Vanredno stanje: Dnevnik Maje Tomić Vol.2

Novi Sad, april 2020. Photo by Aleksandar Milanović.

Posle šest meseci života u ovom stanu, počela sam da se upoznajem sa komšilukom. Naravno, na sigurnoj udaljenosti. Socijalizacija u doba asocijalizacije. 

Do sada sam razgovarala sa komšinicom koja ima psa. Povremeno ga izvede mimo pravila u ovo naše betonsko dvorište, koje je u stvari parking, pa sam joj se par puta nasmešila sa prozora. 

I tako, stoji ona danas na tom dvorištu, stoji i pas i gleda u nju. Ona pokušava da mu objasni da eto tu može da trčkara, ali on ne želi nigde bez nje. A ja perem prozore, jer ne znam šta ću od sebe.

Pre toga sam oribala ceo ulaz u prizemlju, jer izgleda da ovih dana nema tih angažovanih čistača. Sve sad lepo miriše na “domestos”. 

Pozdravih je s prozora, pa mi se ona izvinjava što ga je tu izvela, valjda misleći da ću je prijaviti.

– Ah, draga komšinice, samo Vi uživajte sa svojim psom. Bitno je da se ne družite u gomili sa ljudima. Mislim, to je dobro za Vas da izbegnete zarazu. Ili neke čudne stavove ljudi… Nego, znate li ima li negde graška?

Zbunih je. Kaže da nije primetila da nema graška, jer ne voli. Ali nema kvasca. Ponudih joj da joj dam kesicu suvog, jer imam dva i ako hoće pola svežeg, jer imam jedan. 

Opet je zbunih. Valjda joj nije jasno ko sam ja, kad nudim nepoznatoj takvo bogatstvo. 

Ljubazno se zahvali i kaže da ako sutra ne nađe, da će prihvatiti moju ponudu. Za uzdarje, može da mi da medicinskog alkohola. Oči mi zasijaše. To nigde nisam uspela da kupim.

Nije valjda da se oseti miris rakije za mnom?! Sipala sam neku “dudaru” koja tako stoji ni za šta u malu bočicu sa sprejom. Da mi se nađe za “suvo pranje ruku”.

Verujem da sam povremeno to špricnula i u ulazu. Možda baš onomad kad se sretosmo kod ulaznih vrata, pa sam se odmah isprskala jer sam dotakla vrata… Da se sad ja njoj opravdam da to što se za mnom širi miris rakije ne znači da je i pijem kao ona malopre za psa?

Mislim, evo u zalihama imam nekoliko litara rakije od šljive, kruške, klekovače, orahovca, višnjevače, duda, pa tu je i tekila, i pelinkovac, pa vino, pivo…. eeejjj kakvu zalihu imam, a ništa ne pijem ovih dana! Ne mogu kad sam sama.

Alkohol je za mene društvena aktivnost. Samo povremeno ruke isprskam sa “dudarom”. Opravdavam ono da svako korišćenje duda čini te luda! Ha!

Poželeh da joj ponudim ceo svež kvasac za malo alkohola, ali bi me sramota. Zahvalih se uz jedno “važi” sa osmehom.

Ode komšinica nazad u ulaz. Pas se nije istrčao. A ja sam progovorila. Prvi put danas. Ali ovaj put ne sama sa sobom. 

Vanredno stanje: Dnevnik Borisa Varge Vol.3

Novi Sad, maj 2020. Photo by Boris Varga. Sedam nedelja nakon uvođenja vanrednog stanja, rezime prve sezone epidemije korona virusa je sledeći: Ne postoji nikakva dobra strana ove pandemije, ali bih ipak izvukao tri pozitivna iskustva iz nužde nastala. Prvo – ispunila mi se dugogodišnjaželja, …
Read More

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •