Vanredno stanje: Dnevnik Jovana Gvera, Marine Sremac i Olivere Radovanović

Danas je 23. mart. Vanredno stanje.

Jovan Gvero, Najbolje sa Korone

Banatski najveći strah da nećemo spojiti šunku i pomidor, pojačava se ograničenjem vanjskih aktivnosti. Šta da radiš kad si u kući dokon, frižider pun a kontakti ograničeni; već uzmeš šunku i čakiju.

Počeo sam čitati knjigu Vlade Pištala „Značenje džokera“, poklon sa nedavno završenog sajma knjiga, te iz iste pozajmljujem naslov. Zaneo sam se čitajući pa nisam proverio da li moj sin prati TV nastavu, sklekove sam zabušavao a statistiku potpuno smutio.

Juče je bilo previše smrti za mene, te sam se danas posvetio živima.  Slušao sam Ibricu kako peva Brehtovu „Ne dajte da vas zavedu“ (Voja Milutin stavio na svoj FB, baš iz godine kad sam stopom iz Herceg Novog došao do Dubravnika).

Javljaju se prijatelji s raznih strana i oni slušaju ploče. Nakon kratkog ozbiljnog razgovora brzo se vratimo na fabričko podešavanje.

Humor je samo za one koji žele da ostanu živi. Tako se demistifikuju besmislice koje se uvaljuju kao ozbiljan posao. 

Nisam čuo aplauz, biće da sam prao ruke u sudovima sa sveže očepljenim truleksom i sunđerom Veleta. ( Bio sam i ja u nabavci, al nisam zakačio masku, rukavice, asepsol, alkohol…ništa od onog što je poželjno imati ovih dana).

Nema Najlona pa iz Korone moram iscediti najbolje a da to bude prihvatljiva distanca, koja neće ugroziti spajanje šunke i pomidora???

Marina Sremac

Zlo vreme vladavine Korona virusa.

Dobro vreme za spremanje misli.

Dobro vreme za odgovornost.

Dobro vreme za čitanje knjige koja mi treba za predstavu koju radim.

Dobro vreme za čitanje knjiga koja mi trebaju za sledeću predstavu.

Dobro vreme za crtanje skica za sledeću predstavu.

Dobro vreme za čitanje knjiga koje su mi preporučene.

Dobro vreme za čitanje knjiga koje sam dobila.

Dobro vreme za čitanje šestog dela Moje borbe.

Dobro vreme za gledanje filmova sa Damjanom.

Dobro vreme za pomoć Damjanu oko škole.

Dobro vreme za gledanje filmova koje sam propustila u životu.

Dobro vreme za gledanje filmova koje sam propustila u bioskopu.

Dobro vreme za kafu i druženje preko Viber-a. 

Dobro vreme za pomoć komšiji, ako je potrebna.

Dobro vreme za spremanje kuće.

Dobro vreme za krečenje.

Dobro vreme za izbacivanje garderobe koju nisam obukla dve godine.

Dobro vreme za izbacivanje okrnjenih šolja i tanjira.

Dobro vreme za zamenu polomljene ručke na frižideru.

Dobro vreme za odmor.

Ne nužno ovim redom.

Ostajete zdravi!

Olivera Radovanović

Ne mogu a da ne kažem da je zatvaranje u karantin starijih osoba, svojevrsna prisila bez obzira što iskreno podržavam izolaciju kao jedan od najboljih metoda izbegavanje zaraze. Ali ljudi nisu bili psihički i fizički pripremljeni na zlo. A i kako će?

Prvo su celu naciju zaluđivali ismevanjem virusa koji je po njima postojao samo na fejsu, a onda kad je vrag odneo šalu izabrali su najrigoroznije metode, bez da su konsultovali možda i psihologe pored epidemiologa. 

Ja imam sreće. Živim ukući i zaista sam povlašćenija od drugih zbog bašte i sunca. Nekako, iako već u godinama, osećam se kao na godišnjem odmoru.

Ne moram ništa. Ustajem natenane, pijem kafu opušteno, odlazim u baštu, plevim i čistim. Jedem kad sam gladna. Moji dobri prijatelji pored kuće imaju bakalnicu pa mi dostavljaju sve šta mi treba. Unutar dvorišta zapravo ne osećam taj puls vanrednog stanja. 

Prijatelj sa fejsa mi  piše kako policija sa rotacijama u jednom bačkom selu (znam koje je selo u pitanju, a neću da napišem) privodi penzionera. Kaže on meni, stao sam da ih gledam kako su jadni. Misli na policiju.  A opet, kaže penzioneri izviruju iza ćoška i gledaju ima li gde policije na vidiku da nastave šetnju.

Ne mogu sve to da komentarišem jer je sociološki složeno. Da li je to sve bilo potrebno na ovaj način, a u isto vreme desetine hiljada ljudi se vratilo/vraća kući bez ozbiljnijeg uputstva šta treba da rade. 

Situacija je toliko ozbiljna da strepim za sve. Za moje prijatelje i prijateljice i njihove porodice, za moje sinove i njihove porodice u Kanadi i Mađarskoj, brinem za Novi Sad, sva sela i gradove u Vojvodini, sva sela u Srbiji, sve gradove u Srbiji. Za ceo svet.  

Hoću moj život nazad!