Vanredno stanje: Dnevnik Marka Jakovljeva

24. septembar 2024. Ponedeljak ( možda!?)

Prvo smo izgubili prostor , a onda i vreme…Pomešali smo sate, dane i, na kraju godine. Gledam sa terase komšijinu krušku, zreli plodovi otpadaju i trule, po tome zaključujem da je, verovatno, jesen. Treća ili četvrta,  ne mogu da se setim.

Izgubili smo kontakt sa spoljnjim svetom, odavno. Kada je na početku krize počeo „Veliki rat“ prestali smo da gledamo televiziju.

Povremeno, od komšinice, kroz prozor, čujemo da je neki grad , negde tamo, sravnjen sa zemljom. U Novom Sadu nismo bili od prošle godine, zapravo, nisam siguran ni da li još postoji…

Društvene mreže ne pratimo  od kada je, onomad,  AV cenzurisao internet, odnosno, naredio „selekciju“ zarad očuvanje zdravlja nacije, kako to lepo formulišu na jedinom preostalom, Nacionalnom kanalu za zabavu i informisanje.  

Ionako su „passe“. Pošto je novac prestao da postoji, niko više ne radi a nema ni ideoloških rasprava izmedju levih, desnih i libertarijanaca. Nema fotki sa zimovanja i iz restorana na Instagramu, pošto odavno svi jedemo isto.

Tri puta nedeljno organizovana je dron-dostava….ponedeljkom namirnice, sredom –sredstva za higijenu, petkom-ukrštenice i stranački bilteni.  Ponekad bude i keksa. Ne tako često, koliko  bismo želeli, ali kad bude , to je praznik. 

Uglavnom, zabavljamo se uz  poeziju. Sofija cepa Jovu Zmaja, Ivana krlja Bitnike a ja kontempliram uz „Jebačke pesme“ Radomira Belaćevića. 

Odo’ sad…uskoro počinje filmsko , porodično veče na Nacionalnom kanalu. Večeras je moja omiljena epizoda kada Giga Moravac dobije trinaestu platu, pa planira Emiliji da kupi bundu i ponovo zasluži njenu ljubav, ali izgubi aktn tašnu u bife restoranu. 

Gde li je,šta sad radi Lidija Vukićević?!

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •