Vanredno stanje: Dnevnik Miodraga Perića, Lidije Bajić i Natali Beljanski

Danas je četvrtak 19. mart. Vanredno stanje. Dnevnik vodi:

Miodrag Perić, vajar, cafe Graffiti

Već nekoliko dana izolacije. Preturam po kutijama, skrajnutim negde, kao trebaće nekada, a zapravo skoro nikad. Do sada. Izranjaju neverovatne stvari, sitnice, fotografije, toponimi jednog života, ne baš lošeg.

Radim da ne mislim, slažem alat, vraćam se gomili skica, koje treba realizovati, a onda mi padne na pamet, da bi ovo jahanje ka zapaljenoj štali lakše palo uz stari imperijalni recept za većinu bolesti, kako je to lepo rekao jedan moj engleski prijatelj.

Dnevnik, vanredno stanje, mart 2020. 
Print screen: Izvor YouTube
Print screen: Izvor YouTube

Preslušavanje albuma, kupljenih verovatno zbog jedne dobre stvari, gledanje u nebo u iščekivanju drona koji kontroliše izolaciju. Orezivanje svega i svačega, provetravanje, zatezanje… sa pitanjem zbog čega, koga?

Šta nas je to promenilo, a da već nismo bili ovakvi? Jedan guru u Indiji reče – ovo je karma a ne virus. Pa, eto instant karma is gonna get you… Preživećemo naravno i šta onda?

Naravno, nedostaje mi sve. Zvuk udarca tacne o šoljicu, dan mrmota sa već poznatim likovima, jednom rečju život oko koga smo se svili i u kom su nas očekivali. Neko je rekao da su ratovi provetravanje hodnika istorije, bogami ovo će biti zešća promaja.

Danas je četvrtak 19. mart. Vanredno stanje. Dnevnik vodi:

Lidija Bajić, penzionerka

Karantin u kući. Šta reći… Za mene u 69. godini to je strahota. Vreme ubijam penjući se od prvog do šestog sprata. I to po nekoliko puta. U takvoj sam formi 🙂 Moram ostati normalna. Baš sam pre dva dana sredila svoju biblioteku. Krećem sa čitanjem dobrih starih klasika kojih imam dovoljno. Kupovina preko sindikata se isplatila! Počinjem da vodim Dnevnik.

Novi Sad, mart 2020. Vanredno stanje.
Novi Sad, mart 2020. Vanredno stanje.

Danas je četvrtak 19. mart. Vanredno stanje. Dnevnik vodi:

Natali Beljanski, Izvršna direktorka Festivala Uličnih svirača

Pet časova ujutro, četvrtog dana vanrednog stanja. Kroz prorez na zavesi vidim da još nije skroz svanulo. Ustajem po magnezijum jer mi srce ubrzano kuca. Ne pripisujem ga vanrednom stanju, povremene noćne tahikardije imam od šesnaeste. Tokom poslednjih godina ih umesto samo narodski šećerom i vodom lečim i magnezijumom. Jutros sam ipak popila i jedno i drugo.   

07h I dalje ne mogu da zaspim, kuvam čaj od lipe jer me mama davno ubedila da baš opušta. Ne opušta me. Razmišljam da li umišljam da me peče i grlo? Skrolujem preko naslova raznoraznih tekstova, čitam Majićev tekst, umiruje me, onda  čitam još 15 glupih tekstova i potpuno anuliram efekat Majićevog teksta na moj srčani rad.

10h Idem u PROSTOR na sastanak sa Ivanom, Leom i Janom. Perem ruke. Lea i Ivana ipak ne dolaze. Jana i ja izlazimo u dvorište na sunce. Dolazi Leni. Mazimo ga i pitamo se koliko virus opstaje na psećoj dlaci. Peremo ruke. Nemamo sastanak.

12h Prolazim ispod velikog procvetalog drveta. Mislim da je ringlov.  Jako intenzivno miriše, deluje mi lepo, gordo i drsko u ovoj situaciji.  Ne znam šta da napravim za ručak.

Novi Sad, mart 2020. Vanredno stanje, Dnevnik.
Novi Sad, mart 2020. Vanredno stanje, Dnevnik.

16h Odlazim u očnu kliniku, na ulazu dobijamo maske i gel za dezinfekciju. Maska me nervira tokom celog pregleda. Ubeđujem lekare da mi zenice šire sledeći put. Izlazim vrelih obraza. Razmišljam da li ću dobiti temperaturu.

18h Luna želi pastu za večeru. Popuštam jer sam u nekom od površnih tekstova na netu pročitala i da su ugljeni hidrati ovih dana važni za jačanje imuniteta. Ujedno razmišljam i kako previše jedemo i kako se sve vrti oko hrane. 

20h Policijski čas. Luna na HBO pušta crtani film Ratatouille, o pacovu koji ima vrlo istančan osećaj za kulinarstvo. Osmehujem se što je opet o kuvanju. Opsednuta sam sinhronicitetima.  Dok traje film čitam da je Italija prevazišla Kinu po broju umrlih. Razmišljam da li Jungova teorija sinhroniciteta može na to da se primeni i da li je situacija u Italiji jedan veliki sinhronicitet? Čujem vatromet, pitam se odakle dolazi. Luna želi da tapše na terasi ali naš stan ne gleda na ulicu. Ipak izlazi i tapše sama.

23h Zalivam cveće na terasi. Napolju je potpuna tišina. Ne znam kako se zove cveće koje sam kupila. Dve saksije su uvenule. Izgleda da ne vole sunce. Prisećam se taksiste od juče koji mi je u vidu performansa celu vožnju izgovarao aforizme. Znala sam da će da poentira za kraj. Dok sam izlazila završio je uz: “Što bi naš Ivo Andrić rekao – I to će proći.“  

I proći će.