Vanredno stanje: Dnevnik Milice Milošević

Novi Sad, April 2020. Photo by Ivan Bjelić.

Karantin, dan horizontalna osmica.

Ono što moderne devojke tetoviraju na zglobu šake, pa se tačka B ne završi u tački A nego nastavi da vijuga. Nešto „infinity“.

Juče je bio isti. Svaki pre juče je bio isti.   

U četiri zida azaleja i ja razmenjujemo kiseonik i ugljen-dioksid. U posetu nam svrati samo Sunce, ako se ne bindžuje serija celu noć i ne prespava svetli deo dana. Jedan od sedam smrtnih grehova izolacije. Rekla bih lenjost, ali ne znam gde da smestim ovu želju za učenjem onda.

Noćni život mi je i razvrat i proždrljivost. Obično ga životarim šest koraka od sobe, pa levo. Frižider. Kako oštra reč, kako hladan predmet, a opet stvoren da ga upotrebiš češće nego „kako si?“.  

Onda se okupimo moji grehovi i ja i plačemo od muke. Jer ovo nije godišnji odmor. Nije raspust, ni produženi vikend. Nije ni lako, svakako. Nije ni teško!                                          

Dobro došli u „5 minute craft sa Milicom“. Nekoliko korisnih saveta kako da sperete sa sebe ostale grehe. Sve što vam je potrebno potražite u sebi.

Znam da je haos, nered i lom, ali lako je. Kao kada se sprema garderober. Sve izbacite, razvrstajte i sortirajte kako vam milo. Dakle, nakon što ste se iznutra doterali, mogućnosti su neograničene. Kafa, čaj, knjiga, film, serija, ploče, kasete, zavese, podovi, šminka, kosa, alat, fioke, pozivi, video pozivi, „grliš mi se, volim te, nedostaješ mi, ostani kod kuće, pomozi kome možeš“, šta god!                                              

Ako smo usavršili prvi deo kursa, a jesmo, jer ko je još gadljiv na lepo? Idemo dalje. U drugom poluvremenu ja molim, vičem, apelujem, ispisujem transparent, preklinjem – Ostani kod kuće! Ostani doma! Stay home! Ma ostani i kući, taman da ispratiš koji čas srpskog, samo NEMOJ DA IZLAZIŠ AKO NIJE NEOPHODNO.

Hitna pomoć – postoji. Volonteri – postoje! Na lajvu su žurke, alkohol je u vitrini, kreativnost potraži u sebi. Ljudi razbijaju tastature i dugmetare i ove na dodir, samo da napišu nešto lepo, nešto pozitivno.

Možeš da provodiš sate i dane sa svojom porodicom. Zar nije lepo kupanje u emocijama? Brašna ima, izvozimo, ima goriva, ima i kvasca, biće i po 100e ako si punoletan. Tu je asepsol, tu su viziri, maske, labelo, Vuč.. Ima svega. 

Očekujem neki orden od tipa što ima neke svoje šeme, jer sam strogo u ovih par kvadrata jednoporodičnog stambenog objekta. Ništa manje ne očekujem da se ljube stopala svima koji su nas sačuvali, svima koji su se izlagali riziku, svima koji su se provlačili kroz one pipke COVID-19 zveri, noseći ovu državu u naručju. 

Ispisaću sebi neku oproštajnicu grehova.

Ok, prošla je ponoć. Sat pokazuje 00:30, Milica Milošević, želim da se zaustavi na 16!