Vanredno stanje: Dnevnik Vladimira Vave Jovanovića

Novi Sad, mart 2020. Photo by Ivan Bjelić.

Danas je 28. mart. Vanredno stanje.

Sva sreća pa živimo u predivno uređenoj državi gde se svaki zakon poštuje a Ustav pogotovo.

Sve je baš onako lepo organizovano i ide kako treba. Tako da i ja kao stanovnik ove države koji pripada populaciji koja se sve više smanjuje, nezaposleni (tako kaže vodeći), osećam se bezbedno i ušuškano.

To što je pandemija najsmešnijeg virusa koji postoji samo na FACEBOOK-u, mene uopšte ne dotiče jer ja živim u predivno uređenoj državi gde se svaki zakon poštuje a Ustav pogotovo.

Kako sam nezaposlen iz ličnih razloga (ali ne mojih) imam vremena viška jer kao fotograf baš i nemam nešto angažmana ovih dana. Baš čudno. A i kuvar sam, veoma tražena profesija, osim baš ovih dana što nije. I to me čudi. Preostaje mi da se bavim jedino starim hobijem – maketarstvom.

Naravno to još uvek mogu, pa sam tako rešio da vreme potrošim u oplemenjavanju (renoviranju) makete stana u razmeri 1:1. I mogu reći da mi baš prija. Teretana mi nije potrebna jer tricepse vežbam šmirglanjem, bicepse skidanjem i stavljanjem vrata i prozora, leđa usisivačem. Čak sam i naučio da sporije uzimam dah, zbog jelte prašine.

To sa disanjem i nije loše jer kad idem do prodavnice mogu bezbednije da prođem pored sugrađana koji veoma „poštuju“ pravilno rastojanje u epidemijskim danima. Baš se drže odstojanja, dva do tri, ali ne metra nego santimetra.

U pojedinim momentima se krećem kao u Matrixu pokušavajući da izbegnem druge random postavljene sugrađane.

A nabavka mora da bude na dnevnoj bazi jer nisam od onih koji se mumificiraju u wc papir niti od onih koji se pohuju u ogromnim zalihama brašna a poslednje što su umesili je bio glinamol u osnovnoj školi. 

Jedino što mi malo predstavlja problem je usaglašavanje policijskog časa i zabrane kretanja sa kućnim redom zgrade. Ali se i na to navikavam, polako… 

Novi Sad, mart 2020. Photo by Ivan Bjelić.

Nakon startovanja policijskog časa, posao se zaustavlja, čeka se 20 časova da se aplauzom pozdrave svi heroji koji se bore da ova država funkcioniše normalno u nenormalnim uslovima.

Naravno u heroje ne svrstavam političare niti prodane profesionalce, nego prave heroje od medicinara, preko prodavaca, uslužnih delatnika, dostavnih radnika… i drugih koji su aktivni u borbi protiv nevidljivog protivnika. 

Pred sam kraj dana, ide provera najnovijih vesti, vremenske prognoze, i neka serija ili film, i to naravno sve putem računara jer tv nemam od 1999. a i koji će mi… Na tv-u, kako mi kažu, ima jedan što jako viče na svoje gledaoce… A takve baš i ne volim…

I onda dođe sutra, a sutra je već novi dan…

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •