Vanredno stanje: Dnevnik Vladimira Vave Jovanovića
Danas je 28. mart. Vanredno stanje.
Sva sreća pa živimo u predivno uređenoj državi gde se svaki zakon poštuje a Ustav pogotovo.
Sve je baš onako lepo organizovano i ide kako treba. Tako da i ja kao stanovnik ove države koji pripada populaciji koja se sve više smanjuje, nezaposleni (tako kaže vodeći), osećam se bezbedno i ušuškano.
To što je pandemija najsmešnijeg virusa koji postoji samo na FACEBOOK-u, mene uopšte ne dotiče jer ja živim u predivno uređenoj državi gde se svaki zakon poštuje a Ustav pogotovo.
Kako sam nezaposlen iz ličnih razloga (ali ne mojih) imam vremena viška jer kao fotograf baš i nemam nešto angažmana ovih dana. Baš čudno. A i kuvar sam, veoma tražena profesija, osim baš ovih dana što nije. I to me čudi. Preostaje mi da se bavim jedino starim hobijem – maketarstvom.
Naravno to još uvek mogu, pa sam tako rešio da vreme potrošim u oplemenjavanju (renoviranju) makete stana u razmeri 1:1. I mogu reći da mi baš prija. Teretana mi nije potrebna jer tricepse vežbam šmirglanjem, bicepse skidanjem i stavljanjem vrata i prozora, leđa usisivačem. Čak sam i naučio da sporije uzimam dah, zbog jelte prašine.
To sa disanjem i nije loše jer kad idem do prodavnice mogu bezbednije da prođem pored sugrađana koji veoma „poštuju“ pravilno rastojanje u epidemijskim danima. Baš se drže odstojanja, dva do tri, ali ne metra nego santimetra.
U pojedinim momentima se krećem kao u Matrixu pokušavajući da izbegnem druge random postavljene sugrađane.
A nabavka mora da bude na dnevnoj bazi jer nisam od onih koji se mumificiraju u wc papir niti od onih koji se pohuju u ogromnim zalihama brašna a poslednje što su umesili je bio glinamol u osnovnoj školi.
Jedino što mi malo predstavlja problem je usaglašavanje policijskog časa i zabrane kretanja sa kućnim redom zgrade. Ali se i na to navikavam, polako…
Nakon startovanja policijskog časa, posao se zaustavlja, čeka se 20 časova da se aplauzom pozdrave svi heroji koji se bore da ova država funkcioniše normalno u nenormalnim uslovima.
Naravno u heroje ne svrstavam političare niti prodane profesionalce, nego prave heroje od medicinara, preko prodavaca, uslužnih delatnika, dostavnih radnika… i drugih koji su aktivni u borbi protiv nevidljivog protivnika.
Pred sam kraj dana, ide provera najnovijih vesti, vremenske prognoze, i neka serija ili film, i to naravno sve putem računara jer tv nemam od 1999. a i koji će mi… Na tv-u, kako mi kažu, ima jedan što jako viče na svoje gledaoce… A takve baš i ne volim…
I onda dođe sutra, a sutra je već novi dan…
Vanredno stanje u Srbiji – šta je drugačije nakon godinu dana?
Vanredno stanje: Dnevnik Tatjane Tucić Vol.2
Vanredno stanje: Dnevnik Borisa Varge Vol.3
Vanredno stanje: Dnevnik Gordane Perunović Fijat
Vanredno stanje: Dnevnik Jovana Gvera Vol.2
Vanredno stanje: Dnevnik Nataše Gvozdenović Vol.2
Vanredno stanje: Dnevnik Vladimira Radusinovića Raduleta
Vedrana Nedeljkov: Nedostaje nam pijaca!
Vanredno stanje: Dnevnik Milice Nikitović
