaboraviti da je naš pasoš – naša duša i da tamo sve piše.

Divno je kada ste mirni i kada ne morate nikoga pozvati da se izvinite jer ste mu podmetnuli nogu, izmišljali priče o njemu da bi prikrili svoju nesposobnost, ukrali, prevarili…

Ako to nije tako, molim Vas, uradite to! Promenite se i shvatite da nas jedan mali virus može pokoriti apsolutno sve, ako ne ovaj, onda neki sledeći. Shvatila sam da nikakvo materijalno bogatstvo, uspeh ili prestiž ako nije stečen ličnim radom, nije vredan da se ukaljamo.

Razmislite i Vi o sebi o svom životu i popravite sve što možete. Sve što je od suštinske važnosti za čoveka je nevidljivo i nemerljivo, a to su ljubav i dobrota.

Lepo je kada smo mirni i spremni za put, bez obzira koji će to dan biti, danas ili za nekoliko godina.

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •