Vanredno stanje: Dnevnik Andrije Nikitovića, Jelene Lukić i Maje Tomić

Danas je petak 20. mart. Vanredno stanje, dan kada je zabeležen prvi smrtni slučaj u Novom Sadu.

Andrija Nikitović, Hiperidiot sa nula obaveza iliti besposleni Brica

Dragi dnevniče, ne znam ni koji je dan zapravo (do pre pola sata) a ni datum što je nezamislivo. Svi parametri svakodnevnice su nestali i krenuo je neki drugi život, meni nepoznat. Do pre par dana, budilo me je minimum 20 poruka, 100 notifikacija, dosta propuštenih poziva nepoznatih brojeva i pitaj Boga koje sve misli u vezi sa danom ispred mene.

Porodica mi je dobro i to mi je najbitnije u svakom momentu a posebno ovom.

Pokušavam da živim po novim pravilima ograničenosti prostora i aktivnosti, što je meni recept za potpunu neuravnoteženost. Gadi mi se to manično skupljanje namirnica. Bežim od toga.

Pre par dana sam kupovao toalet papir pa me je bilo malo sramota zbog jednog pakovanja i imao utisak da svi zveraju u mene.

Otišao do Berberaja koji je prvi put posle 17 godina rada zatvoren. Zatvorili smo radnju jer nisam dao toj kolektivnoj psihozi da nam se uvuče u kolektiv. Ne daj Bože da postanemo saveznici virusu koji očigledno parališe našu svakodnevnicu. Mi bukvalno možemo pola grada da zarazimo, realno.

Berberaj, Novi Sad, mart 2020.
Berberaj, Novi Sad, mart 2020.

Spremio neke testenine sa šampinjonima za ručak a posle podne iza zgrade igrao ‘odbojke’ sa svojim devojkama. Juče popodne sam se dobro nacvrcao sa tastom a sinoć gledao Harija Potera. Večeras mi ne gine Hari part 2.

Ps. Ne dam strahu i panici da mi priđe kući, porodici i uspeću.

Jelena Lukić

Sada imam dosta vremena da razmišljam o tako nekim nebitnim stvarima. Gledam ih kako postoje. Čaša na stolu je polupuna, u njoj miruje voda. Mrvice u tanjiru, čuje se lavež iz daleka. Večerala sam sendvič sa pršutom, sve je kao na selu.

Zamalo da zaboravim da nemam dvorište. Možda uskoro zaboravim da nemam ni platu. Nadam se stanodavčevoj kratkoj memoriji.

Previše razmisljaš, kažu, pa se trudim da misli usmerim u pozitivnom smeru. Ova tišina, na primer, teško se postiže. Petak je veče, pravo vreme da napravim plan.

Maja Tomić

Znam koji je dan u nedelji jer i dalje idem na posao. Vraćajući se danas kući, odlučih da pokušam da ispoštujem sve one preporuke o dezinfekciji sebe kad ulaziš spolja u stan.

Izula sam se ispred stana i ostavila cipele napolju. Uđoh u kupatilo, skinuh svu odeću sa sebe. Deo odmah u mašinu. Sreća pa kupih neku veliku kesu deterdženta pre ove ujdurme. Oprah ruke. Obukoh odeću ostavljenu na kukama u kupatilu.

Uzela sam asepsol. Prvo sam isprskala cipele, pa kvaku spolja, kvaku iznutra. Nemam terasu, ali poslužiće sims na prozoru. Tu premestih cipele. Sunce prži li, prži… A onda asepsolom isprskah sve ispred vrata. Obrisah kvake.

I jaknu isprskah asepsolom, pa to malo razmuljah toalet papirom da prekrije veću površinu. A papira vala imam, nema da fali. Jaknu na ofinger, pa je nekako zakačih za okvir prozora da visi spolja.

“Bježi virusu s prozora…” pevušim u sebi..

Novi Sad, mart 2020. Vanredno stanje.
Novi Sad, mart 2020. Vanredno stanje.

Iz torbe izvadih kafu, kutiju sa čarapama, štapiće za uši i sos od paradajza. Da li da i to špricnem asepsolom?! Aj malo. Kad me već krenulo…

Poređala sve po simsu na luftiranje. A kad smo mlade studentkinje bile, na simsu smo lepo držale sarmu spakovanu u plastiku. To je bilo vreme, protesti, šega, bombardovanje ihaaa….

A šta sad? Da operem ruke pre ture sa “domestosom”? Možda ipak… Stani! To je to… Nema kraja asepsoliranju! Ne vredi. Ako nastavim, um će mi zalutati u nepoznatom kraju sulude stvarnosti.

Biram život na ivici. Jer ne mogu da živim u staklenom zvonu. Živim sad i ovde. Ipak, neću srkati supu od šišmiša. Neću ići na ručak kod mame i tate. Raspadati se sa klincima. Niti ću izaći sa ekipom. Da, i meni beskrajno nedostaje smejanje, dodiri, zagrljaji… Ali izdržaću. Ne samo zbog mene. Već i zbog njih. Izdržaću i paziću. Jer nas volim!!

Vidimo se za koju nedelju. Nadam se i pre.

Jedva čekam taj zagrljaj i poljubac! A do tada, ne mahalaj – #ostanikodkuce