Vanredno stanje: Dnevnik Milane Nikić i Aleksandra Savanovića

Novi Sad, mart 2020. Vanredno stanje. Photo by Ivan Bjelić.

Danas je 27. mart. Vanredno stanje. Dan u kojem je potvrđena osma žrtva pandemije Korona virusa u Srbiji.

Milana Nikić, Dnevnik iz izolacije ili How my own private Idaho saved me from going mad

Anything is pretty much legal in Idaho, or nobody cares, so do whatever you want. Travel all over Idaho before you judge it, northern is different from southern as is west from the east. ✨

Na staklenom bokalu punom seckanog đumbira stajao je tanjir, a na kruni te kuhinjske mrtve prirode ležao je prepolovljeni nar. Bili su to dani izolacije. Ili kako sam odlučila da ih zovem, dani reminiscencije. Oprala sam sinoć moje šarene marame, mirisale su na život koji se dovodio u red, na mladost koja je dobila pravo na godišnji odmor. Napokon je došlo vreme da se oseti after taste.

Buđenje proleća dešavalo se u velikom stilu, stilu na koji niko nije bio spreman.

Bilo je tu svakakvih teorija sa raznih strana, najviše su me zabavljale one iz ulice ”Teorija zavere” bez broja. Jednu od boljih teorija imala je moja tetka iz Dojčlandije.

-Ovo sve je samo farsa, dok se ne ukine papirni novac. A posle …. Posle sledi čip koji blokira čovekov kontakt sa duhovnim svetom … – govorila je lajf kouč i hipnoza master preko video poziva.

Dok je ona to govorila ja sam gledala u narandžasti zrak na zidu koji se polako spuštao tačno na sliku rozog dušeka koji je sam plutao na bazenu, bez igde ikoga. Podsećao me na jednu od najvažnijih lekcija o životu koju sam naučila – Lascia stare – ili (u baš preslobodnom prevodu) – pusti da bude.

U periodu izolacije, za potrebe potpune iluzije, naduvan je bio čak i pomoćni dušek. On je doprinosio osećaju da je i more tu negde, baš blizu. Sećao me na beskrajne letnje dane kad se ništa nije moralo, i stvar slobodne volje i izbora bila je ostati unutra. Bez griže savesti, iz osvetljene unutrašnjosti, bilo je lepo komunicirati sa svetom.

Uspomene su bile svuda okolo. Bilo mi je drago što sam, čisto vođena intuicijom, neke predmete čuvala kao relikvije.

Tu iza mene, na frižideru stajala je polaroid fotografija koju je napravila promoterka Lucky Strike cigareta na koncertu Roja Ajersa u Somboru. Na fotografiji bilo je nas četvoro, opijeni fankom, vojvođanskim vrućim vetrom i somborskim kraft pivom, u dvorištu bibilioteke. Ispod je pisalo remember this moment! Kao da uz stalno kretanje života zaboravljamo da se osvrnemo na sve te dragocene momente. A činilo mi se kao da je u njima bilo zaliha za tri izolacije.

Sat je pokazivao 15 do 9. Još jedan dan je prošao mirno.

Bilo je lepo na nov način doživeti vreme. Počinjalo je da mi se sviđa sve ovo.

Izolacija je bila kao momak koji dolazi kad se najmanje nadaš. Tebi i dalje nije jasno kako je moguće da ti se dopada tako naizgled dosadan frajer, ali vi furate. I dobro vam je. A on ne prestaje da te iznenađuje…

Novi Sad, mart 2020. Vanredno stanje. Photo by Ivan Bjelić.

Aleksandar Savanović

Tačno mi treba oduzeti mobilni telefon! Oba. I da se sva neophodna komunikacija odvija preko fiksnog telefona.

Sve se podsećam marta 1999. godine. Bombardovanje. Mobilni telefon nije bio svakome dostupan, ali je bio jednostavan, sa imenikom do 150 brojeva i 20 poruka koje su se mogle smestiti u inboks. Dobro, tada su društveni kontakti bili poželjni i dozvoljeni.

Mobilni telefon je služio za posebne situacije. Sada društveni kontakti uživo nisu preporučljivi zbog šifre bolesti COVID-19, a i mobilni telefon danas namanje koristim za telefoniranje. Uostalom, i ove redove pišem na mobilnom telefonu. 

E sad, problem je što od otvaranja očiju hvatam telefon (1 i 2) na koji stalno stižu razne poruke, obaveštenja, novi mejlovi… Dva sata kasnije, još pregledam društvene mreže, glava puna informacija, ali malo od toga bih mogao da prepričam da me neko propita koliko sam “pazio na času”.

Zapravo, svestan sam da se karantin može i na drugi način organizovati, ali za sada ne uspevam u tome. Možda je baš danas taj dan, evo, čim završim ovo kucanje teksta.

No, moram sebi ograničiti i unos informacija s TV-a, pogotovo dnevnih vesti koje uređuje COVID-19. To sam već počeo da primenjujem, ali čini mi se da to nije dovoljno.

Ipak, obnavljam gradivo za sedmi razred. Tačnije, dosta toga sam i čuo novog.

Ćerka kaže da ova TV predavanja imaju svoju prednost, jer može da gleda na odloženo, ponovi gradivo i da zaustavi nastavu i prepiše sve sa table.

Ipak, ovaj deo oko domaćih, fotkanja radova i slanja po učionicama još savladavamo. Ova nastava u vanrednoj situaciji pretvorila se u celodnevnu nastavu. 

Novi Sad, mart 2020. Photo by Ivan Bjelić.

Gledam kroz prozor u zimske motive. Sneg promašio zimu pa nas pogodio u proleće. Žao mi je što nije ugažen dečjim stopama, što se deca koja su sneg čekala cele zime, sada ne mogu grudvati, sankati, praviti sneška.

Ali, vežbamo se i tako odgovornosti. Prema sebi i prema drugima. Dane ne brojim, samo ih konstatujem. Čekam bolje dane i bolje vesti. Verujem, svi se tome nadamo.

Što pre. 

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •