Vanredno stanje: Dnevnik Tatjane Tucić

Danas je subota, 21. mart.

Tatjana Tucić

Izolacija je, u mom slučaju, dinamična stvar. Kao prvo, visim na nekoliko desetina četova i viber grupa i nekoliko društvenih  mreža. To može biti celodnevni posao koji sa sobom nosi određene rizike: artritične promene na prstima,  porast dioptrije, podvojena pažnja, potpuno zanemarivanje gramatičkih  slovnih i stilskih  osobenosti jezika, neurotičnost, prezasićenost informacijama, košmarni snovi puni apokaliptičnih prizora.

Srećkovićka sam koja ima dvorište i mačku. Ali i to nosi izvesne rizike.

Danas sam, kompulzivno i besmisleno, ali u cilju fizičkih aktivnosti i povezivanja sa mačkom, otpočela sa njom vije koja se sastoji u tome da ja u papučama, nezgrapno poput medvedice trčim i vijam je, a ona graciozno  u munjevitim skokovima beži i ja je nikad ne uhvatim. Zamalo da se, u žaru igre, pridavim štrikom za sušenje veša.

Danas je Nebojša bio na pijaci i pred naša vrata spustio je nekoliko kesa – tri batka i jedno belo u jednoj, šargarepa i  blitva u drugoj, zelena salata mladi luk i rotkvice u trećoj kesi. Onda sam ja kupala povrće sapunom i vodom, trljala sam glatko telo šargarepe, prala kosicu mladim lukovima, sapunjala rotkvicine obraščiće. Ostali prehrambeni garesi su se kiselili u rastvoru sirćeta. Uopšte ne znam vredi li to, al bitna je akcija. Prskam i đonove cipela rastvorom hlora. To jest, dvaput sam ih isprskala jer sam dvaput izašla napolje u 7 dana.

Dalje, primećujem da se dešava jedan paradoks: što smo duže u kući, sve više ličimo na beskućnike.

Na nekoliko chatova saznala sam da većina nas ne pere kosu. Pranje kose se desi negde šesti dan i zaista je nezaboravno iskustvo, kao na reklami. Izgledam prilično zapušteno, a i u kući je prisutna ona vrsta raspada, kad znaš da ti neće doći nikakvi gosti. Nikada. Nisam sebe našla u napokon temeljnim ribanjima i spremanjima ormana, jok. Krek haus, brale, jazbina. Danima u istim ritama, spavam , jedem, radim. Ima vremena, potrajaće ovo, pločice će u jednom trenutku sigurno zablistati poput veštačkih zuba.

Dosta i prdimo, da. Za to je zaslužan pumpernickel – nemački punozrni ukiseli hleb dugotrajne svežine, koji jedemo.  Ljilja kaže da je našla da je jedno od mogućih dva tumačenja porekla ove reči Prdeći Nikola. Krasno!

Malopre sam se čula sa Ljiljom preko vibera, uključile smo i kameru i prvih nekoliko minuta se histerično smejale svojim frizurama i uopšteno, izgledu. Ne treba nam onaj filter za postarivanje – kaže mi Ljilja kroz smeh. Ona održava gornji deo tela u pristojnom stanju, jer ima online nastavu svaki dan. Kupa se redovno, čak i parfem stavlja i čisti periku protiv buva i vaški.

Radim od kuće, gledam krimi seriju koja ima stotine epizoda i sezona, čitam, kuvam. Fotografišem mačku preko svake mere. 

Veoma sam se obradovala drugom tomu tatinih sabranih dela ( eseji, prozni tekstovi, intervjui, zabeleške, dokumenti) koji mi je doneo Alen Bešić, na vrata. Preuzela sam tu pozamašnu knjižurinu od 1000 strana rukama spakovanim u plave gumene rukavice. Od srca sam mu se zahvalila na zaista impozantnom trudu. Zvuk mojih reči bio je zatomljen debelom tamnosivom maskom od neoprena, te se nadam da su barem moje oči uspele da izraze tu zahvalnost na jasan i nedvosmislen način.

Imam različite uvide. Jedan od njih je kako Plazma keks trenutno igra značajnu ulogu u našim životima i zapanjena sam kojom brzinom sam u stanju da sameljem celu kutiju. Što se kaže, dok si reko keks!

Dragi dnevniče, ovde ću stati, jer je vreme da se izvalim u svoj brlog kao buba.  Da radimo Wim Hof vežbe disanja za podizanje otpornosti. Treba da nabavimo i seme korijandera koje  ćemo konzumirati prema uputstvu šamana sa Šri Lanke. O očajanju, strepnjama i sličnim uvidima neki drugi put.

Osećam isto što i svi. Da svet koji poznajemo nestaje i ubrzano se menja pred našim očima, neznano kuda i neznano kako.

Vanredno stanje: Dnevnik Borisa Varge Vol.3

Novi Sad, maj 2020. Photo by Boris Varga. Sedam nedelja nakon uvođenja vanrednog stanja, rezime prve sezone epidemije korona virusa je sledeći: Ne postoji nikakva dobra strana ove pandemije, ali bih ipak izvukao tri pozitivna iskustva iz nužde nastala. Prvo – ispunila mi se dugogodišnjaželja, …
Read More

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •